Evropska unija u 800 reci – link 1

Žan Mone (Jean Monnet)

1888-1979

“Ne pravimo koaliciju država, ujedinjujemo ljude”

Žan Mone je rođen 9. novembra 1888. u Konjaku (Cognac) u Francuskoj. Sa 16 godina, pošto je položio polovinu ispita za prijem na fakultet, rešio je da ne studira već se preselio u London gde je 2 godine učio engleski jezik. Posle toga je počeo da pomaže ocu, trgovcu konjakom, i da putuje po svetu. U svojim memoarima Mone je napisao da ga je, pred polazak na put otac posavetovao “… Gledaj kroz prozor, razgovaraj s ljudima…”.
Kada je 1914. godine otpušten iz vojske zbog zdravstvenih razloga, Mone je rešio da služi svojoj zemlji na drugi način. Po njegovom mišljnju, suprotno realnosti, jedini način da saveznici pobede bio je da Francuska i Engleska udruže snage. Predložio je plan kojim je uspeo da koordinira savezničke vojničke resurse.
Zbog doprinosa ratnom uspehu, 1919. je imenovan za Generalnog sekretara Lige naroda. Sa te funkcije se povukao 1923. godine kako bi se posvetio porodičnim poslovima. Kao međunarodni finansijski stručnjak pomogao je oporavak i stabilizaciju valuta Poljske i Rumunije. Na poziv Čang Kajšeka (Chiang Kai-shek), od 1934. do 1936. živeo je u Kini i pomagao da se reorganizuje železnička mreža.
Kada je Francuska poražena u Drugom svetskom ratu, u junu 1940, Mone je uspeo da utiče na de Gola i Čerčila da prihvate njegov plan ujedinjenja te dve države i zajedničkog suprotstavljanja nacističkim snagama.
U avgustu 1940, Žan Mone je poslat u SAD da, u ime britanske vlade, dogovori američku pomoć saveznicima. Vrlo brzo po dolasku u Vašington, postao je jedan od najpoverljivijih savetnika predsednika Ruzvelta koga je uspeo da ubedi da saveznike počne da snabdeva značajnom količinom ratnog materijala. Već 1941, predsednik Ruzvelt je, uz Čerčilovu saglasnost, proglasio početak Pobedničkog programa i ulazak SAD u rat što je, sasvim sigurno, ubrzalo završetak Drugog svetskog rata.
1943. godine Mone je postao član Nacionalnog oslobodilačkog komiteta – francuske vlade u egzilu u Alžiru. 5. avgusta, prilikom obraćanja tom Komitetu rekao je: „Neće biti mira u Evropi ako se države budu obnavljale na osnovu državnog suvereniteta, političkog prestiža i zaštite svojih ekonomija (…) Evropske države su premale da bi svojim narodima garantovale napredak i društveni razvoj. Evropske države moraju se organizovati kao federacija i jedna ekonomska celina.”

“Stvoriti Evropu znači stvoriti mir ”

1950, u jeku međunarodnih tenzija, Mone i njegov tim uobličili su ideju Evropske zajednice. 9. maja 1950, uz saglasnost kancelara Adenauera, Robert Šuman (Robert Schuman) je, u ime francuske vlade, predstavio svoju Deklaraciju. Ova Deklaracija, koju je pripremio Mone, podrazumevala je stavljanje francuske i nemačke proizvodnje i prodaje uglja i čelika pod kontrolu Visoke vlasti. Ostalim državama Evrope ponuđeno je da joj se pridruže. Kada su se Saveznoj Republici Nemačkoj i Francuskoj pridružile Italija, Belgija, Luksemburg i Holandija, stvorena je Evropska zajednica za ugalj i čelik, a 1952. Mone je postao prvi predsednik Visoke vlasti.
Mone je 1955. godine osnovao Akcioni komitet ujedinjenih država Evrope, koji je ujedinio političke partije i sindikate i postao pokretačka sila svih inicijativa koje su vodile ka Evropskoj uniji, uključujući stvaranje zajedničkog tržišta, evropskog monetarnog sistema, Evropskog saveta, izbora članova Evropskog parlamenta   opštim glasanje, itd.
Do poslednjeg dana Mone je bio uveren da evropske države moraju biti ujedinjene kako bi opstale. “Nastavite, nastavite, nema budućnosti za Evropu bez unije,” ponavljao je neprekidno. Tokom celog života imao je jedan cilj: “Naterajte ljude da rade zajedno, pokažite im da izvan njihovih razlika i geografskih granica leži zajednički interes.”
Svoju poslednju energiju Mone je usmerio na pisanje memoara u kojima je zabeležio svoja iskustva i pouke za buduće generacije. Umro je 16. marta 1979. u 91-oj godini. Njegov pepeo je u Panteonu u Parizu.
Omiljeni citat Žana Monea bila je izreka Dvajta Moroa (Dwight Morrow): “Postoje dve kategorije ljudi: oni koji žele da postanu nešto i oni koji žele da urade nešto.” Ako bilo ko zaslužuje da bude u drugoj kategoriji, to je sigurno Mone. U stvari, i on sam se s tim slagao dodajući “tamo je manja konkurencija.”
Na Evropskom savetu u Luksemburgu, 2. aprila 1976, šefovi država i vlada proglasili su Monea “Počasim građaninom Evrope”.