Home › Evropska unija u 800 reci – link 26

Evropska unija u 800 reci – link 26

Prostor Šengenskog sporazuma

Ideja za ovaj sistem potiče od jedne od 4 slobode kretanja (robe, ideja, ljudi i kapitala) . Ime “Šengen” ove posebne vize dobile su po malom gradu Šengenu u Luksemburgu gde su, u junu 1985, Belgija, Francuska, Holandija, Luksemburg i SR Nemačka potpisale sporazum o ukidanju granica između svojih država.

Ne samo da je nestalo viza i pasoških kontrola, nego i samih granica: neko ko danas automobilom prelazi iz, na primer, Belgije u Holandiju najverovatnije neće ni znati kad je prešao iz jedne države u drugu! 

Ali nisu sve države članice Unije i “Šengen” zemlje. Ne zbog toga što to ne žele, već nisu ispunile kriterijume da to postanu.  Pored zemalja EU i 2 države koje su članice Evropskog ekonomskog prostora ali nisu članice Unije – Norveška i Island (od 2001) deo su Šengenskog prostora. Uz pomenute prve potpisnice, sporazumu su pristupile sledeće članice EU: Italija (1990); Portugalija i Španija (1991); Grčka (1992); Austrija (1995); Danska, Finska i Švedska (1996); Češka, Estonija, Litvanija, Letonija, Mađarska, Malta, Poljska, Slovenija i Slovačka (2007) tako da izvan Šengenskog prostora ostaju samo Bugarska, Kipar, Rumunija i Hrvatska.

Putovanje po Evropi veoma je olakšano uvođenjem ovog viznog režima. Kad uđete u Šengen zonu, više praktično nema granica i putuje se kao unutar jedne države. Osim toga, razni drugi dokumenti sada se priznaju u celoj Uniji. Na primer, vozačke dozvole izdate u jednoj od zemalja članica važe u celoj EU, Evropske kartice za zdravstveno osiguranje (European Health Insurance Card) pokrivaju teritoriju cele Unije. To znači da, u slučaju da se razbolite dok ste na putu u drugoj zemlji članici ne morate da se vraćate kući pre vremena kako biste dobili besplatnu lekarsku pomoć – kao državljanin/državljanka članice EU vi ste, zapravo, ‘kod kuće’ u celoj Uniji i pokriveni ste osiguranjem gde god da se nalazite.  Ako ste ne putu u drugoj zemlji Evropske unije podležete potpuno istim poreskim pravilima kao i državljani zemlje u kojoj se nalazite za skoro sve kupovine (sem ako, na primer, želite da kupite automobil u drugoj državi, što je verovatno dosta retko!).  A čak i u slučaju da smatrate da ste dobili drugačiji tretman od lokalnih stanovnika u nekoj od kupovnih transakcija, kao državljanin/državljanka EU možete se požaliti odeljenju Evropskog potrošačkog centra (European Consumer Centre) koje postoji u svakoj zemlji članici i bavi se zaštitom interesa potrošača.

Bela šengenska lista 

Kada jedna država dospe na Belu šengensku listu to znači da njeni državljani mogu bez viza da putuju i borave do 90 dana u period od 6 meseci na teritoriji „Šengen” zemalja. Da bi neka država došla na Belu šengensku listu, najpre mora da ispuni brojne pravno-tehničke uslove. To je dugotrajan proces i dosta košta. Vlada Srbije veoma ozbiljno je radila na ispunjavanju uslova neophodnih da bi građani naše zemlje osetili blagodeti putovanja bez čekanja u redovima, nepotrebnih troškova i ostalih muka i prepreka vezanih za dobijanje viza.   Od kada je, 19. decembra 2009, stupio na snagu bezvizni režim sa EU građanima Srbije više nije potrebna viza da bi putovali u zemalje koje su deo Šengenskog prostora.

Uslovi koje smo morali da ispunimo bili su:

  1. usklađivanje našeg viznog sistema sa sistemom koji važi u EU (donošenje novih zakona o putnim ispravama i ličnim kartama i zamena tih dokumanata; donošenje novih zakona o vizama i izdavanja „sigurnih” viza tj. korišćenje posebnih nalepnica za vize),
  2. uspostavljanje efikasne kontrole granica (novi sistem zaštite državne granice; tehničko opremanje graničnih prelaza i kompjutersko povezivanje naših službi sa službama susednih zemalja i EU),
  3. izgradnja adekvatnog sistema zaštite azilanata (donošenje novih zakona o strancima i azilu; prihvatanje povratnika iz EU i izgradnja objekata za prihvat azilanata;  stvaranje takve klime u zemlji koja bi obezbedila znatno smanjenje broja naših državljana koji traže azil u EU),
  4. uspostavljanje saradnje policija u regionu i sa EU, naročito u oblasti suzbijanja organizovanog kriminala kojima se sprečava trgovina ljudima i ilegalne migracije na prostor Unije – bilo da su te osobe poreklom iz Srbije ili preko Srbije dolaze u zemlje članice EU.

Bezvizni režim omogućio je našim građanima da lakše i više putuju po Evropi. Kao putnik, imate prava:

–      prava putnika avionom, saznajte više ….

–      prava putnika autobusom, saznajte više …

–      prava putnika vozom, saznajte više ….