Beogradski centar za ljudska prava ovim putem obaveštava javnost da je kasno sinoć, 25. decembra 2017. godine, turski državljanin kurdskog porekla Cevdet Ayaz, kome u Turskoj preti progon zbog političkih uverenja, i gde će služiti zatvorsku kaznu od 15 godina koja se temeljni na presudi donetoj na osnovu njegovog priznanja datim pod mučenjem, vraćen u tu zemlju po zahtevu za ekstradiciju koji su vlastima Republike Srbije uputile vlasti Republike Turske.
Ovakav postupak vlasti Republike Srbije usledio je uprkos svim navodima koje su u tu svrhu izneli njegovi pravni zastupnici, ali i odluci Komiteta protiv torture Ujedinjenih nacija, koji je vlastima naložio kao privremenu meru da se uzdrže od vraćanja g. Ayaza u Tursku zbog realnog rizika da u toj zemlji bude podvrgnut torturi ili drugom okrutnom, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju.
Nakon što je domaća javnost od Ministarstva pravde nekoliko puta dobila protivrečne informacije – od toga da je g. Ayaz već ranije bio vraćen u Tursku, te da je odluka o ekstradiciji potpisana pre nego što je stigla odluka Komiteta protiv torture – vlasti Republike Srbije odlučile su da se otvoreno suprotstave odluci jednog od najstručnijih i najvažnijih organa Ujedinjenih nacija kada je reč o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda.Na taj način, Srbija ne samo što je postupila u suprotnosti sa čl. 3 Konvencije Ujedinjenih nacija protiv torture, kojom se zabranjuje prinudno udaljenje bilo koje osobe u zemlju gde joj preti rizik od torture, nego i sa čl. 7 i 10 Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima i čl. 3 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, koje sadrže ekvivalentnu zabranu. Kao osoba kojoj preti progon zbog političkog mišljenja, g. Ayaz takođe, po mišljenju Beogradskog centra za ljudska prava, ispunjava uslove za izbeglički status po međunarodnom pravu, što u domaćem postupku azila čak nije ni razmotreno, te je Republika Srbija takođe prekršila čl. 33 Konvencije o statusu izbeglica, ali i čl. 6 Zakona o azilu i čl. 47 Zakona o strancima.
Beogradski centar za ljudska prava podseća vlasti Republike Srbije i sve relevantne institucije da je zabrana torture ili drugog okrutnog, nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja u međunarodnom pravu apsolutna i nederogabilna, te da ne postoje bilo kakvi razlozi političke, bezbednosne ili druge prirode koji bi mogli da opravdaju njeno kršenje. Isto se odnosi na zabranu prinudnog udaljenja osoba u zemlju u kojoj im preti stvarni rizik od torture ili drugih oblika zlostavljanja, ali i progona koji se u slučaju g. Ayaza već dogodio kroz montirani sudski postupak koji je za krajni ishod imao njegovu osudu na 15 godina zatvora.
Prosto je neshvatljivo da ekstradicioni organi u Srbiji nisu preveli na adekvatan način sudske spise iz kojih se na jasan način vidi da se cela presuda u Turskoj temelji na izjavama datim u policiji bez prisustva advokata i pod okolnostima koje ukazuju na torturu. Drugim rečima, zanemarujući da sa posebnom pažnjom ispitaju sadržinu presude, Viši sud u Šapcu i Apelacioni sud u Novom Sadu pogazili su princip koji je sastavni deo i srpskog Zakonika o krivičnom postupku koji u čl. 16 predviđa da se sudske odluke ne mogu zasnivati na dokazima koji su, neposredno ili posredno, sami po sebi ili prema načinu pribavljanja u suprotnosti sa odredbama domaćeg i međunarodnog prava.
Osim navedenog, Beogradski centar za ljudska prava smatra i da g. Ayaz kao kurdski politički aktivista u Turskoj neće dobiti pravedno suđenje u verovatnim daljim krivičnim postupcima, te odluka da se on isporuči toj zemlji može dovesti do grubog kršenja njegovog prava na pravično suđenje (gross miscarriage of justice), što znači da bi takođe mogla da bude utvrđena odgovornost Republike Srbije za kršenje čl. 14 Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima i čl. 6 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Beogradski centar za ljudska prava nastaviće da pruža pravnu pomoć g. Ayazu, iako izražavamo najdublji revolt ne samo usled tretmana kome bi on sada mogao da bude podvrgnut, nego i postupanja srpskih vlasti koje su takav tretman omogućile. Na ovaj način, Republika Srbija nije pokazala da je pravna država, već naprotiv da se otvoreno suprotstavlja odlukama organa Ujedinjenih nacija koje navodno poštuje. Zbog niza propusta koji su napravljeni od strane državnih organa, a pre svega Višeg suda u Šapcu, Apelacionog suda u Novom Sadu i Ministarstva pravde Republike Srbije, Beogradski centar za ljudska prava iskoristiće sva raspoloživa pravna sredstva kako bi se utvrdila odgovornost donosilaca odluka koji su svojim nezakonitim i nepravilnim radom prekršili jednu od najvažnijih civilizacijskih tekovina – apsolutnu zabranu zlostavljanja.
