Prema poslednjim podacima Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR), broj raseljenih osoba dostigao je 120 miliona. Oružani sukobi, razaranja velikih razmera i humanitarne krize u Gazi, Ukrajini, Mijanmaru, Sudanu, Kongu i drugim mestima, doveli su do povećanja broja izbeglica i interno raseljenih lica širom sveta.
Beogradski centar za ljudska prava i ove godine obeležava Svetski dan izbeglica sa namerom da skrene pažnju javnosti na ranjiv položaj i potrebu da se zaštite sve izbeglice u Srbiji, bez obzira da li se nalaze u postupku azila, već imaju priznat status ili kroz Srbiju samo prolaze. Kada su ljudi primorani da napuste svoje domove zbog progona, oružanih sukoba ili kršenja ljudskih prava, neophodno je da im se omogući pristup teritoriji i postupku azila, da se zaštite od rizika da budu proterani na teritoriju gde bi njihov život ili sloboda bili ugroženi, kao i da im se omogući dostajanstven život na bezbednoj teritoriji uz puno poštovanje njihovih prava.
Početak godine obeležilo je usvajanje novog EU Pakta o migracijama i azilu, koji donosi novi sistem upravljanja migracijama i jačanje kontrole na granicama EU. Organizacije za ljudska prava kritikovale su ovaj Pakt, budući da njegove odredbe, naročito one koje se tiču ubrzane procedure na granicama, otežavaju pristup postupku azila i pravnoj pomoći za izbeglice i dovode ih u veći rizik od proterivanja.
Tokom 2024. godine broj izbeglica koji prolaze kroz Srbiju je višestruko manji nego ranijih godina, pa tako u centrima za azil i prihvatnim centrima trenutno boravi oko 500 osoba, što je najmanji broj još od velike izbegličke krize 2015. godine. Prema podacima UNHCR-a u Srbiji, od početka godine 313 osoba je izrazilo nameru da zatraži azil u Srbiji, a 99 osoba je formalno podnelo zahtev za azil. Od 2008. godine od kada je u Srbiji uspostavljen nacionalni sistem azila, međunarodnu zaštitu dobilo je oko 250 ljudi, a u 2024. godini azil je odobren samo jednoj osobi. U martu ove godine, Vlada Srbije je produžila trajanje privremene zaštite za osobe raseljene iz Ukrajine, koja je tokom 2024. godine priznata za 712 osoba.
Kada je u pitanju poštovanje ljudskih prava i integracija izbeglica, u Srbiji učinjeni su značajni pomaci. Promene Zakona o strancima i Zakona o zapošljavanju stranaca omogućile su izbeglicama da apliciraju i dobiju stalno nastanjenje nakon tri godine neprekidnog boravka u Srbiji, ukinute su lične radne dozvole i skraćen je rok na 6 meseci za pristup tržištu rada za tražioce azila. Ministarstvo unutrašnjih poslova je u martu ove godine počelo da izdaje putne isprave za izbeglice, nakon što je u julu 2023. godine Evropski sud za ljudska prava, postupajući po predstavci Beogradskog centra za ljudska prava, utvrdio da je Srbija povredila pravo na slobodu kretanja izbeglici iz Sirije zbog neizdavanja ovog putnog dokumenta. Beogradski centar za ljudska prava uspešno je okončao i postupak spajanja porodice za izbeglicu iz Burundija sa odobrenim azilom u Srbiji.
Povodom Svetskog dana izbeglica pozivamo nadležne organe u Srbiji da nastave da unapređuju materijalne uslove prihvata za izbeglice, da promovišu toleranciju i štite izbeglice od diskriminacije, unapređuju njihov pristup ekonomskim i socijalnim pravima i olakšaju pristup postupku azila svima onima koji su u potrebi za međunarodnom zaštitom. Beogradski centar za ljudska prava nastaviće da pruža besplatnu pravnu pomoć i pomoć pri integraciji kao i da zagovara unapređenje položaja svih izbeglica u Srbiji.
