Republika Srbija izručila je u jutros Kraljevini Bahrein državljanina te zemlje uprkos zabrani, odnosno privremenoj meri koju je za ovaj ekstradicioni postupak izrekao Evropski sud za ljudska prava u petak 21. januara 2022. godine. U pitanju je državljanin Bahreina koji se od novembra 2021. godine nalazio u pritvoru u Srbiji, iako je pred nadležnim organima u postpku za izručenje izrazio nameru da traži azil u Srbiji tvrdeći da mu u državi porekla prete opasnost od mučenja, politički i verski progon. I pored odluke Evropskog suda za ljudska prava koji je na zahtev Beogradskog centra za ljudska prava i njegovih advokata izrekao privremenu meru i odložio ekstradiciju do 25. februara 2022. godine i okončanja postupka pred tim sudom, Srbija je izvršila izručenje i prekršila ne samo odluku suda u Strazburu, nego i niz međunarodnih i domaćih propisa koji je obavezuju na poštovanje i zaštitu ljudskih prava.
Na čelu Bahreina nalazi se sunitska kraljevska porodica, koja neretko ograničava politička prava, građanske slobode i oštro se obračunava sa šiitskim delom populacije. Zbog suprotstavljanja vladajućem režimu, navedeni državljanin te ostrvske monarhije bio je pritvaran i mučen od strane bezbednosnih snaga. Pretrpeo je teške telesne povrede kada su 2011. godine pripadnici vojske i policije tokom razbijanja protesta u Manami usmrtili pet, a ranili oko 250 ljudi. U odsustvu je osuđen na doživotnu kaznu zatvora, u dva odvojena procesa, koji su vođeni 2013. i 2015. godine. Postupak iz 2015. godine, vođen je protiv još devet osoba, od kojih su tri osuđene na smrtnu kaznu i streljane 2017. godine. Ujedinjene nacije, Evropski parliament i nevladine međunarodne organizacije za zaštitu ljudskih prava kritikovale su Bahrein zbog izvršenja smrtnih kazni.
Evropska Konvencija o ljudskim pravima kao i propisi Republike Srbije proklamuju da nijedno lice ne sme biti proterano ili protiv svoje volje vraćeno na teritoriju na kojoj postoji rizik da će biti podvrgnuto mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju. Postupajući po zahtevu Beogradskog centra za ljudska prava, Evropski sud za ljudska prava izrekao je privremenu meru zabrane izručenja državljanina Bahreina do 25. februara 2022. godine, tražeći od Srbije da do 11. februara 2022. godine da dodatna objašnjenja u vezi sa postupkom izručenja koji je pred sudskim organima Srbije okončan u roku od dva i po meseca. Prema mišljenju Višeg suda u Beogradu, Apelacionog suda u Beogradu i ministarke pravde, ispunile su se sve pretpostavke za izručenje, dok je Evropski sud za ljudska prava tražio dodatna objašnjenja između ostalog u vezi sa tim da li su nadležni sudovi razmotrili opasnost od mučenja i/ili nečovečnog postupanja u državi porekla, kao i da li je državljaninu Bahreina bilo omogućeno zatraži azil u Srbiji.
Posledice odluke o izručenju uprkos odluci Evropskog suda za ljudska prava biće štetne po Srbiju i njen ugled pred međunarodnim telima po ovom kao i po pitanju vladavine prava, pravne sigurnosti i poštovanja ljudskih prava u Srbiji koja su garantovana Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i Ustavom Srbije. Podsećamo da je Srbija 2019. godine imala sličan slučaj kada je Turskoj nezakonito izručila turskog državljanina kurdskog političkog aktivistu Dževdeta Ajaza. Komitet protiv torture Ujedinjenih nacija u najnovijim Zaključnim razmatranjima iz decembra 2021. godine podsetio je upravo na ovaj predmet i izrazio žaljenje što Srbija nije sprovela sveobuhvatni nadzor nad uslovima u kojima Dževdet Ajaz izdržava kaznu zatvora nakon proterivanja u Tursku i što nije obezbedila obeštećenje, uključujući i adekvatnu naknadu nematerijalne štete koja je rezultat fizičke i psihičke povrede koju je on pretrpeo. Komitet je naveo da Srbija treba da pruži informacije o institucionalnim i pravnim reformama koje je preduzela kako bi se izbegla slična nezakonita izručenja stranih državljana.
