Opšti cilj ovog projekta bila je zaštita nepraćene i razdvojene dece u Srbiji, kako migranata tako i izbeglica, prvenstveno kroz pružanje pravne pomoći i informacija o sistemu azila i njihovim pravima u Srbiji, kao i kroz prikupljanje informacija koje su bitne za iznalaženje sigurnijih puteva za spajanje sa članovima njihove porodice ili pružanja pomoći u pogledu ostvarivanja drugih oblika trajnih rešenja. Posebna pažnja pridavana je onoj deci koja nisu ušla u postupak azila, te im je zbog toga u praksi uskraćivan čitav niz prava. Tim Beogradskog centra za ljudska prava redovno je posećivao mesta neformalnog okupljanja gde su boravila nepraćene i razdvojena deca, kao i sve centre za azil i prihvatne centre, a prilikom poseta, pored pružanja pravne pomoći, analizirani su uslovi u kojima deca borave i davani predlozi za poboljšanje, vršena je preliminarna identifikacija posebno ranjive dece i usmeravanje ka relevantnim pružaocima pomoći. U periodu implementacije, tim Beogradskog centra za ljudska prava pravno je savetovao nekoliko stotina dece, među kojima preko 300 bilo bez pratnje zakonskih staratelja.
Cilj projekta bio je i ojačavanje kapaciteta relevantnih državnih organa, nezavisnih institucija i organizacija civilnog društva, koje su aktivne u polju pružanja zaštite nepraćenoj deci. Organizovano je pet radnih sastanaka širom Srbije (u Beogradu, Subotici, Šapcu i dva puta u Nišu), na kojima je razgovarano o međunarodnim i domaćim standardima u oblasti prava deteta, predstavljen je položaj nepraćene i razdvojene dece u Srbiji, a kroz razgovore u radnim grupama, definisane su preporuke za dalje unapređenje prakse zaštite nepraćene ili razdvojene dece izbeglica. U ovom procesu učestvovalo je preko sto predstavnika relevantnih državnih institucija i civilnog sektora, nezavisnih institucija za zaštitu ljudskih prava, i međunarodnih vladinih i nevladinih organizacija. Posebne oblasti o kojima se razgovaralo i u odnosu na koje su usvojene preporuke su bile: prvi kontakt sa nepraćenom decom izbeglicama i standardi, međuresorska saradnja, alternativna briga, i žrtve: identifikacija i postupanje. Iako su inicijalno definisane ove četiri oblasti, iskristalisala se potreba da se identifikuje i peta, posebna oblast, a to je integracija dece i pravo na obrazovanje. Na radnom sastanku koji je organizovan u Beogradu 22. maja 2017. godine, razmotrene su sve preporuke do kojih su došli učesnici prethodnih sastanaka, te date konačne preporuke za unapređenje prakse, koje su postale sastavni deo dokumenta „Položaj nepraćene i razdvojene dece u Srbiji“. Pomoć i podršku projektnom timu u realizaciji ovih aktivnosti pružila je Prof. dr Nevena Vučković Šahović, član Komiteta za prava deteta (2003-2009).
Projekat je omogućio podizanje kapaciteta i Beogradskog centra za ljudska prava, naročito za veštine organizacije, planiranja i sprovođenja treninga, analize relevantnog domaćeg i međunarodnog zakonodavstva i standarda, analize stanja u kome se u Srbiji nalaze nepraćena i razdvojena deca izbeglice i migranti, formulaciju i usaglašavanje opštih i posebnih preporuka, istraživanje dobre prakse u Srbiji i u drugim zemljama, i za aktivnosti međunarodnog zagovaranja. Projektni tim imao je priliku i da učestvuje u međunarodnim procedurama za nadzor i zaštitu ljudskih prava, kroz podnošenje priloga za alternative izveštaje (Komitet za prava deteta, Komitet za ljudska prava, Savet za ljudska prava UN). Pored toga, članovi tima su imali brojne razgovore u Briselu sa predstavnicima Evropske komisije i relevantnih organizacija koje se bave zaštitom dece, tokom kojih su isticani ključni izazovi u zaštiti nepraćene i razdvojene dece, sa kojima se Srbija suočava, ali su takođe razmatrani načini kako da, zajedničkim delovanjem, dovedu do pozitivnih promena kada je u pitanju pružanje zaštite ovoj, naročito ranjivoj, grupi dece.
Donator: Međunarodni komitet spasa i Odeljenje za međunarodni razvoj Vlade Velike Britanije
