Grupa organizacija civilnog društva podnela je Ustavnom sudu Republike Srbije inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti Naredbe o ograničenju kretanja na prilazima otvorenom prostoru i objektima prihvatnih centara za migrante i centara za azil koja je doneta 6. maja 2020. godine. Smatramo da zabrana izbeglicama, tražiocima azila i iregularnim migrantima da izlaze iz prihvatnih centara i centara za azil u Republici Srbiji, propisana ovom naredbom, predstavlja neosnovano i nesrazmerno ograničavanje prava na slobodu i bezbednost ličnosti, odnosno njihovo lišavanje slobode.
Osporenu naredbu doneo je ministar zdravlja u cilju sprečavanja širenja zarazne bolesti COVID-19 na teritoriji Republike Srbije na osnovu člana 52. Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti koji ovlašćuje ministra da propiše mere ograničenja kretanja na području zahvaćenom vanrednom situacijom. Međutim, nakon ukidanja vanrednog stanja koje je u Srbiji trajalo 53 dana, od 15. marta do 6. maja 2020. godine, vanredna situacija nije proglašena ni na jednom od područja teritorije Republike Srbije na kojima se nalaze prihvatni centri i centri za azil.
Ova mera ne ispunjava ni uslov srazmernosti, a takođe zabrinjava što zabrana napuštanja prihvatnih centara i centara za azil nije striktno vremenski ograničena, odnosno što traje do prestanka opasnosti od širenja zarazne bolesti COVID-19 na teritoriji Republike Srbije, tj. do neutvrđenog roka.
Izbeglice, tražioci azila i iregularni migranti, osim što su gotovo dva meseca lišeni slobode u prihvatnim centrima i centrima za azil u kojima postoji visoka stopa prenaseljenosti, a negde i loši higijenski uslovi, ovom naredbom su i dalje onemogućeni da nesmetano stupe u neposredan kontakt sa ljudima izvan centara uključujući pravne zastupnike, psihologe, psihijatre i druge koji pružaju različite vidove podrške. Osporena naredba ne sadrži obrazloženje o tome da li se blažim merama ograničenja ljudskih prava mogla postići svrha ograničenja, kao ni o tome na osnovu kojih medicinskih i drugih činjenica je zaključeno da je radi sprečavanja širenja COVID-19 neophodno zabraniti izlazak iz prihvatnih centara i centara za azil svim tražiocima azila i migrantima smeštenim u njima, imajući u vidu da su nakon ukidanja vanrednog stanja prestale da važe i mere zabrane kretanja koje su važila i za one kategorije stanovništva koje se smatraju najpodložnijim za razvijanje težih formi bolesti COVID-19. Sve navedeno ukazuje i na sumnju da osporena naredba nije u saglasnosti sa članom 21. Ustava Srbije koji zabranjuje diskriminaciju po bilo kom osnovu.
Potvrđivanjem Konvencije o statusu izbeglica Srbija se obavezala da će izbeglicama koji se zakonito nalaze na njenoj teritoriji dati pravo da izaberu mesto boravka i da se slobodno kreću u okviru njene teritorije, saglasno propisima koji se pod istim okolnostima primenjuju na strance uopšte.
Organizacije civilnog društva, podnosioci inicijative, pozivaju Ustavni sud Srbije da donese rešenje kojim će pokrenuti postupak za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti Naredbe o ograničenju kretanja na prilazima otvorenom prostoru i objektima prihvatnih centara za migrante i tražioce azila. Smatramo da je neophodna zajednička solidarna akcija kako bi se izbeglicama, tražiocima azila i iregularnim migrantima omogućio jednak i ravnopravan tretman u odnosu na sve druge kategorije stanovništva u Republici Srbiji.
Inicijativu Ustavnom sudu zajedno su podneli:
Beogradski centar za ljudska prava
Humanitarni centar za integraciju i toleranciju
