Beogradski centar za ljudska prava predstavio je u četvrtak 15. aprila na online događaju novi godišnji izveštaj „Ljudska prava mladih u Republici Srbiji u 2020. godini“.
Izveštaj pokazuje da su se mladi u Srbiji u 2020. godini suočavali sa brojnim izazovima u ostvarivanju ljudskih prava naročito u pravu na rad, na obrazovanje, slobodi kretanja, informisanosti, a posebno u ostvarivanju prava na zdravlje i pristup zdravstvenoj zaštiti u uslovima globalne pandemije virusa korona. Paradoksalno, u 2020. godini koju je obeležila COVID-19 kriza, ne postoje podaci koliko je mladih testirano, obolelo ili bilo na bolničkom lečenju od virusa korona u Srbiji iako je godina protekla, između ostalog, u znaku stigmatizacije mladih kao glavnih odgovornih za širenje epidemije.
„Ni ‘Batut’ ni Ministarstvo zdravlja nisu mogli da nam daju podatke o broju mladih koji su testirani na korona virus, koji su zaraženi ili su se nalazili na bolničkom ili kućnom lečenju u prošloj godini, rekla je koordinatorka Omladinskog programa i jedna od autorki izveštaja Nevena Nikolić. Ona je istakla da su ti podaci jako važni za upravljenje odgovorima u vreme pandemije gde postoje stalne oscilacije u merama koje se propisuju.
„To dodatno komplikuje situaciju ako imamo u vidu da su u medijima mladi targeritani kao ključni prenosioci zaraze. I prema našoj analizi medijskih objava u 2020. godini, Krizni štab je prednjačio u broju izjava koje se odnose na to da su mladi krivi za širenje zaraze“, navela je Nevena Nikolić.
U toku 2020, u kontekstu epidemije, za uživanje slobode kretanja mladih najbitnije su bile mere ‘policijskog časa’, karantina i zabrane napuštanja i ulaska u zemlju.
Dugi periodi zabrane izlaska iz kuće uz zabranu kretanja u parkovima i na drugim površinama koje su namenjene za rekreaciju imale su negativan uticaj na mentalno i fizičko zdravlje mladih. Podaci pokazuju da je čak trećina prekršajnih kazni za kršenje ‘policijskog časa’ izrečena mladim osobama kao i da su mladima (licima od 18 do 30 godina) u proseku izricane nešto više kazne u odnosu na ostale.
Prošla godina pokazala je da su izazovi u oblasti zaštite životne sredine od ključnog su značaja za mlade, budući da je reč o izazovima čije će se rešavanje dugoročno odraziti na njihov kvalitet života.
Procene su da makar 44% mladih, među različitim temama iz političkog života, zanimaju teme koje su vezane za mere zaštite životne sredine, kao i da mladi zaštitu životne sredine ocenjuju kao najvažniju vrednost za društvo. U gradovima i opštinama u Srbiji sa prekomernim zagađenjem vazduha živi oko 1.250.000 mladih.
Pandemija je dodatno uticala na nivo zaposlenosti mladih – tek polovina onih starosti 20–29 godina u Srbiji je zaposlena u odnosu na blizu dve trećine njihovih vršnjaka i vršnjakinja u zemljama EU.
Veliki broj mladih čija je priroda posla rad od kuće, odnosno na daljinu, kao i mladi koje poslove obavljaju kao frilenseri (tzv. radnici i radnice na internetu) nisu dovoljno edukovani na koji se način zakonito odvija rad od kuće, odnosno na daljinu, kao ni koje su obaveze poslodavca.
Kada je reč o pravu na obrazovanje, mera zatvaranja škola i obrazovnih ustanova negativno se odrazila na siromašne mlade i one iz ruralnih područja bez pristupa internetu, računaru i drugim sredstvima neophodnim za komunikaciju, informisanje i učenje na daljinu.
Mladi pripadnici romske populacije su se u 2020. godini susreli sa više izazova tokom pandemije od svojih vršnjaka, a naročito imajući u vidu da većina romske populacije nije mogla da ispuni kriterijume za poštovanje epidemioloških mera jer veliki broj romskih naselja nema pristup čistoj vodi, kanalizacionoj mreži i struji. Mladi Romi su dodatno ugroženi kada je reč o obrazovanju jer nemaju tehničke preduslove za praćenje nastave (struja, internet, kompjuteri, tableti, pametni telefoni).
Posebno pogođena grupa mladih tokom pandemije zasigurno su mladi sa invaliditetom koji nisu samostalni i žive sa roditeljima koji imaju preko 65 godina, te mladi koji imaju HIV infekciju ili neku drugu hroničnu ili sistemsku bolest. Pandemija je donela izazove u oblasti obrazovanja mladih sa invaliditetom poput nepostojanja jasnih procedura, procene potreba i dodatne podrške za realizaciju inkluzivnog obrazovanja.
Na predstavljanju izveštaja „Ljudska prava mladih u Republici Srbiji u 2020. godini“ govorili su Gordana Čomić, ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Snežana Klašnja, savetnica ministra za omladinsku politiku u Ministarstvu omladine i sporta, Milan Marković, šef Tima UN za ljudska prava u Srbiji, Sonja Tošković, izvršna direktorka Beogradskog centra za ljudska prava i autori i auotorke izveštaja Nevena Nikolić, Goran Sandić, Luka Mihajlović i Marina Simeunović.
Izveštaj obuhvata analizu u odnosu na građanska, politička, ekonomska, kulturna i socijalna prava mladih. Izveštaj analizira 15 prava i sloboda, stanje ljudskih prava mladih sa invaliditetom i položaj mladih Roma i Romkinja. Istraživanje, prevod i objavljivanje Izveštaja o ljudskim pravima mladih u Republici Srbiji u 2020. godini realizovano je uz podršku Tima Ujedinjenih nacija za ljudska prava u Srbiji.
Izveštaj „Ljudska prava mladih u Republici Srbiji u 2020. godini“ možete pročitati OVDE.
Pogledajte video sa online predstavljanja godišnjeg izveštaja o ljudskim pravima mladih u Srbiji u prošloj godini.
