U aprilu 2014. godine Evropska unija napravila je veliki korak ka unapređenju transparentnosti poslovanja. Evropski parlament usvojio je 15. aprila 2014 Direktivu o objavljivanju nefinansijskih i izveštaja od strane velikih kompanija i grupa.[1] Kompanije na koje se direktiva odnosi imaće obavezu da podnose izveštaje iz područja zaštite životne sredine, ljudskih prava, socijalne zaštite i prava zaposlenih, kao i o pitanjima antikorupcijskih mera i mita. Pored toga kompanije će u izveštaju morati da opišu svoje poslovne modele, rezultate i rizike vezane uz gore navedena područja, kao i politike različitosti primenjene na administrativna i nadzorna tela kompanije.
Nova pravila će se odnositi samo na velike kompanije sa više od 500 zaposlenih. Konkretno, ove kompanije biće u obavezi da obelodane određene nefinansijske informacije u godišnjem izveštaju o poslovanju. Pravila o izveštavanju važiće za kompanije čijim se akcijama trguje na berzi kao i za neke kompanije koja nisu na berzi, kao što su banke, osiguravajuća društva i druge kompanije koje su tako određene od strane država članica zbog njihovih aktivnosti, veličine ili broja zaposlenih. Ovo predstavlja kompromis u odnosu na prvu ideju kojom bi bilo obuhvaćeno oko 18 000 kompanija. Direktiva će u praksi nakon izmena obuhvatiti oko 6 000 velikih kompanije i grupa širom EU.[2]
Put do usvajanja ove Direktive bio je dug. Prve inicijative pojavile su se pre 15 godina, 1999. godine, ali od tada do 2013. godine saradnja između dve zainteresovane strane, nevladinih organizacija i biznisa nije bila moguća, posebno jer je u međuvremena usvojena definicija CSR koja je u suštini isključila mogućnost daljeg dijaloga. [3]
Ipak pod uticajem, prvenstveno nevladinih oraganizacija okupljenih u Evropsku kolariju za korporativnu pravdu the European Coalition of Corporate Justice usvojena je nova definicija CSR koja je omogućila obnavljanje dijaloga,[4] koje je nastavilo da prati veliko protivljenje nekih članica EU.[5]
Iako predstavlja kompromis Direktiva je broj kompanija koje će imati obavezu da izveštavaju povećala duplo u odnosu na eru dobrovoljnog izveštavanja. Ona ostavlja značajnu slobodu kompanijama da otkriju relevantne informacije na način koji one smatraju najkorisnijim, a prilikom izveštavanja mogu da koriste međunarodne, evropske ili nacionalne smernice koje smatraju odgovarajućim ( npr. UN Global Compact , ISO 26000 , ili German Sustainability Code).
Direktiva razvijanje smernica koje bi u budućnosti olakšale utvrđivanje nefinansijskih informacija od strane kompanija, uzimajući u obzir trenutno najbolje prakse, međunarodne tokove i srodne inicijative EU.
Mala i srednja preduzeća za sada nisu obuhvaćena s obzirom da je procenjeno da bi za njih vrlo verovatno troškovi izveštavanja premašili korist.
[1]Directive on disclosure of non-financial and diversity information by certain large companies and groups
[2]Do promene da se direktiva odnosi prvenstveno na kompanije čijim se akcijama trguje na berzi došlo je na insistiranje Velike Britanje, za više pogledati The Guardian, MEP Richard Howittview, http://www.theguardian.com/sustainable-business/eu-non-financial-reporting-how-richard-howitt
[4]Ibid.
