Izveštaj: Vlast novinarstvo shvata kao PR delatnost
Sloboda medija jedno je od najugroženijih ljudskih prava u 2015. godini. Uticaj vlasti na uređivačku politiku je veliki, a povećan je i broj napada na novinare, piše u izveštaju Beogradskog centra za ljudska prava. Takođe, navodi se i da su u prošloj godini ljudska prava generalno bila ugroženija nego prethodnih.Novinarstvo kao PR delatnost sa ciljem promocije vlasti – tako su mediji uglavnom izveštavali u 2015. godini. Svaka kritička primedba je viđena kao rušenje premijera i države, a zaključci analize pokazuju da se se medijske slobode našle pred najvećim iskušenjima u 21. veku.
Novinar i istraživač Ivan Protić dodaje da su napadi na novinare bili daleko brojniji nego u prethodnoj godini. “Po nekoj našoj evidenciji koja nije potpuna – bilo ih je oko 60 od kojih su bila 32 fizička. Tu čak ni ne pominjemo kampanje, kao recimo što je sada ova poslednja, protiv urednika KRIK-a Stevana Dojčinovića, koje znaju da traju mesecima”, naveo je Protić.
On istiće da se stepen slobode medija u 2015. godini našao pred najvećim iskušenjima u 21. veku. “Veoma je proširen uticaj vlasti na uređivačku politiku medija, a široka tabloidizacija, izuzetno težak ekonomski položaj i široko i svakodnevno kršenje profesionalnih standarda su uzroci takvog stanja“, rekao je Protić.
Kako je naveo, pažnja koju mediji u toj situaciji posvećuju ljudskim pravima je manja nego ranije i više obojena političkim, nego analitičkim i kritičkim tonovima.
Većina medija vrlo blagonaklono izveštava o koaliciji na vlasti i pozitivno izveštava o Vladi Srbije i premijeru, dok aktuelna vlast svaku kritičku primedbu procenjuje kao pokušaj rušenja premijera i vlade i koristi pritom termine „plaćenici“ i „neprijatelji“, rekao Protić.
„Aktuelna vlast shvata novinarstvo kao PR delatnost, sa isključivim ciljem njene promocije. Istovremeno, Srpska napredna stranka napada političke protivnike neprimerenim, nepristojnim populističkim rečnikom i u to se uključuju i neki drugi politički lideri“, ocenio je Protić.
Prema njegovim rečima, ljudi iz vlasti i oni bliski njoj su shvatili privatizaciju medija koja je završena prošle godine kao mogućnost da preko privatnih vlasnika utiču na medije, kao i da se novac od projektnog sufinansiranja iskoristi u propagandno-političke svrhe.
„Kao primer daću da je za 300.000 evra Radojica Milosavljević, nekadašnji pomoćnih gradonačelnika u Kruševcu, član SPS, kupio osam medija. Kupio je TV Kruševac za 14.000 evra, a od grada je na ime projektnog sufinasiranja tog istog medija inkasirao 17.000 evra ili 3.000 evra neto dobitka“, kazao je Protić.
U izveštaju o ljudskim pravima za 2015. godinu je navedeno da su u primeni medijskih zakona uočeni brojni problemi koji su posledica nepostojanja političke volje, ali i zato što su zakoni nedorečeni, bez adekvatnih nadzornih mehanizama i bez ikakvih sankcija.
Navedeno je i da je javno oglašavanje netransparentno i jedno od najvažnijih načina pritiska na uredjivačku nezavisnost medija.
Zabrinjavajuće stanje u zatvorima
Ništa bolja nije ni situacija u zatvorima – stopa smrtnosti je najviša u odnosu na sve ostale članice Saveta Evrope, a u poslednje tri godine je vođeno 89 postupaka protiv 172 službenih lica u kaznenim institucijama.
Nikola Kovačević iz Beogradskog centara za ljudska prava kaže da je ishod istraživanja zabrinjavajući. “U samo šest slučajeva je utvrđena odgovornost, a kaznena politika je još više poražavajuća, tako da su bile tri uslovne osude, dva puta je primenjen institut odlaganja krivičnog gonjenja i samo jedna zatvorska kazna od osam meseci. Ova kaznena politika jasno govori da naši pravosudni organi žmure na jedno oko kada se u ulozi optuženog nalaze pripadnici MUP-a ili Uprave za izvršenje zakonskih sankcija”, ocenjuje on.
Sporne subvencije investitorima
A žmuri se i kada je reč o subvencijama države stranim investitorima. Nataša Nikolić iz Beogradskog centra za ljudska prava kaže da novac najčešće ne znači čuvanje radnih mesta ili otvaranje novih.
„Konkretno, za Beneton preko APR-a je utvrđeno da je ova firma dobila preko 18 miliona evra subvencija za 2.000 radnih mesta, a u 2013. u APR-u je bilo samo 68 zaposlenih iako ova firma posluje profitabilno”, navela je Nikolić.
Zaključak je da je generalno stanje ljudskih prava 2015. bilo lošije nego prethodne godine, između ostalog, i zbog odnosa izvršne i zakonodavne vlasti.
„Uticaj izvršne na zakonodavnu vlast je jasan, kad počnete da analizirate načine usvajanja zakona u skupštini. Recimo, samo u 2015. skoro 50 odsto zakona je usvojeno po hitnoj proceduri, sa usvajanjem onih amandmana koje je usvojila sama Vlada“, rekla je Vesna Petrović iz Beogradskog centra za ljudska prava.
Ozbiljne sumnje u nezavisnost pravosuđa
Najozbiljnije sumnje u nezavisnost pravosuđa izaziva podatak da je veoma mali broj slučajeva u kojima se ukazivalo na korupciju ili nezakonito postupanje završen ozbiljnom i delotvornom istragom, podizanjem otpužnice ili presudom.
Kako se dodaje, zabrinjava što još nije izabran tužilac za ratne zločine, kao i oko 30 javnih tužilaca.
Zamereno je što nije donet novi zakon o zaštiti podataka o ličnosti, iako je poverenik dostavio svoj predlog nadležnim institucijama.
Sve veći broj osiromašenog stanovništva
U izveštaju je navedeno da velik broj radnika ostao bez posla, da je ugašeno oko 400 državnih preduzeća, a više od 20.000 radnika je uzelo otpremninu.
Učestali su štrajkovi, uglavnom izazvani lošom finansijskom situacijom i gubitkom posla, i sve je veći broj osiromašenog stanovništva. Privredni rast nije zadovoljavajući zbog slabog priliva stranih investicija, ali i nedovoljnog ulaganja države.
U izveštaju je navedeno i da nisu otvorena dva najvažnija poglavlja 23 i 24 u pregovorima sa EU, što ukazuje na blagi zastoj u evrointegracijama Srbije.
Da li će izbori biti fer i pošteni?
Izvršna direktorka Beogradskog centra za ljudska prava Vesna Petrović je rekla da međunarodni akteri za sada imaju prilično tolerantan stav kada je u pitanju stanje ljudskih prava u Srbiji, ali da ipak veruje da će to biti promenjeno kada se završe krize koje su potresale Evropu u 2015. godini.
Vesna Petrović je istakla da Srbiji predstoji ozbiljan rad na usvajanju u i implementaciji velikog broja propisa, medju kojima je najznačajnija promena Ustava i jačanje administracije, pre svega jačanje kapaciteta javne uprave.
Godinu su i obeležili i napadi na nezavisna tela, a sadašnju će svakako izbori. U izveštaju se dovodi u pitanje da li će oni biti fer i pošteni, s obzirom na brojne nepravilnosti uočene na lokalnim izbrorima tokom 2015. godine.
