Saopštenje za javnost povodom javne rasprave o izmenama Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe

Saopštenje za javnost povodom javne rasprave o izmenama Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe

OrganizacijeUdruženja građana koja imaju višegodišnje iskustvo u oblasti prava i pravosuđa izražavaju zabrinutost zbog načina na koji se odvija uključivanje stručne i šire javnosti u postupak promene Ustava. Smatramo da je potrebno da predstavnici Vlade i Ministarstva pravde bez odlaganja otvore javnu raspravu o promenama Ustava, u koje će uključiti ne samo odabrana udruženja građana (koja su dostavljala svoje pisane sugestije o promeni Ustava), već i druga udruženja, institucije, pojedince i najvažnije – građane. Pozivamo Ministarstvo pravde da objavi nacrt promena Ustava, o kome bi bilo moguće raspravljati.

Akcionim planom za Poglavlje 23 je predviđena promena Ustava do kraja 2017. godine, a Ministarstvo pravde je najavilo da će se ove izmene pre svega odnositi na ustavni položaj pravosuđa. Dosadašnje aktivnosti Ministarstva pravde bile su usmerene na prikupljanje stavova udruženja građana o potrebnim promenama Ustava, dok su građani van udruženja u potpunosti isključeni iz ovih konsultacija. Ovakav pristup ukazuje na to da će odluke o predlogu za promenu Ustava biti donete u uskom krugu zvaničnika Vlade, kao i da postoji namera da održane i planirane konsultacije budu predstavljene kao javna rasprava – što one nisu ni po obimu, ni po sadržaju.

Promene Ustava, a posebno promene koje se tiču uspostavljanja nezavisnosti pravosuđa, od izuzetne važnosti za sve građane Srbije. Građani su ti koji će najviše osetiti dobre ili loše posledice ustavnih promena. Podsećamo da su u do sada sprovedenim istraživanjima, građani pokazali da imaju jasan stav o ključnim odredbama koje će će biti predmet promene Ustava. U istraživanju o Ustavu koje je sprovedeno 2011. godine[1], građani su vrlo nisko ocenili zaštitu svojih ustavnih prava i izrazili gotovo dvotrećinski stav o politizovanosti pravosuđa, nedemokratičnosti usvajanja Ustava iz 2006. godine i nelegitimnosti usvajanja izmena Ustava bez javne rasprave.

Uprkos ovim podacima, Ministarstvo pravde je u postupku javnih konsultacija organizovalo jedan sastanak na kojem su udruženja imala samo pet minuta da predstave svoje predloge, ali je onemogućena debata o predloženim rešenjima. Vlada i Ministarstvo pravde ni tada, a ni kasnije nisu javnosti predstavili svoja rešenja za promenu Ustava. 

U nastavku konsultacija o promenama Ustava, Ministarstvo pravde je najavilo konsultacije o temama koje nisu ustavna materija i nije jasno zašto se u ovom trenutku one stavljaju u središte razgovora o promeni Ustava, dok je u drugi plan stavljena tema nezavisnosti pravosuđa i političkog uticaja na nosioce pravosudnih funkcija.

Zbog svega navedenog, pozivamo Vladu i Ministarstvo pravde da produže previđeni rok za promenu Ustava i da ovu temu hitno vrate u okvire koji su primereni njenoj važnosti za sve članove zajednice.                             

U Beogradu,

6. septembar 2017. godine

 

Društvo sudija Srbije

Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije

Centar za pravosudna istraživanja

Beogradski centar za ljudska prava

Komitet pravnika za ljudska prava

 

Saopštenje u pdf formatu možete preuzeti ovde.


[1] Istraživanje Fonda za otvoreno društvo, koje je terenski sproveo IPSOS Strategic marketing na reprezentativnom uzorku građana Srbije