Bez državljanstva deset miliona dece izbeglica
Nijedna zemlja kroz koju izbeglice prolaze, uključujući i Srbiju, ne daje svoje državljanstvo deci koja se rode na njenom tlu
U svetu se svakih 10 minuta rodi dete bez državljanstva, a taj problem je dodatno pogoršan sukobom u Siriji, koji je doveo do najteže migrantske krize u Evropi od 1945. godine, upozoravaju zvaničnici Ujedinjenih nacija. Broj beba migranata koje su rođene na putu ka boljem životu izmiče svim statistikama – procene govore da u ovom momentu širom sveta ima deset miliona dece apatrida, odnosno da ih toliko nema državljanstvo.
Radoš Đurović iz Centra za pomoć tražiocima azila procenjuje da je od početka izbegličke krize na teritoriji naše zemlje rođeno dvadesetak beba.
– Praktično nijedna zemlja kroz koju izbeglice prolaze, uključujući i Srbiju, ne daje svoje državljanstvo deci koja se rode na njenom tlu. Ova deca dobijaju državljanstvo svojih roditelja – kaže naš sagovornik.
Bojan Stojanović, pravnik iz Beogradskog centra za ljudska prava, objašnjava da postoji više modaliteta sticanja državljanstva: najčešći načini su „po krvi”, odnosno preko državljanstva roditelja i po mestu rođenja deteta. Ako se dete rodi u Srbiji a njegovi roditelji su iz Sirije, ono će dobiti državljanstvo Sirije. Biće upisano u matične knjige opštine u kojoj se rodilo. Ako se rodi u prevoznom sredstvu biće upisano u matične knjige opštine u kojoj je to vozilo završilo put. Organ uprave je taj koji dete upisuje u matične knjige rođenih. Ista procedura je u najvećem broju evropskih zemalja.
– Ako se ne znaju roditelji deteta (na primer, beba ostavljena u izbegličkom kampu), dete će dobiti državljanstvo Srbije – napominje Stojanović.
– Iako najveći broj zemalja Evrope ne daje državljanstvo deci migranata koja se rode na njihovoj teritoriji, svaka zemlja ima diskreciono pravo da detetu stranih državljana da svoje državljanstvo. U SAD i Kanadi, čija je istorija neraskidivo povezana s migracijskim fenomenom, dominira princip „jus soli”: svako dete rođeno u tim zemljama može dobiti državljanstvo zemlje u kojoj je došlo na svet.
Davor Rako, pravnik u beogradskoj kancelariji UNHCR-a koji se bavi pitanjima lica bez državljanstva, kaže da deca koja su rođena u izbeglištvu obično dobijaju državljanstvo svojih roditelja.
– U Evropi dominira princip davanja državljanstva po krvi (jus sangvini) a ne po mestu rođenja (jus soli), ali postoje i izuzeci. Međutim, ako roditelji novorođenčeta nemaju državljanstvo ili lične dokumente, pitanje državljanstva njihovih beba se problematizuje. Konvencije UN o statusu apatrida i o smanjenju apatridije treba da spreče da deca čiji roditelji nemaju državljanstvo ostanu bez državljanstva. Veliki broj evropskih zemalja potpisao je te konvencije i izgradio pravne mehanizme za prevenciju slučajeva apatridije – objašnjava Davor Rako.
Podseća da je visoki komesar UN za izbeglice Antonio Gutereš u izveštaju podnetom Ujedinjenim nacijama posebno skrenuo pažnju na činjenicu da tokom ratnih sukoba postoji naročito visok rizik da izbeglice i migranti čije rođenje nije zvanično registrovano postanu apatridi, što se dešava, na primer, u slučaju Sirije, iz koje je više od četiri miliona ljudi bilo prinuđeno da pobegne u susedne zemlje. U Evropu je iz Sirije otišlo više stotina hiljada ljudi, među kojima je bilo žena koje su se porodile na putu.
Gutereš je upozorio i da postoje zemlje u kojima se vrši diskriminacija po polu roditelja jer deca stiču državljanstvo samo po ocu, a takav je slučaj u Siriji. Od početka ratnih sukoba u toj zemlji skoro svako četvrto domaćinstvo ostalo je bez oca koji može da potvrdi očinstvo, a u mnogim slučajevima izvod iz matične knjige rođenih ostaje jedini način da se dokaže državljanstvo, upozorio je Antonio Gutereš.
Plan UN: svet bez apatrida do 2024. godine
Visoki komesarijat za izbeglice pre godinu dana pokrenuo je kampanju za ukidanje statusa apatrida do 2024. godine. Pozvao je države da omoguće deci da dobiju državljanstvo zemlje u kojoj su rođeni, da ukinu zakone koji sprečavaju majke da prenesu državljanstvo, kao i da se ukinu diskriminatorni zakoni i praksa, te da se omogući univerzalni upis u matične knjige rođenih.
– Republika Srbija je u svoj zakon o državljanstvu unela mehanizme iz Konvencije o smanjenju apatridije, koji sprečavaju slučajeve pojave lica bez državljanstva. Srbija je potpisnica obe konvencije UN koje se odnose na apatridiju – ističe Davor Rako, pravnik u beogradskoj kancelariji UNHCR-a.
Izbeglice za Srbiju nisu i neće biti problem
Srbija radi na tome da obezbedi smeštajne kapacitete za 6.000 izbeglica, u skladu sa obavezama preuzetim posle briselskog sastanka predstavnika 11 zemalja na takozvanoj zapadnobalkanskoj migrantskoj ruti.
Kako je juče izjavio premijer Aleksandar Vučić, to za našu državu nije i neće biti nikakav problem.
– Radi se na pronalaženju potrebnih smeštajnih kapaciteta, postoji više lokacija u planu i lično bih voleo da ti kapaciteti budu i veći. Sada u Srbiji ima pet centara za azil koji mogu da prime oko 1.200 ljudi – rekao je Vučić novinarima posle svečanosti otvaranja zgrade Prekršajnog suda u Beogradu.
On je dodao da je njegova ideja i da deo izbeglica bude smešten u Beogradu, kako ljudi ne bi govorili da se svi migranti šalju u unutrašnjost, a da glavni grad izbegava da preuzme tu odgovornost. D. S.
Izvor POLITIKA
