Biblioteka ljudska prava

Biblioteka ljudska prava

Budući da je Beogradski centar za ljudska prava osnovan radi unapređenja znanja u oblasti ljudskih prava i humanitarnog prava, jedna od najvažnijih aktivnosti Centra je obrazovanje. U vreme kada je Beogradski centra osnovan nije bilo dovoljno dostupne literature na srpskom jeziku u ovim oblastima. Zato je Centar već 1995. godine, odmah po osnivanju, počeo da objavljuje knjige ili zbirke članaka koji se bave temama vezanim za ljudska prava u nameri da podstakne naučne krugove da se bave teorijom ljudskih prava i da na ovaj način pomogne uspostavljanje pravne države uz visok stepen poštovanja ljudskih prava i podigne svest građana o značaju i dometima ideje ljudskih prava i individulanih sloboda i stvori klimu za njihovo puno uvažavanje. U ovoj biblioteci objavljene su knjige:

Zbornik radova povodom 70 godina od usvajanja Konvencije o zaštiti izbeglica, Sedam decenija pravne zaštite izbeglica, 2021.

Ove godine se obeležava 70 godina od usvajanja jednog od ključnih međunarodnih sporazuma – Konvencije o statusu izbeglica iz 1951. godine. Svrha ovog zbornika nije isključivo podsećanje na ovaj jubilej već i namera da se ukaže na značaj ovog međunarodnog ugovora, čija primena je omogućila da se spasu milioni života onih koji su, iz opravdanih razloga, morali ili bili prinuđeni da napuštaju svoje države.

Beogradski centar za ljudskih prava ovim zbornikom želeo je i da obeleži prvu deceniju uspešne saradnje sa kancelarijom Agencije UN za izbeglice – UNHCR u Beogradu. Tokom ovih deset godina, zajedničkim naporima, uticali smo na unapređenje sistema azila i integracije, kroz pružanje besplatne pravne pomoći izbeglicama i tražiocima azila u Srbiji, organizovanjem stručnih seminara i konferencija, zagovaranjem za izmene normativnog okvira i za sprovođenje već prihvaćenih međunarodnih standarda izbegličkog prava.

Publikaciju možete preuzeti ovde.

Vladica Ilić, Luka Mihajlović, Sanja Radivojević, Zabrana mučenja i drugih oblika zlostavljanja u Srbiji 2018 – 2020.

Beogradski centar za ljudska prava predstavlja publikaciju Zabrana mučenja i drugih oblika zlostavljanja u Srbiji 2018-2020, koja obuhvata analizu domaćeg krivičnopravnog okvira, javnotužilačkih istraga i sudskih postupaka vođenih protiv službenih lica zbog sumnje da su izvršila krivična dela iznuđivanja iskaza ili zlostavljanja i mučenja. U okviru publikacije, analizirane su i istrage slučajeva policijskog zlostavljanja sa julskih građanskih protesta 2020. godine i predstavljeni rezultati istraživanja o informisanosti građana o njihovim pravima nakon hapšenja.

Publikaciju možete preuzeti OVDE. 

 

Vladica Ilić, Aleksandar Trešnjev, Tea Gorjanc Prelević, Kaznena politika u oblasti zabrane zlostavljanja u Crnoj Gori, 2021.

Zabrana zlostavljanja, odnosno mučenja, nečovečnog i ponižavajućeg postupanja i kažnjavanja, spada među malobrojne norme međunarodnog prava ljudskih prava koje su apsolutne i nederogabilne prirode. Uprkos izuzetnoj važnosti zabrane zlostavljanja, ljudsko dostojanstvo, odnosno fizički i psihički integritet pojedinaca i dalje bivaju vrlo često narušavani različitim nepočinstvima predstavnika vlasti koja ostaju u „tamnoj brojci kriminala“ ili bivaju neadekvatno sankcionisana. Prema nalazima međunarodnih tela i percepcijama građana, nekažnjivost zlostavljanja je prisutna u svim balkanskim državama. To je bio i osnovni razlog za sprovođenje istraživanja i izradu našeg rada o analizi kaznene politike u oblasti zlostavljanja u Crnoj Gori.

Publikaciju možete preuzeti OVDE.

 

Nikola Kovačević, Radmilas Dragičević Dičić, Gordana Jekić Bradajić, Jugoslav Tintor, Zabrana zlostavljanja, 2017.

Beogradski centar za ljudska prava godinama se bavi zaštitom ljudskih prava osoba lišenih slobode i ulaže velike napore u ostvarivanje poštovanja jedne od najvećih civilizacijskih tekovina – apsolutne zabrane mučenja, nečovečnog i ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja – jednom rečju, zabrane zlostavljanja. Ova knjiga namenjena je nosiocima pravosudnih funkcija (sudijama i tužiocima), braniocima u krivičnim postupcima, državnim službenicima kojima je zakon delegirao ovlašćenja da primenjuju sredstva prinude (poput policijskih službenika ili zaposlenih u službama obezbeđenja u kazneno-popravnim ustanovama) i drugim državnim organima koji predstavljaju okosnicu poštovanja ove tekovine i kroz čiji rad se može meriti zrelost Republike Srbije da dosledno primenjuje jus cogens norme međunarodnog običajnog prava od kojih ne sme biti odstupanja ni u kakvim društveno-političkim okolnostima.     

 Publikaciju možete preuzeti OVDE.

Nataša Nikolić, Praksa postupanja sudija za izvršenje krivičnih sankcija, 2017. 

Institut sudije za izvršenje krivičnih sankcija uveden je u srpsko zakonodavstvo Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija 2014. godine. Smisao instituta jeste da se ove sudije upoznaju sa uslovima života i celokupnim stanjem u zatvorima, kao i da daju doprinos humanijem postupanju sa osuđenicima kako bi se sprečilo pasivno držanje i nezainteresovanost osuđenika posle izricanja presude. Učešće sudija u fazi izvršenja krivičnih sankcija preporučeno je i na VII kongresu UN kao efikasan metod uspešnije resocijalizacije osuđenih lica, a preporuka je sadržana u Rezoluciji 40/33, poznatijoj kao Pekinška pravila (Bejing Rules).

Od stupanja na snagu novog ZIKS i uvođenja instituta sudije za izvršenje krivičnih sankcija, Beogradski centar za ljudska prava prati postupanje sudija i celishodnost njihovog rada u pogledu zakonitosti postupka izvršenja krivičnih sankcija i zaštite prava lica lišenih slobode. U ovoj publikaciji predstavljamo analizu prakse postupanja ovog organa i predlažemo preporuke za unapređenje njegovog rada. Pdf verziju preuzmite ovde… 

 

Radmila Dragičević Dičić, Marija Vuković Stanković, Lena Petrović, Primena načela nekažnjavanja izbeglica u prekršajnom postupku, 2016.

Kroz analizu prakse i kroz dijalog sa sudijama prepoznata je potreba za izradom ovog priručnika kako bi se u jednom dokumentu saželo sve ono što je važno za pravilno i zakonito vođenje prekršajnog postupka prema strancima u potrebi za međunarodnom zaštitom.

Svrha ovog priručnika jeste upravo da pruži sudijama odgovore na brojne nedoumice kada je u pitanju vođenje prekršajnog postupka zbog nezakonitog ulaska ili boravka stranca u Srbiji kao i da im približi i olakša primenu načela nekažnjavanja tražilaca azila i izbeglica, te tako doprinese i ujednačavanju raznolike sudske prakse.

Autorke se nadaju da će priručnik koristiti i drugim pravnim praktičarima koji se bave zaštitom prava osoba u potrebi za međunarodnom zaštitom kao i javnim tužiocima i službenicima policije u postupanju prema strancima. 

 

Nikola Kovačević, Nevena Nikolić, Dušan Pokuševski, Ostvarivanje prava nacionalnih manjina – sprovođenje preporuka nezavisnih institucija za zaštitu ljudskih prava u Srbiji (na srpskom i engleskom jeziku), 2013.

Ova publikacija je stvorena tokom implementacije projekta Povećanje efikasnosti i vidljivosti nezavisnih institucija za zaštitu ljudskih prava u Srbiji tokom koje je tim Beogradskog centra za ljudska prava pratio implementaciju preporuka Zaštinika građana, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i Pokrajinskog ombudsmana koje se odnose na ostvarivanje prava nacionalnih manjina.

Iz uvoda:

[…] U publikaciji se kroz praćenje sprovođenja preporuka u praksi prikazuju rezultati istraživanja koje je obuhvatilo ostvarivanje prava nacionalnih manjina sa konkretnim temama- prenos upravljačkih i osnivačkih prava nad ustanovama kulture i u okviru službene upotrebe jezika i pisma, ispisivanje imena organa koji vrše javna ovlašćenja, naziva jedinica lokalne samouprave, naseljenih mesta, trgova i ulica i drugih toponima na jeziku, pravopisu i u skaldu sa tradicijom nacionalne manjine.  

 

Vojin Dimitrijević (ur.), Savremeno shvatanje prava naroda na samoopredeljenje, 2011. 

Pravo na samoopredeljenje je tema koja zbog zbivanja na prostorima bivše Jugoslavije i celoga regiona i u Srbiji izaziva velike polemike: to je bio jedan od osnovnih razloga da Beogradski centar za ljudska prava realizuje projekat Ostvarivanje prava na samoopredeljenje – kako izbeći konflikt?
Centar je uvereni da je ovaj projekat doprineo boljem razumevanju prava na samoopredeljenje putem upoznavanja javnosti sa savremenim stručnim raspravama i naučnim radovima koji se bave ovom temom, pa su na sajtu Beogradskog centra za ljudska prava (www.bgcentar.org.rs) objavljeni radovi dostupni na našem jeziku i obimna literature koja može da se koristi za dalja istraživanja.  

 

Nevena Dičić–Kostić (ur.), Zabrana zlostavljanja i izveštavanje medija  – priručnik za novinare, 2011. 

Iz uvoda:

[…] Osnovni cilj ovog priručnika je da doprinese izveštavanju koje će uticati na sprečavanje zlostavljanja, na kažnjavanje počinioca kao i na poboljšavanje položaja žrtve torutre.

Priručnik, pre svega, treba da pomogne novinarima da razlikuju zabranjene od dozvoljenih načina postupanja, da se upoznaju sa obavezama, poželjnim standardima postupanja prema licima lišenim slobode, standardima izveštavanja koji zadovoljavaju pravo javnosti da zna ali i neprikosnoveno pravo žrtve da bude zaštićena.  

 

 

Radmila Dragičević Dičić, Ivan Janković, Sprečavanje i kažnjavanje mučenja i drugih oblika zlostavljanja – priručnik za sudije i tužioce, 2011.

Mučenje(tortura), okrutno, nečovečno ili ponižavajuće postupanje ili kažnjavanje- sve su to oblici zlostavljanja ljudi i svi su strogo zabranjeni. Zabrana zlostavljanja je opšta. Ona važi i za državne organe. Iako ta zabrana u Srbiji važi već dosta dugo(bila je propisana i u zakonodavstvu SFRJ), mučenje i drugi oblici zlostavljanja se i dalje javljaju. Srbija je krajem devedesetih godina (tada još uvek kao deo SRJ) bila među retkim zemljama u vezi sa čijim postupanjem je Komitet protiv mučenja Ujedinjenih nacija, pokrenuo istragu, pošto je dobio kredibilne dokaze da se na njenoj teritoriji sistemski primenjuje mučenje, a kasnije to istragom i potvrdio. Slučajevi mučenja se i dalje dešavaju, posebno u policijskim stanicama. Zbog toga ovaj priručnik približava relevantnu međunarodno-pravnu regulativu i praksu onima od kojih najviše zavisi kako će se zlostavljanje kažnjavati, ali i sprečavati- tužiocima i sudijama. On ima za cilj i da olakša rad u predmetima u kojima se pojavljuju pitanja. bilo materijalno ili procesno-pravna – u vezi sa zabranom mučenja i drugih oblika svirepog nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja. Pored toga priručnik nudi i adekvatne definicije, kao i prikaz pojava zlostavljanja kroz istoriju.

 

Ivan Janković, Zabrana zlostavljanja – priručnik za policiju i zatvorsko osoblje, 2010.

Ovaj priručnik namenjen je policajcima i osoblju ustanova za lišenje slobode. Osnovni cilj mu je da spreči zlostavljanje, pre svega tako što će policajcima i zatvorskim čuvarima pomoći da razlikuju zabranjene od dozvoljenih načina postupanja, što će ih upoznati sa obaveznim i požejnim standardima postupanja prema licima lišenih slobode. Odredbe svih relevantnih međunarodnih ugovora koje je naša država ratifikovala su bliže određene, a čitaocima su pbjašnjene i nadležnosti i rad nadzornih tela koja se bave izveštavanjem i prevencijom pojava mučenja, svirepog, nečovečnog i ponižavajućeg postupanja i kažnjavanja ili presuđuju u postupcima koje pojedinci pokreću kada smatraju da su žrtve mučenja.

 

Jelena Subotić, Otimanje pravde – Suočavanje s prošlošću na Balkanu, 2010.

Polazno pitanje Jelene Subotić je zašto su efekti tranzicione pravde mršavi i ne ispunjavaju ciljeve međunarodnih normi. Paradoks je očigledan: iako su ciljevi tranzicione pravde nesumnjivo pozitivni – da otklone teške posledice počinjenih zločina u nasilnim sukobima širom sveta, omoguće društveno ozdravljenje i pomirenje, uspostave mir i pravdu za žrtve kažnjavanjem počinioca zločina i otklone uslove za ponavljanje nasilja i zločina – rezultati su često samo formalno usklađeni sa međunarodnim normama a suštinski su suprotni njenim ciljevima. Činjenica da su institucije tranzicione pravde postale toliko popularne da većina zemalja izašlih iz oružanih sukoba prihvata primenu neke od njih, ništa ne menja drugu važnu činjenicu da svaka takva zemlja, na svoj način, uspeva da izigra te norme… Ona konstatuje da je ovakva pojava čudna i razočaravajuća posledica složenih međunarodnih principa pravde. Stiče se utisak da je ona i kao ličnost i kao istraživač razočarana ponašanjem međunarodne zajednice, koliko zbog formalizovanja obaveza prema tranzicionoj pravdi toliko i zbog maksimalističkih očekivanja u pogledu efikasnosti tranzicione pravde u njenoj unutrašnjoj nameri da se iskreno prihvati univerzalna norma čovečnosti o vrednosti svakog života bez obzira na naciju, religiju ili šemu agresor- žrtva. Zašto se takvi dubinski normativni ciljevi promašuju pitanje je s kojim ona kreće u minuciozno komparativno istraživanje efekata tranzicione pravde najpre u slučajevima Srbije, Hrvatske i Bosne. (iz predgovora Vesne Pešić)

 

Filip Lič, Obraćanje Evropskom sudu za ljudska prava, 2007.

Ova knjiga predstavlja praktični vodič pri pokretanju postupka pred Evropskim sudom za ljudska prava. Namenjena je, pre svega, pravnicima i nevladinim organizacijama ali i pojedincima podnosiocima predstavki pred Sudom. Posle uvodnog poglavlja u kom autor daje pregled sistema Saveta Evrope i Evropske konvencije o ljudskim pravima, dalje se razmatra praksa i celokupan tok postupka pred Sudom. U narednim poglavljima objašnjena su pravila Suda za utvrđivanje prihvatljivosti predstavke, načela kojima se Sud rukovodi prilikom dodeljivanja «pravičnog zadovoljenja», kao i opšti pregled sudske prakse po članovima 1 do 14 Konvencije, uz Protokole 1, 4, 6, 7 i 13. Prateći novine u sistemu zaštite ljudskih prava na nivou Saveta Evrope, autor se u knjizi osvrće i na Protokol 14 kao i izmene koje on unosi.

 

Karen Rid, Evropska konvencija o ljudskim pravima – vodič za praktičare, 2007.

Ova knjiga predstavlja vodič za pravnike koji se bave zastupanjem žrtava povreda ljudskih prava, ali i sve one koji bi želeli da se bliže upoznaju sa praksom Evropskog suda za ljudska prava. U njoj se uz navođenje najvažnijih slučajeva pred Evropskim sudom za ljudska prava nalazi i detaljan opis procedure pred Sudom. U prvom delu knjige obrađena je praksa i postupak pred Sudom, a u drugom analizirane su problemske oblasti, razvrstane po temama. Neke od oblasti koje su navedene su: pretpostavka nevinosti, hapšenje, retroaktivnost, diskriminacija, eutanazija, penzije, imovina, socijalna davanja i mnoge druge. Podela na sedamdesetak problemskih oblasti će svima onima koji koriste ovu knjigu znatno olakšati snalaženje u bogatoj praksi Evropskog suda za ljudska prava. Treći deo knjige odnosi se na pravično zadovoljenje, dok se u dodatku nalazi sam tekst Konvencije, formulari za podnošenje predstavke kao i objašnjenja koja su od velikog značaja za obraćanje Sudu.

Kristijan Tomušat, Ljudska prava između idealizma i realizma, 2006.

Ova knjiga predstavlja pokušaj autora da istraži koliki je stvarni uticaj međunarodnog prava ljudskih prava na ponašanje država i položaj pojedinaca – pitanje koje se kod svakog novog masovnog kršenja ljudskih prava iznova postavlja. U knjizi autor analizira koliko normativne proklamacije sadržane u međunarodnim instrumentima mogu da se primene na konkretnu situaciju i time postanu stvarne. U svojoj analizi autor, smatrajući da je neophodno prvo shvatiti kontekst u kom deluju ljudska prava,  počinje od istorije ljudskih prava, univerzalnosti ljudskih prava i njihove implementacije na državnom nivou, da bi kasnije obradio rad međunarodnih organizacija, ekspertskih tela i druga pitanja od značaja za pretvaranje ljudskih prava u živu stvarnost. Na kraju, autor u zaključnim razmatranjima iznosi stav da, iako je državna suverenost potencijalni neprijatelj uživanju ljudskih prava, do ovog cilja može doći samo saglasnim naporima države i društva i deljenjem istih vrednosti koje su postavljene u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima i dva međunarodna pakta koji je prate.

 

ABC o ljudskim pravima, 2005.

Prisiljavanje učenika da razumeju svako načelo ljudskih prava od samog početka moće sprečiti iskreno izražavanje onoga što misle ili osećaju i čak može da zaustavi njihov dalji napredak u tom smislu. S toga ovaj priručnik nudi praktičan savet nastavncima i drugim obrazovnim radnicima koji žele da unaprede svest i aktivnosti vezane za ljudska prava kod dece u osnovnim i srednjim školama. On takođe sadrži i predloge za razvoj aktivnosti učenja, i nije tu da bude dodatno opterećenje nastavnom programu, već da pomogne da se pitanja ljudskih prava uključe u predmete koji se već predaju u školama. Njegova glavna uloga je da osnaži pojedince da brane svoja prava i prava drugih.

 

 

Vojin Dimitrijević, Siniša Milatović, Vesna Petrović, Jelena Jolić,  Zaštita individualnih prava pred ugovornim telima Ujedinjenih nacija, 2003.

Ova knjiga izdata je u okviru projekta Beogradskog centra za ljudska prava i Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, koji je imao za cilj da se domaćoj stručnoj javnosti približe postupci za zaštitu individualnih prava pred ugovornim telima Ujedinjenih nacija. U knjizi se razmatra postupak i praksa Komiteta za ljudska prava, nadležnost Komiteta, kao i odnos Srbije i Crne Gore prema Komitetu. Pored toga, analiziran je i postupak pred Komitetom za ukidanje rasne diskriminacije, Komitetom protiv mučenja i Komitetom za ukidanje diskriminacije žena, kao i njihova praksa i nadležnost. U knjizi se nalaze i modeli predstavki koje se u postupcima za zaštitu individualnih prava podnose ovim ugovornim telima Ujedinjenih nacija.

 

Konstantin Obradović, Milan Šahović, Milivoj Despot, Međunarodno humanitarno pravo, 2002.

Kako Ženevske konvencije o humanitarnom pravu i Dopunski protokoli uz konvencije, koje je ratifikovala Jugoslavija sadrže obavezu za države da šire znanja o međunarodnom humanitarnom pravu, Beogradski centar za ljudska prava je, smatrajući da je ovo obaveza ne samo države nego i civilnog društva objavio ovo izdanje. Knjiga je nastala i iz želje da se nedovršeni rukopisi profesora dr Konstantina Obradovića objave u zaokruženom delu o međunarodnom humanitarnom pravu. U tome su pomogli prof. dr Milan Šahović i dr Milivoj Despot koji se redigovali tekstove iz zaostavštine profesora Obradovića i napisali neophodne dopune. U knjizi se posle definisanja i izvora međunarodnog humanitarnog prava, posebna pažnja posvećuje razvoju i posebnim izazovima sa kojima se susreće savremeno humanitarno pravo. Pored toga, u ovom izdanju autori se osvrću i na kršenja međunarodnog humanitarnog prava i na rad, nadležnost, efikasnost i druge značajne teme koje se odnose na ad hoc sudove za bivšu Jugoslaviju i Ruandu i na Međunarodni krivični sud. U prilogu ove knjige nalazi se i izbor knjiga, rasprava, priručnika i drugih izvora koji mogu biti od značaja svima onima koji se bave istraživanjem međunarodnog humanitarnog prava.

 

Andraž Zidar, Lustracija, 2001.

Po rušenju autoritarnih i totalitarnih režima i prelasku u pravnu državu u kojoj će se poštovati ljudska prava i demokratija nužno se pojavljuje problem otklanjanja pravnih, moralnih i drugih posledica prethodnog režima. Autor se u ovom izdanju bavi pitanjem lustracije kao jednog od metoda za otklanjanje posledica autoritarnih i totalitarnih režima. U knjizi se polazi pre svega od analize pojma denacifikacije jer je to najpoznatija mera očišćenja i mera koja ima dosta dodirnih tačaka sa lustracijom. Po definisanju pojma lustracije sa teorijskog aspekta, analiziraju se i osnovni pravni problemi koji se pojavljuju kod lustracije – pitanje retroaktivnosti, korišćenja arhiva nekadašnje tajne policije, pitanje kolektivne odgovornosti, otpuštanja sa javnih poslova na osnovu političkog uverenja kao i sam postupak lustracije. Pored toga, autor pruža i uporednopravni pregled zakona o lustraciji bivših socijalističkih zemalja – Čehoslovačke, Nemačke Demokratske Republike, Mađarske i Slovenije. Kako je od objavljivanja originala na slovenačkom do izdanja na srpskom jeziku prošlo pet godina, u dodatku koji je napisao Marko Mićanović dat je pregled pokušaja sprovođenja lustracije posle 1996. godine.

 

Vojin Dimitrijević, Međunarodni pravni standardi o krivičnom postupku, 2001.

Knjiga predstavlja pokušaj da se pronađe definicija međunarodnih pravnih standarda u oblasti krivičnog postupka, te da se nakon toga utvrdi da li ih je i u kojoj meri jugoslovensko krivično procesno zakonodavstvo usvojilo. U određivanju međunarodnih standarda, autor pored pravne definicije pruža i pravnofilozofski osnov ovog pojma. U knjizi se posebno analiziraju međunarodni standardi koji se odnose na nezavisan i nepristrastan sud, pretpostavku nevinosti, pravo na odbranu, zaštitu fizičkog i psihičkog integriteta kao i standardi koji se odnose na pritvor i lišavanje slobode. Pored toga, autor razmatra i standarde koji se odnose na postupke prema maloletnicima i postupke za pružanje međunarodne krvičnopravne pomoći. U dodatku knjige nalaze se Osnovna načela nezavisnosti sudstva, Međunarodna konvencija o zaštiti prava odbrane, Skup minimalnih pravila o postupanju sa zatvorenicima, kao i drugi standardi, doneti na međunarodnom nivou, koji se odnose na krivični postupak.

 

Vesna Petrović, Međunarodni postupci za zaštitu ljudskih prava, 2001.

Ideju o publikovanju ove knjige potkrepila je činjenica da u vreme kada je ona pisana nije u domaćoj literaturi bilo knjige koja se posebno bavila postupcima nadzora i kontrole pred međunarodnim organima. Autorka knjige u uvodnom delu objašnjava na koji način se ljudska prava štite na međunarodnom nivou i na šta su države obavezne kada ratifikuju međunarodne ugovore. Knjiga sadrži detaljan opis svih procedura predviđenih međunarodnim ugovorima koje stoje na raspolaganju pojedincima, grupama pojedinaca ili nevladinim organizacijama. Obuhvaćeni su svi postupci koji su na raspolaganju građanima u našoj zemlji. Na kraju knjige mogu se naći Poslovnik Evropskog suda za ljudska prava i obrasci za podnošenje predstavki.

 

Vladimir Đurić, Ustavna žalba, 2000. 

Pitanje kojim se bavi ova knjiga je bitno za punu zaštitu ljudskih prava na nacionalnom nivou putem ustavne žalbe koja postoji u nekim pravnim sistemima. Autor se u ovoj knjizi bavi pojmom ustavne žalbe, istorijatom u primeni ovog mehanizma sudske zaštite, procesnim pretpostavkama i elementima ustavne žalbe. On takođe daje osvrt na pitanja koja se tiču postupka pokretanja ustavne žalbe, uloge ovog pravnog leka u zaštiti povređenih prava i dejstva odluke na one kojima je neophodno obezbediti naknadu zbog kršenja ustavno garantovanih prava.

 

 

 

Vojin Dimitrijević, Branimir Stojković, Jan Lui Serfontein, Agneš Kartag Odri, Ivana Simović Hiber, Branislav Milinković, Kulturna prava, 1999.

Knjiga „Kulturna prava“ zapravo predstavlja zbornik radova nekoliko autora. U njoj se obrađuju važne teme u oblasti kulturnog identiteta kao determinanate kulturnih prava, objašnjavaju teoretski stavovi o pojmu kulturnih prava sa posebnim osvrtom na kulturna prava nacionalnih manjina. Opisani su i institucionalni mehanizmi za zaštitu kulturnih prava, izvori ovih prava  (međunarodni i nacionalni), istraživanja koja su sprovedena u toku 1998. u Srbiji. U prilogu knjige nalaze se Haške preporuke o pravu nacionalnih manjina i Preporuke iz Osla o jezičkim pravima nacionalnih manjina.

 

Vida Čok, Pravo na državljanstvo, 1999.

U literaturi na našem jeziku odavno nema potpunijeg dela koji bi se bavio državljanstvom. Dr Vida Čok se odlučno uhvtila posla da ispuni ovu prazninu i da po prvi put na sistematski način istraži odnos između ljudskih prava i državljanstva. Njena knjiga će ne samo doprineti da se razjasne pojmovi, već će pomoći svim onima koji se profesionalno bave pitanjem državljanstva ili su lično pogođeni politikom država u oblasti državljanstva da bolje nego do sada zastupaju svoje interese i poboljšaju svoju sudbinu. Čitalac će umeti da ceni lično požrtvovanje i saosećanje koje je autorka unela u pisanje ove knjige, pokazujući na taj način da pravi angažman za ljudska prava uvek podrazumeva jasne vrednosne sudove, nespornu humanističku i liberalnu orijentaciju.

 

Ostvarivanje ekonomskih i socijalnih prava, 1999.

Zbornik sadrži radove koje su eksperti za oblast javne potrošnje, raspodele dohodaka, socijalne sigurnosti, socijalnog osiguranja, sindikalnog organizovanja, stanovanja,  posebne zaštite majki, dece i mladih, položaja žene pripremili kao materijale za raspravu na tri okrugla stola posvećena analizi ostvarivanja i stanja ekonomskih i socijalnih prava u SR Jugoslaviji. Zbornik ima tri tematske celine koje odgovaraju nazivima okruglih stolova a sadrži radove dvadeset četiri autora u kojima se analiziraju ekonomski, pravni, sociološki i socijalno–politički vidovi ostavarivnja ekonomskih i socijalnih prava.

 

 

Konstantin Obradović, Početnica za ljudska prava, 1998.

Da li ste pročitali Univerzalnu deklaraciju  Ujedinjenih nacija o  ljudskim pravima ?

To je najplemenitiji Zakon donet u istoriji čovečanstva. Od preko pet milijardi ljudskih bića, koliko nastanjuje planetu Zemlju, zavisi da li će taj zakon biti utopija ili realnost. Vi ste jedno od  njih. Ovo je moto kratke brošure koja treba da posluži početnicima koji žele da se upozanju sa osnovnim ljudskim pravima. Napisana je u formi dijaloga između  autora i «ženske osobe». Veoma je prikladna za širu publiku i laka za razumevanje smisla i sadržaja ljudskih prava.

 

 

  

Tomas Burgental, Ljudska prava u sažetom obliku, 1997.

Delo profesora Burgentala veoma je dobar uvod u proučavanje međunarodnog prava ljudskih prava. Ova knjiga može da posluži svima koji žele da se upoznaju sa materijom ljudskih prava jer u njoj autor daje sažet pregled normi ljudskih prava i institucionalnog konteksta u okviru koga se ona razvijaju. Delo sadrži deo koji se odnosi na razvoj ideje ljudskih prava, opis sistema zaštite ovih prava u sistemu UN, u Savetu Evrope, na američkom i afričkom kontinentu i odeljak o humanitarnom pravu i ulozi nevladinih organizacije za zaštitu ljudskih prava u promociji i unapređenju ljudskih prava.

 

Konstantin Obradović (ur.), Humanitarno pravo – savremena teorija i praksa, 1997.

Ovu publikaciju čine tri dela. Prvi deo sadrži studiju samog autora posvećenu razvoju prava oružanih skuba, pod naslovom Međunarodno pravo oružanih sukoba – od ratnog do humanitarnog prava. Drugi deo nosi naslov Prilozi za savremenu raspravu o stanju humanitarnog prava i sadrži priloge pisane specijalno za projekat koji je Centar pokrenuo još 1996. godine uz podršku Švedskog Instituta za ljudska prava, s ciljem upoznavanja javnosti sa temom humanitarnog prava oružanih sukoba. Materijali i zaključci sa konferencije održane 1997. godine takođe su objavljeni u ovoj knizi. Treći deo sadrži sažet prikaz rasprave koja je vođena na skupu.

 

 

Nevena Vučković Šahović (ur.), Prava deteta u svetu i Jugoslaviji (na srpskom i eng

leskom jeziku), 1997.

Beogradski Centar je 1996. i 1997. godine realizovao projekat «Prava deteta u FR Jugoslaviji». S obzirom na međunarodni značaj ljudskih prava, cilj projekta je bio da se šira javnost upozna sa značajem međunarodne zaštite dečijih prava. Ova knjiga je plod rada na projektu a sastavljena je od dva dela. Prvi deo knjige bavi se međunarodnim pravom i mestom prava deteta u njemu (posebno u sistemu UN). Drugi deo odnosi se na stanje prava deteta u FR Jugoslaviji. Poslednji deo knjige sadrži kratke komentare različitih autora, predstavnika NVO i drugih relevantnih organizacija, koji su posvećeni dečijim pravima i koji mogu uticati na postojeće zakonodavstvo.

 

Vojin Dimitrijević, Milan Paunović, Vladimir Đerić, Ljudska prava – udžbenik, 1997.

Knjiga koja je pred čitaocem namenjena je svima onima koji žele da se upoznaju sa materijom ljudskih prava, a ne samo pravnicima i studentima prava. Zato je i pisana bez preteranog opterećivanja naučnom aparaturom. Za one, međutim koji žele da se podrobnije upoznaju sa pojednim pitanjima, na početku svake glave se daje pregled literature, dok se na kraju nalazi spisak novijih radova o ljudskim pravima, objavljenih na našem jeziku.

 

 

  

Donna Gomien, Kratak vodič kroz Evropsku konvenciju o ljudskim pravima (latinica i ćirilica), 1996.

Vodič je pripremljen kao odgovor na izraženu potrebu budućih država članica Saveta Evrope da  se obaveste o oderedbama Evropske konvencije o ljudskim pravima i praksi Evropske komisije i Evropskog suda za ljudska prava. On ukazuje na pitanja koja se otvaraju u toku primene Konvencije u državama članicama Saveta Evrope i pokazuje kako su se organi uspostavljeni Konvencijom odnosili prem njima. Vodič daje sažet pregled prakse Komisije i Suda u rešavanju slučajeva kršenja ljudskih prava, postupaka koje ova dva organa primenjuju kada razmatraju slučajeve, uloge Komiteta ministara kao nadzornog organa i Generalnog sekretara Saveta Evrope u primeni Evropske Konvencije o ljudskim pravima.

 

Konstantin Obradović, Milan Paunović (ur.), Pravo ljudskih prava – nove teme, 1996.

Knjiga sadrži radove iz različitih podoblasti ljudskih prava, a prilozi su svrstani u tri odeljka: opšte teme (tekstovi u kojima su obuhvaćena pitanja koja već tradicionalno spadaju u ljudska prava), evropske teme (problemi neposrednije vezani za primenu ljudskih prava na starom konitinentu i u našoj zemlji) i nove teme.U ovom odeljku se raspravalja o pitanjima koja na prvi pogled ne spadaju u ljudska prava onako kako se tradicionalno izlažu u udžbenicima. Čitalac će međutim, videti da ona pripadaju korpusu pitanja koja se odnose na ljudska prava iako im se do sada nije posvećivala dovoljna pažnja.

 

 

Vojin Dimitrijević, Milan Paunović (ur.), Prava i slobode – međunarodni i jugoslovenski standardi, 1995.

Udruženje pravnika Jugoslavije, Pravni fakultet u Beogradu i Institut za ljudska prava i humanitarno pravo Raoul Wallenberger održali su konferenciju „Međunarodni standardi ljudskih prava“ (Beograd, 29. do 31 marta 1995). Konferenciju je pratilo preko osamdeset slušalaca, većinom mlađih pravnika, sociologa, novinara i saradnika nevladinih organizacija iz Srbije i Crne Gore. U ovoj knjizi objavljeni su tekstovi predavanja održanih na konferenciji a u prilogu se nalazi zapis sa diskusije. Zbirka je namenjena svima koji žele da prodube svoja znanja o ljudskim pravima i njihovom regulisanju u međunarodnom, uporednom i jugoslovenskom pravu.