Dan ljudskih prava 1997.
Na žalost, ni ovaj 10.decembar, Dan ljudskih prava 1997, nije razlog za slavlje. Obeležavamo ga puni zabrinosti zbog stanja u kome se nalaze ljudi i njihova prava u SR Jugoslaviji i drugim državama nastalim na teritoriji bivše SFRJ. Ljudsko dostojanstvo se sve manje ceni. Građanska i politička prava se i dalje uskraćuju i ugrožavaju od osione uprave, a sudovi nemaju moći da ih štite.
Ekonomska i socijalna prava su sve manje ostvarljiva u uslovima opšte bede i propadanja. Velike grupe ljudi, medju kojima su naročito upadljive izbeglice, žive bez regulisanog statusa u najtežimn uslovima. Problemi nacionalnih i drugih manjina i dalje se pokušavaju rešiti nasiljem i diskriminacijom, umesto demokratskim dogovorom.
Ekonomska i socijalna prava su sve manje ostvarljiva u uslovima opšte bede i propadanja. Velike grupe ljudi, medju kojima su naročito upadljive izbeglice, žive bez regulisanog statusa u najtežimn uslovima. Problemi nacionalnih i drugih manjina i dalje se pokušavaju rešiti nasiljem i diskriminacijom, umesto demokratskim dogovorom.
Beogradski centar za ljudska prava naročito je zabrinut zbog toga što se sve to dešava uz rastuću ravnodušnost i pasivizaciju velikog broja građana. Oni se pretvaraju u obeshrabrene podanike koji od vlasti i drugih posednika moći ne traže svoja prava, već im se obraćaju za milost, usluge i privilegije. Stanje ljudskih prava se neće popraviti dok svaki čovek ne shvati da takva prava ima samim tim što je ljudsko biće i da je najbolji način da štiti sopstvena prava u tome što će se zalagati za prava drugih ljudi i odlučno ih braniti.
