Danilo Milić
Nekom ko je u to vreme bio apsolvent Pravnog fakulteta, kao što sam u to vreme bio ja, Škola ljudskih prava je bila veoma pozitivno iznenađenje i dokaz da postoji nešto iznad samovolje država i zakona jačeg. Kako sam već duži period pre toga bio razočaran „dometom“ kako domaćeg prava i njegovim poštovanjem, tako i međuanarodnog prava i njegovim trenutnim stepenom razvoja, Škola mi je ulila potpuno novu energiju i entuzijazam za koji sam već mislio da polako nestaje.
Devojke i mladići koje sam na Školi ljudskih prava imao za kolege, kao i profesori koje sam imao priliku da slušam, bili su najbolji dokaz da grupa ljudi koja veruje da postojeći sistem(i) jeste nesavršen, ali da ima prostora i mogućnosti da se to promeni. I da je ono što je neophodno to da svi mi koji stvarno želimo tu promenu ne sedimo i tugujemo nad zlom sudbinom, već da uložimo energiju i znanje koje posedujemo i unapredimo trenutno stanje.
I danas, mnogo godina nakon što sam završio Školu, kada pomislim da smo okruženi mrakom i kada mi ponestane vere da je promena moguća, setim se da postoje oni koji daju sve od sebe i zahvaljujući kojima postoji makar i ovaj sprori napredak. Zbog toga i ja pokušavam da budem deo te grupe i da u svom poslu primenim ono što sam na Školi naučio.