Dom

Dom – U predmetu Gillow protiv Ujedinjenog Kraljevstva Komisija za ljudska prava je definisala dom kao autonomni koncept naglašavajući da on ne zavisi od klasifikacije domaćeg prava. Da li određeno mesto stanovanja predstavlja dom koji uživa zaštitu garantovanu čl. 8 Konvencije zavisi od konkretnih okolnosti, odnosno postojanja dovoljnih i trajnih veza. (predmet June Buckley protiv Ujedinjenog Kraljevstva, predstavka br. 20348/92, Izveštaj Komisije, usvojen 11 januara 1995, stav 63). ESLJP je stao na stanovište da kuća u kojoj njeni vlasnici nisu živeli više od 15 godina predstavlja dom obzirom da su vlasnici imali nameru da se vrate i žive u njoj, i da su se, zapravo i vratili (videti predmet Gillow protiv Ujedinjenog Kraljevstva, predstavka br. 9063/80, presuda od 24 novembra 1986, stav 57). Sa druge strane pravo na dom, u smislu Konvencije i prakse ESLJP, ne garantuje pravo svakoga da ima sopstvenu kuću u kojoj će živeti. ESLJP je to prilično jasno stavio do znanja navodeći da delotvorna zaštita prava na privatni i porodični život ne nalaže državi da svakome garantuje pravo da poseduje svoj dom (videti predmet Velosa Barreto protiv Portugala, predstavka br.18072/91 presuda od 21.novembra 1995, stav 24). Prostorije u kojima se obavljaju poslovne delatnosti takođe uživaju zaštitu garantovanu članom 8 Konvencije (videti predmet Niemietz protiv Nemačke, predstavka br. 13710/88, presuda od 16. decembra 1992. godine, stav 31).