Evropski sud za ljudska prava ustanovio da Mađarska krši prava izbeglica
U svojoj odluci Ilias i Ahmed protiv Mađarske od 14. marta 2017. godine, Evropski sud za ljudska prava ustanovio je da je Mađarska prekršila više članova Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama, tako što je u 2015. godini dve izbeglice iz Bangladeša (nakon sprovođena skraćenog postupka azila u Roszke pritvorskoj jedinici) vratila u Srbiju.Sud je utvrdio da su izbeglice u Mađarskoj nezakonito lišene slobode i da su uslovi u kojima su boravili u pritvorskoj jedinici nehumani i ponižavajući. Takvim postupanjem, Mađarska je povredila članove 5 i 3 Evropske konvencije o ljudskim pravima.
Pored toga, budući da Mađarska smatra da je Srbija sigurna treća zemlja, posle sprovođenja postupka azila ove izbeglice su na neformalan način (bez saradnje sa srpskom policijom) vraćene iz Mađarske u Srbiju. Sud je utvrdio da Mađarske vlasti nisu sprovele postupak vraćanja u skladu sa Direktivom EU o vraćanju stranaca kao i to da izbeglicama nije stavljen na raspolaganje nijedan efikasan pravni lek kojim bi mogle da osporavaju odluku o vraćanju u Srbiju, čime je ustanovljena povreda člana 13 Evropske konvencije o ljudskim pravima. Sud je istakao da vraćanje izbeglica u Srbiju, zemlju koju je UNHCR 2012. godine proglasio nesigurnom, stvara rizik od njhovog daljeg vraćanja u Makedoniju i Grčku (lančani refoulement) i izlaganja postupanju suprotnom članu 3 Evropske konvencije o ljudskim pravima. Sud je istakao da, ne samo da mađarske vlasti nisu razmatrale postoji li individualan rizik od nehumanog i ponižavajućeg postupanja u slučaju vraćanja u Srbiju, već su čak odbile da uzmu u obzir izveštaje koji su im dostavljeni, bazirajući tako svoju odluku isključivo na Uredbi Vlade Mađarske iz 2015. godine, kojom se Srbija proglašava sigurnom trećom zemljom.
Ova presuda na nedvosmislen način pokazuje da propisi Mađarske u oblasti izbegličkog prava, kao i praksa njenih nadležnih organa, otvaraju prostor za flagrantno kršenje ljudskih prava, a na šta je tokom 2015. i 2016. godine ukazivao Beogradski centar za ljudska prava kao i druge organizacije civilnog društva. Mađarska bi morala u što hitnijem roku da izmeni svoje zakone i obezbedi fer i efikasno sprovođenje postupka azila kao i human tretman tražilaca azila i izbeglica. Ova odluka je izuzetno značajna i zbog toga što ukazuje državama (među kojima je i Srbija) koje na automatski način primenjuju koncept sigurne treće zemlje, bez razmatranja na koji način te zemlje postupaju prema izbeglicama, da takva praksa može da dovede do kršenja osnovnih ljudskih prava i odgovornosti pred Evropskim sudom za ljudska prava.
Podnosioce Predstavke Evropskom sudu za ljudska prava zastupao je Mađarski helsinški odbor, kome je Beogradski centar za ljudska prava pružio pomoć u prikupljanju činjenične građe za podnošenje Predstavke.
