Hitno zaustaviti urušavanje slobode medija
Kuća ljudskih prava (KLJP) poziva stranke i budućeg mandatara koji će formirati Vladu Srbije da prilikom kreiranja vlade posebno vode računa o neophodnosti hitnog zaustavljanja trenda urušavanja slobode medija u Srbiji. Takođe, Kuća se pridružuje zahtevu Nezavisnog udruženja novinara Srbije u pozivu Ministarstvu kulture i informisanja da osudi govor mržnje Ratka Dmitrovića. KLJP poziva Vladu Srbije da pokrene smenu Dmitrovića kroz svoj vlasnički kapital i uređivačka prava koja ima u ovom preduzeću.Povodom razrešenja urednika Javnog servisa Vojvodine, koje je započelo razrešenjem Slobodana Arežine, programskog urednika, a kulminiralo sinoć na sednici Upravnog odbora RTV-a razrešenjem još 7 urednika, apelujemo na donosioce odluka na svim nivoima da hitno prestanu sa političkim pritiscima koji ozbiljno ugrožavaju elementarna ljudska prava na slobodu govora i informisanja. Uz smenu urednika, posebnu zabrinutost izražavamo i zbog pritisaka prema drugim novinarima u Radio-televiziji Vojvodine.
Imajući u vidu snažne političke uticaje na medije i medijsku sferu uopšte u proteklom periodu, smatramo da su navodi o političkoj osnovanosti smene Slobodana Arežine i pritiscima na druge novinare osnovani. Podsećamo da je članove UO Radiotelevizije Vojvodine koji su doneli odluku o smeni Arežine, postavio Savet REM koji još uvek ne radi u punom sastavu i čiji se izbor članova realizuje u krajnje spornoj atmosferi. Takođe, podsećamo da je krajem 2015. godine čak šest članova Saveta REM potpuno identično glasalo za nove članove upravnih odbora javnih servisa što ukazuje na politički diktat i pritiske na članove REM-a.
Podsećamo javnost kao i donosioce odluka da je Rezolucijom 1 Saveta Evrope „O budućnosti javnih servisa”državama ukazano da moraju garantovati nezavisnost javnih servisa protiv političkih i ekonomskih uticaja. Komitet ministara Saveta Evrope takođe je usvojio detaljne smernice kako bi se ova nezavisnost postigla i kao ključan element ističu uređivačku i institucionalnu nezavisnost. U smernicama je posebno istaknuto da pravila o postavljanju i imenovanju članova upravnih odbora i nadzornih tela javnih servisa moraju biti definisana na takav način da su oslobođena rizika političkog ili drugih uticaja.
Paralelno sa smenama na javnom servisu Vojvodine, vlast ostaje nema i na očigledno korišćenje govora mržnje urednika Večernjih novosti, čiji je vlasnik država koja i polaže pravo na postavljanje urednika i time definisanje pravca uređivačke politike. Proglašavanje članova novinarskog udruženja antisrbima, finansiranim od strane ustaša, predstavlja eklatantan primer govora mržnje koje je karakterisao najgore periode devedesetih godina. Podsećamo da je civilno društvo reagovalo na postavljanje Ratka Dmitrovića na čelo ove medijske kuće zbog njegove uloge u medijskoj propagandi devedesetih godina, a najnoviji ispad ovog urednika je Kuća osudila i nakon antisemitskih izjava na račun Filipa Davida.
Kuća ljudskih prava poziva donosioce odluka da adekvatno i blagovremeno reaguju na ugrožavanje slobode medija i smanje pritiske na nezavisne medije i novinare, kao i novu Vladu Srbije da nakon formiranja ozbiljno pristupi rešavanju pitanja medijskih sloboda. Ovi koraci jesu i obaveza koju je država preuzela po Akcionom planu za Poglavlje 23 u skopu pregovora o pristupanju EU, kao i preduslov za stvaranje demokratskog društva bez obzira na proces evropskih integracija.
