Informisanost građana o pravima nakon hapšenja
Beogradski centar za ljudska prava sproveo je istraživanje o informisanosti građana o pravima nakon hapšenja. Povod za ovo istraživanje bili su julski protesti u više gradova u Srbiji iz 2020. godine kada je veliki broj građana bio neosnovano hapšen i zlostavljan od strane policije, kako na ulici tako i u policijskim stanicama. Brojni predmeti u kojima smo u tom periodu bili angažovani i postupci koji se i dalje vode po našim krivičnim prijavama protiv službenih lica zbog prekoračenja upotrebe sile i policijskog zlostavljanja ukazali su nam na neophodnost informisanja građana o pravima nakon hapšenja.
Naše istraživanje je pokazalo da u ukupnoj populaciji čak 24.2% ispitanika nije znao da navede ni jedno pravo koje ima u slučaju hapšenja. Malo više od trećine ispitanika (34.9%) zna da u slučaju hapšenja ima pravo da o hapšenju obavesti i angažuje advokata po izboru.
Na pitanje znate li koja osnovna prava imate u slučaju hapšenja (koje nije imalo ponuđene odgovore i gde se moglo dati više odgovora), svega 2,3% ispitanika je izjavilo da imaju pravo na lekarski pregled. U populaciji ispitanika između 18 i 40 godina, taj odgovor je dalo 1,6% ispitanika. Iz ovog razloga Centar je pripremio vodič o pravima građana prilikom hapšenja koji se odnose na prava na lekarski pregled.
U slučaju lišavanja slobode od strane policije građani imaju pravo da zatraže lekarski pregled, da izaberu lekara kao i da taj pregled bude poverljiv, osim ako lekar zbog osećaja ugroženosti za svoju bezbednost zatraži prisustvo policijskog službenika. U ovakvim situacijama građani imaju pravo da od lekara traže da upiše tvrdnje o načinu zadobijanja povreda, da ih precizno opiše, fotografiše, kao i da im preda primerak lekarskog izveštaja sa svim tim navodima, na koji imaju mogućnost da stave primedbu ako se sa nečim ne slažu.
Naše iskustvo je pokazalo da u slučajevima kada osoba ima povrede koje potiču od zlostavljanja policije, ukoliko one nisu na vreme detaljno opisane i fotografisane, kao i ako u lekarskom izveštaju nisu navedu tvrdnje o zadobijenim povredama da će biti otežano dokazivanje u postupku da su povrede zadobijene prilikom hapšenja ili tokom boravka u policijskoj stanici.
Kada je reč o julskim protestima prošle godine u Srbiji, više od 50% ispitanika uzrasta 18 – 40 godina, smatra da je bilo slučajeva u kojima je prema demonstrantima korišćena neosnovana sila. U većoj meri to kažu građani starosti od 26 – 32 godine, stanovnici gradskih naselja, ispitanici iz Vojvodine i zaposleni u javnom i privatnom sektoru. Da je neosnovana primena policijske prinude prema demonstrantima uticala na skraćenje trajanja julskih protesta u Srbiji smatra više od polovine ispitanika.
Istraživanje o informisanosti građana o pravima nakon hapšenja za potrebe Beogradskog centra za ljudska prava sprovela je NINAMEDIA u januaru i februaru 2021. godine na reprezentativnom uzorku na nivou Srbije. Rezultati istraživanja dostupni su ovde – total populacija i ovde – populacija 18-40 godina.
Istraživanje informisanosti i stavova građana i publikovanje edukativnih materijala finansira se u okviru projekta „Pravna podrška žrtvama policijskog zlostavljanja na julskim protestima 2020. godine i analiza sudske i tužilačke prakse u oblasti zabrane zlostavljanja od januara 2018. do juna 2020. godine“, koji finansira Evropski centar za neprofitno pravo (ECNL).
