Izbeglice – ljudi kao i mi
Izbeglice i tražioci azila ne predstavljaju ni bezbednosni, ni zdravstveni rizik, bilo gde, „oni su ljudi kao vi ili ja, kao bilo koji državljanin Srbije“, izjavio je istraživač Beogradskog centra za ljudska prava Pavle Kilibarda.Aktivisti Beogradskog centra za ljudska prava svakodnevno razgovaraju sa oko 150 migranata i daju im informacije o postupku azila i njihovim pravima i obavezama.
„Nikada nije postojao razlog za strah od tih ljudi. Oni su vrlo često bili žrtve i sami su uplašeni, zbog čega teže da ne budu vidljivi, kako ne bi imali problema“, rekao je
On je naveo da iskustvo aktivista Beogradskog centra za ljudska prava ukazuje da ksenofobija i rasizam u odnosu na tu kategoriju ljudi nisu rasprostranjeni u Srbiji.
Do kraja jula je nameru da traži azil u Srbiji izrazilo 66.428 osoba. Od tih ljudi, precizirao je Kilibarda, 99 odsto ne ostaje u Srbiji, jer se ova država ne percepira kao zemlja odredište, već kao tranzitna zemlja, na putu ka, obično, Nemačkoj ili Švedskoj. Svaki drugi tražilac azila je iz Sirije, a slede Avganistan, Irak, Somalija, Eritreja, čak i Pakistan, izjavio je Kilibarda.
„Na zapadnobalkanskoj mešovitoj migracionoj ruti, 95 odsto ljudi su izbeglice, a ne ekonomski migranti“, objasnio je Kilibarda, koji tvrdi da nije lako doći do pouzdanih informacija zašto se neka zemlja percipira kao bolja ruta od neke druge.
Prema njegovim rečima, postoji percepcija da se granica između Srbije i Mađarske lakše prelazi nego vodena granica između Rumunije i Bugarske.
