Izjave najviših državnih funkcionera direktno krše načela vladavine prava, podele vlasti i nezavisnosti sudske vlasti
Beogradski centar za ljudska prava izražava veliku zabrinutost zbog izjave državnog sekretara Ministarstva pravde Radomira Ilića kojom se na najdirektniji način krše načela vladavine prava, podele vlasti i nezavisnosti sudske vlasti. Centar upozorava javnost na ozbiljnost posledica do kojih ova, kao i nedavna izjava predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, može dovesti. Ovakve izjave predstavljaju najavu rušenja samih temelja ustavnog poretka i uspostavljanje ustavno-političkog sistema organizacije vlasti u kojoj će izvršna vlast i formalno imati prevagu nad zakonodavnom i sudskom granom vlasti.
Gostujući na televiziji Prva 19. januara 2020. godine državni sekretar Radomir Ilić je, između ostalog, rekao da su „…sudstvo i tužilaštvo postali neodgovorna grana vlasti, zatvoren sistem koji niko ne kontroliše eksterno…i umesto da predsednik Vučić (po ugledu na „francuski“ model) postavlja sudije ovde imamo (slučaj) da sudije i tužioci sede sa kriminalcima…“. Takođe, državni sekretar je rekao da je od političkog pritiska napravljena fama i da je neophodno promeniti Ustav kako bi pravosuđe dobilo eksternu kontrolu.
Ova izjava visokog predstavnika izvršne vlasti usledila je samo par dana nakon izjava predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića kojom je osudio odluku tužilaštva u jednom predmetu o obustavi istrage, čime je direktno narušio Ustavom garantovano načelo o samostalnosti javnog tužilaštva, kao i načelo presumpcije nevinosti lica protiv koga je vođena istraga.
Beogradski centar za ljudska prava apeluje na sve nosioce funkcija izvršne vlasti da prestanu sa ugrožavanjem nezavisnosti sudske vlasti i poziva Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca da stanu u njegovu odbranu. Populističku retoriku kojom preko individualnih slučajeva najviši državni funkcioneri nastoje da diskredituju nosioce sudijskih i tužilačkih funkcija treba posmatrati kroz prizmu procesa pripreme ustavnih amandmana koji je započeo još 2017. godine.
Akcionim planom za Poglavlje 23 predviđeno je da će Republika Srbija izmeniti Ustav i pravosudne zakone kako bi se obezbedila nezavisnost pravosuđa, maksimalno ograničavajući uticaj zakonodavne i izvršne vlasti u postupku odabira, predlaganja, izbora, premeštaja i prestanka funkcije sudija, predsednika sudova i (zamenika) javnih tužilaca. Tokom 2017. i 2018. godine Ministarstvo pravde je organizovalo proces pripreme nacrta amandmana za izmenu Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe. Podsećamo da je sam proces konsultacija bio organizovan na način koji je izazivao najozbiljnije sumnje u iskrenost vlasti da se kroz ustavne reforme onemogući uticaj izvršne i zakonodavne vlasti na pravosuđe. Sredinom 2019. godine Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo Skupštine Srbije usvojio je predlog Vlade da se uđe u ustavne promene u oblasti pravosuđa, a rešenja koja sadrži poslednja verzija teksta predloga ustavnih amandmana sa kojom je javnost imala prilike da se upozna ne odgovaraju ciljevima iz Akcionog plana za Poglavlje 23, već u određenoj meri predstavljaju i korak unazad u odnosu na važeće odredbe Ustava.
U zemlji već urušenih institucija da li je suvišno postaviti pitanje gde je i šta radi Republički javni tužilac?
