Izveštaj o stanju ljudskih prava u Srbiji za period januar – jun 2020. godine
Beogradski centar za ljudska prava predstavlja izveštaj o stanju ljudskih prava u Srbiji u prvoj polovini 2020. godine, koji ima poseban osvrt na poštovanje ljudskih prava u vreme vanrednog stanja. Izveštaj konstatuje dalje nazadovanje Srbije u demokratskim procesima i navodi ozbiljne slučajeve kršenja ljudskih prava, naročito u periodu od 15. marta kada je u Srbiji uvedeno vanredno stanje zbog pandemije zarazne bolesti uzrokavane virusom COVID-19.
Od same Oduke o proglašenju vanrednog stanja ali i svih kasnijih mera koje su usvajane, izvršna vlast je u potpunosti preuzela primat u donošenju odluka u odnosu na zakonodavnu, iako Ustav ovo rešenje predviđa kao supsidijarno i izuzetno, a za koje nije bilo valjanog opravdanja. Tokom vanrednog stanja došlo je do ozbiljnog narušavanja Ustavom garantovanih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, poput nesrazmernog ograničavanja slobode kretanja, a zabeleženi su brojni primeri i svedočenja građana koji su bili prebijani, hapšeni i pritvarani zbog kršenja mere samoizolacije o kojoj nisu ni bili obavešteni na pravno propisan način.
U tom periodu upadljivo je bilo nepostupanje Ustavnog suda Srbije. Od proglašenja vanrednog stanja do prve odluke Ustavnog suda prošlo je 67 dana, a u tom period Ustavni sud je javno reagovao isključivo na tvrdnje da ne radi. Do sredine maja Ustavnom sudu podneta je ukupno 51 inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti Odluke o proglašenju vanrednog stanja (10) i za pokretanje postupka ocene ustavnosti drugih propisa donetih od 15. marta 2020. godine (41).
Stanje na medijskoj sceni nastavilo je da se pogoršava i u 2020. Broj napada i pritisaka na novinare se povećava, retorika vlasti prema medijima koji objektivno izveštavaju dalje se zaoštrava. Kada je u pitanju pravo na informisanje tokom vanrednog stanja, posebno treba istaći zaključak Vlade od 28. marta kojim je određeno da sve informacije u vezi pandemije daje isključivo Krizni štab na čijem je čelu predsednica Vlade Srbije što je praktično značilo centralizaciju informisanja i uvođenje cenzure. Vrhunac kršenja slobode medija predstavlja nezakonito hapšenje Ane Lalić, novinarke portala Nova.rs, 2. aprila nakon objavljivanja teksta u kojem je navela probleme u radu Kliničkog centra Vojvodine u vreme pandemije, zbog čega je bila optužena za uznemiravanje javnosti.
Međunarodne institucije i organizacije su tokom prvih šest meseci 2020. godine konstatovale ozbiljne probleme kada je reč o demokratiji, vladavini prava i reformskim procesima u Srbiji. Evropska komisija u takozvanom “Non paper” dokumentu konstatuje da postoje ozbiljna kašnjenja, pre svega u oblastima nezavisnosti pravosuđa, borbe protiv korupcije, slobode medije, procesuiranja ratnih zločina i borbe protiv organizovanog kriminala, navodeći da je pandemija donela nove izazove. I poslednji izveštaj Fridom hausa (Freedom House) „Sloboda u svetu 2020“ Srbiju svrstava u kategoriju tranzicionih/hibridnih režima, navodeći podatke koji se poklapaju sa našim godišnjim izveštajima o stanju ljudskih prava u Srbiji.
Ni pravosuđe kao posebna grana vlasti nije u ovom periodu ispunilo standarde i očekivanja postavljena u cilju efikasnijeg i pravičnijeg pristupa pravdi i zaštiti prava građana. Uvođenje vanrednog stanja uz “skype suđenja” bez mogućnosti da se čuju javna obrazloženja sudskih odluka i neujednačena sudska praksa u pogledu visine izrečenih kazni za izvršenje istih dela u tom periodu, uneli su dodatnu pravnu nesigurnost i podstakli novo nepoverenje građana u pravosuđe.
U poslednjih šest meseci primetno je i da aktivnosti nezavisnih institucija Zaštitnika građana, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Agencije za borbu protiv korupcije nisu bile na zavidnom nivou, naročito u vreme vanrednog stanja kada su očekivanja i potrebe građana za zaštitom bili povećani. Posebno zabrinjava činjenica da zbog propusta Narodne skupštine da blagovremeno pokrene procedure za izbor novog Poverenika za zaštitu ravnopravnosti ova institucija od maja praktično ne obavlja Zakonom predviđenu nadležnost – zaštitu građana od diskriminacije.
Izveštaj o stanju ljudskih prava u Srbiji za period januar – jun 2020. godine možete pročitati i preuzeti OVDE.
Ova publikacija proizvod je timskog rada u kome su učestvovali Lazar Stefanović, Snežana Lazarević, Vladica Ilić, Luka Mihajlović, Vesna Petrović, Dušan Pokuševski, Ivan Protić, Goran Sandić, Anja Stefanović, Milena Ančić, Bojan Stojanović, Aleksandar Marković, Ana Trifunović i Duška Tomanović.
Izveštaj se objavljuje uz podršku Tima Ujedinjenih nacija za ljudska prava u Srbiji i ne odražava neophodno stavove Ujedinjenih nacija.
