Ko to zvecka oružjem
Policija sada spekuliše o tome da li je na Natašu Kandić pucano ili su u pitanju bile „samo petarde“. To u čitavoj priči nije naročito bitno. Mnogo je važnije da za sada izostaje efikasna reakcija državnih organa u situaciji kada se pojedinim ličnostima i organizacijama javno preti. Stranice nekih medija iza kojih stoji sumnjiv kapital i još sumnjivija ideologija, pune su javnih poziva na linč. Današnji Kurir prenosi navodna saznanja Siniše Vučinića, čoveka koji je, nelegalno koristeći teško naoružanje, sprečavao hapšenje Slobodana Miloševića i koji je već „zauzimao“ RTV B92 nezadovoljan političkim stavovima nekih gostiju.
Za deo srpske javnosti, međutim, Siniša Vučinić nije sporan. Sporna je i smeta Nataša Kandić. Toliko, da se policija i ne vraća na mesto na kome je možda na direktorku Fonda za humantarno pravo pucano. Osim što se time ugrožavaju osnovna ljudska prava jedne građanke ove zemlje, ovakvo ponašanje je i katastrofalan signal domaćoj i međunarodnoj javnosti o stanju u Srbiji. Posle toga, rasprava o tome ko zvecka oružjem a ko snosi istorijsku odgovornost postaje besmislena. Monolog o tome će se nažalost nastaviti. Na svu sreću, postoje organizacije, mediji i pojedinci koji će učiniti sve da u Srbiji omoguće normalnu i demokratsku raspravu o svakom važnom pitanju, bez obzira da li ih, u prisustvu i bez reakcije vlasti, proglašavaju za izdajnike ili mete.
Beogradski centar za ljudska prava izražava spremnost da se suprotstavi pokušajima da se Nataša Kandić ali i svi drugi hrabri pojedinci ućutkaju a da se od Srbije stvori društvo u kojem se tolerišu fizički napadi i verbalno iživljivanje nad onima koji se usuđuju da drugačije i nezavisno misle.