Mladi su izgubili nadu

Uprkos pozitivnim ocenama u pogledu prošlogodišnjeg privrednog rasta, stanovnici Srbije još uvek ne osećaju da im je standard bolji.

Ljudska prava u pojedinim oblastima još više se zanemaruju nego prethodnih godina, a zemlju je samo u 2016. napustilo 58.000 građana i građanki. Ovo su neki podaci iz opsežnog izveštaja „Ljudska prava u Srbiji 2016“ Beogradskog centra za ljudska prava, o kome za Danas govori direktorka ove organizacije Vesna Petrović. Kako ističe, i sama je zaprepašćena brojem ljudi koji su otišli iz zemlje, napominjući da je među njima 9.000 mladih.

– Pretpostavljam da je jedan od razloga za odlazak nezaposlenost, ali sigurna sam da je veliki procenat onih koji odlaze zbog toga što su izgubili nadu. Nadu da će u našoj zemlji biti bolje, da će se prekinuti s partijskim zapošljavanjem i da će se uspostaviti vrednosni i moralni principi u koje oni veruju. To su uglavnom oni koji su zaključili da nemaju više vremena da čekaju, jer vreme je resurs koji se ne obnavlja – kaže Vesna Petrović. Ona smatra da to nisu oni koji su platili diplome, već, „nažalost, oni koji su pošteno učili i vredno radili i tako stekli znanja koja će upotrebiti u nekoj drugoj državi koja će poštovati njihov trud i iskustvo“.

Kad je reč o stanju ljudskih prava, naša sagovornica posebno ističe zanemarivanje ekonomskih i socijalnih prava u Srbiji.

– Problem sa ovim pravima je u tome što se ona teško ostvaruju na sudu, jer većina ekonomskih i socijalnih prava imaju karakter programskih prava. To znači da se od države zahteva da ih u najvećoj meri zadovoljava i da budžetska sredstva usmerava tako da svojim građanima obezbedi dostojan život u zajednici. Zbog takve prirode ekonomskih i socijalnih prava, teško je pratiti u kojoj meri je država posvećena tome da svi građani, bez diskriminacije, uživaju ova prava – navodi Petrović. Kako dodaje, privreda Srbije je prema statističkim podacima u 2016. ostvarila relativno dobre rezultate, povećana je privredna aktivnost, porasla zaposlenost, smanjen je fiskalni deficit, međutim, u svim anketama građani se žale na nezaposlenost i veoma niska primanja sa kojima ne mogu da se zadovolje osnovne životne potrebe.

Nadalje, već godinama se upozorava na ugroženost skoro svih marginalizovanih grupa. Naša sagovornica ističe veoma zabrinjavajuć položaj Roma, iako „se čine određeni koraci za poboljšanje uslova života ove populacije“, zatim osoba sa invaliditetom, koje nailaze na veliki broj prepreka u ostvarivanju osnovnih ljudskih prava, kao i pojedinaca drugačije seksualne orijentacije koji trpe česte verbalne, ali i fizičke napade. Petrović ukazuje i na negativan odnos vlasti prema civilnom sektoru, posebno prema udruženjima koja se bave promocijom i zaštitom ljudskih prava.

– Svaka i najdobronamernija kritika ili ukazivanje na propuste, s ciljem da se oni otklone, okarakterisana je kao delovanje protiv države, a ne kao pokušaj da se situacija ili položaj pojedinih kategorija građana poboljša u saradnji sa državnim institucijama – naglašava ona. 
Petrović skreće pažnju i na zabrinjavajuće stanje u slobodi medija kao preduslovu za izgradnju slobodnog i kritičkog mišljenja. Prema oceni većeg dela javnosti, novinarskih udruženja i međunarodnih organizacija, ove su slobode, kako navodi, u Srbiji vitalno ugrožene.

– Na osnovu analize stanja u medijima može se s velikom sigurnošću tvrditi da negativni dugogodišnji trendovi ne samo da nisu zaustavljeni u 2016. godini, već su se i pogoršali – kaže Petrović. Istovremeno, kako dodaje, „krše se ljudska prava ne samo zaposlenih u medijima, već i ostalih građana, jer nemaju verodostojne, tačne i pravovremene informacije“.

– Uprkos činjenici da većina medija blagonaklono piše i izveštava o koaliciji na vlasti, aktuelna vlast svaku kritičku primedbu ocenjuje kao pokušaj rušenja premijera i Vlade, proglašava ih plaćenicima i neprijateljima. Stiče se utisak da aktuelna vlast doživljava novinarstvo kao PR delatnost, sa isključivim ciljem njene promocije – ističe Petrović.

Na pitanje kako komentariše pojačanu nacionalističku retoriku vlasti i provladinih medija i kakve su posledice takve retorike po region, naša sagovornika kaže da su odnosi u regionu Zapadnog Balkana tokom prošle godine bili veoma napeti i da je slično i danas.

– Često imam utisak da pojedinci u vlasti nisu svesni da javno izgovorena reč ima veliku težinu, da ono što izgovore može da dovede do dalekosežno loših posledica po odnose u regionu. Naravno da su mediji ti koji doprinose ovome. Preko medija se manipuliše građanima, serviraju se poluistine, a često i neistine, i formira javno mnjenje. Zato je uloga medija veoma važna i kada je reč o odnosima u regionu. Iskusili smo, nažalost, kuda vodi nacionalistička retorika i to bi trebalo da nam bude stalno na pameti, ali kada nas skoro svakodnevno bombarduju naslovi i članci u novinama o lošim susedima i kada se na elektronskim medijima ponavljaju slične vesti, to navodi one koji primaju takve informacije na negativan stav prema drugim narodima, što je veoma opasno, ističe Petrović. Prema njenim rečima, u prilog konstataciji da su odnosi u regionu zabrinjavajući govori i činjenica da se o njima raspravljalo i u Briselu, gde je izražena zabrinutost zbog stanja u ovom delu Evrope.

– Uverena sam da vlasti u svim zemljama na ovom prostoru ne smeju da dozvole da naše odnose uređuju zvaničnici Evropske unije, Amerike, Rusije ili bilo koje druge države, jer tako pokazuju političku nezrelost – zaključuje Petrović.

Preuzeto sa sajta Danas

Štampaj