Mnogo posla za nevladin sektor
O sastanku premijera Srbije sa predstavnicima nevladinog sektora, stanju ljudskih prava i perspektivama u osamnaestoj emisiji „Zumiranja“, odgovorni urednik nedeljnika „Vreme“ Filip Švarm razgovarao je sa Vesnom Petrović, direktorkom Beogradskog centra za ljudska prava i Draganom Popovićem, direktorom Centra za praktičnu politiku
Pomenutom sastanku prisustvovali su predstavnici nekih nevladinih organizacija, ali je većina njih bila u dilemi koji je motiv premijera da razgovara sa njima.
Premijer Aleksandar Vučić sastao se dva puta sa predstvanicima NVO, ali među njima nije bila Vesna Petrović jer joj se nije dopao način na koji je pozvana: „Nisam bila pozvana ja već Kuća ljudskih prava, odnosno pet organizacija koje se bave ljudskim pravima. Bili smo pozvani preko posrednika, pa mi je to izgledalo neprimerno. Način na koji se premijer obraća svojim ministrima je često neprikladan, pa nisam želela da dam mogućnost da se i meni tako obraća. Druga dilema koju sam imala je bila da li je na taj način želeo da nas iz nevladinog sektora posvađa jer su jedni bili za sastank, a drugi protiv. Njegov razlog za sastanak je sigurno neka korsit, ali koja, ne znamo tačno.“
Dragan Popović je imao slične dileme, ali je ipak prisustvova: „Mi sada možemo da spekulišemo zašto nas je zvao. To što mi spekulišemo o tome da li se treba sastati sa premijerom pokazuje u kolikom smo mi problemu. U ozbiljnim državama normalno je da se predstavnici organizacija civilnog društva sastaju sa premijerom. Mi smo mu na sastanku rekli sve ono što mislimo, ukazali kakve su nam zamerke. Ono što je premijer istakao je da oseća da nema dovoljnu podršku tzv „građanske Srbije“. Podrška ne može da se stekne rušenjem vladavine prava i institucija. Mi ne možemo da sarađujemo sa onima koji to krše. Probali smo to da mu objasnimo, videćemo koliko smo uspeti, kada će i da li to što smo mu rekli usvojti, videćemo.“
Sagovornici su se složili da je veliki problem što se ova Vlada ne bavi ljudskim pravima i što ona nisu u resoru određenog ministarstva. Beogradski centar za ljudska prava svake godine izdaje izveštaj o stanju ljudskih prava i ocena za 2014. je da je to godina u kojoj nisu sprovedene obećane reforme pomenute u ekspozeu, kaže Vesna Petrović: „Što se vladavine prava tiče, parlament je od aprila do juna 2014. godine usvojio 30 zakona od kojih samo jedan nije donet po hitnoj proceduri. Donošenje zakona po hitnoj proceduri događa se u vanrednim situacijama. Imam utisak da je pitanje da li se i ti zakoni primenjuju. U mnogim zakonima prateći podzakonski akti koji omogućavaju njihovu primenu nisu doneti. Vlada ima našu podršku kada je o pregovorima sa EU reč, ali ne i u situaciji kada on donese tepih, postavi stolove, održi jednočasovni govor i onda se vrati nazad. Slažem se da možda treba održati sednicu u Kolubari, ali tamo postoji konferencijska sala.“
Nevladine organizacije sarađuju sa odborima Narodne skupštine, a kada je o evrointegracijama reč svaka organizacija koja ima određana znanja o pojedinačnim pregovaračkim poglavljima predlaže daje sugestije, komentare i predloge, međutim odbori često nisu spremni da te predloge i usvoje.
Problem sa kojim se suočavamo je privatizacija države, smatra Popović: „Setimo se da smo mi Aleksandra Vučića, tada prvog potpredsednika Vlade, čekali da se vrati iz inostranstva da nam saopšti nivo aflatoksina, niko nije smo da nam kaže ništa osim njega. U javnosti je postalo prilično prihvatljivo da jedan čovek ima sve podatke. To nam govori da nema više institucija. Imamo jednog čoveka koji poseduje sve. Mi smo reagovali u slučaju napada na instuticju Zaštitnika građana i verujem da na građane ostavlja poražavajući utisak kada vide da neko može tako brutalno da puca na institucije. Celokupna izvršna vlast je usmerila svoje snage da sruši Sanšu Jankovića. Nama je preko 4 hiljade ljudi potpisalo peticiju, javnost je reagovala odgovorno i uznemirila se zbog takve hajke. Kampanja je sada primirena, ali ne znam da li je i zaustavljena. Ipak, na pravni poredak ona je već nanela mnogo štete.“
Jedan od zaključaka razgovora je da je položaj nevladinih organizacija u odnosu na prethodne vlasti isti, samo je sada više posla, a stanje u društvu je gore. Sve više se govori šapatom, pominju se teorije zavere, prisluškivanja, uvlačenje vojnih službi bezbednosti. To je mnogo opasno i sve zajendo izaziva strah o tome šta tek može da se desi i šta će biti u budućnosti, složili su se sagovornici.
Tekst i fotografija su preuzeti sa sajta VREME
