Na putu oporavka od COVID-19 uz poštovanje osnovnih prava – Izveštaj Agencije Evropske unije za osnovna prava – FRA ponovo pored zemalja EU obuhvatio i Srbiju i Severnu Makedoniju
Agencije Evropske unije za osnovna prava – FRA objavila je izveštaj o stanju osnovnih ljudskih prava za 2021. godinu. U izveštaj su po drugi put, pored zemalja članica EU uključene i zemlje kandidati za članstvo – Srbija i Severna Makednonija. Beogradski centar za ljudska prava po drugi put za redom kao partner FRA učestvuje i pripremi i analizi za Srbiju.
Izveštaj koji se odnosi na Srbiju možete preuzeti ovde, a ceo izveštaj FRA za 2021. možete preuzeti na ovom linku.
Izveštaj FRA 2021. pokazuje da je pandemija bolesti COVID-19 otkrila nedostatke u poštovanju osnovnih prava na zdravlje, obrazovanje, zapošljavanje i socijalnu zaštitu u celom društvu. U Izveštaju se opisuje i dalekosežni uticaj pandemije na prava i predlaže najbolje načine za rešavanje sve većih nejednakosti i preetnji društvenoj koheziji.
„Bolest COVID-19 je stavila na test sistem rešavanja zaštite osnovnih prava u celoj EU”, izjavio je direktor FRA Michael O’Flaherty. „Vlade trebaju da uspostave trajne strukture za suzbijanje nejednakosti, rasizma i isključenosti. Samo pristup zasnovan na pravima omogućava vladama da grade inkluzivna društva.”
U Izveštaju za 2021. FRA razmatra ostvarenja, ali i neispunjene ciljeve u području zaštite ljudskih prava u EU tokom prošle godine. U poglavlju o koronavirusu preispituje se uticaj pandemije na osnovna prava u svakodnevnom životu ljudi, posebno ranjivih grupa, kao što su starije osobe, osobe sa invaliditetom, Romi i migranti.
Vlade bi ubuduće trebalo da se savetuju sa nacionalnim telima za ljudska prava radi procene načina na koji njihovo delovanje u području javnog zdravstva utieču na osnovna prava. Trebale bi učiniti i sledeće:
- povećati otpornost službi za obrazovanje, zdravstvo i socijalnu zaštitu kako bi one mogle ispuniti potrebe svih
- usvojiti digitalna rešenja, premostiti digitalni jaz i sprečiti dezinformacije,
- obratiti pažnju na visokorizične grupe, kao što su osobe u socijalnim ustanovama, pritvorene osobe ili beskućnici,
- osigurati pravedan i ravnopravan pristup vakcinama.
Ostala ključna pitanja tokom 2020. godine bila su:
• Rasizam – pandemija je potstakla diskriminaciju, zločine iz mržnje i govor mržnje prema manjinama, posebno imigrantima i Romima. Istovremeno, pokret „Black Lives Matter” i prvi akcijski plan EU-a protiv rasizma mobilizovali su napore za suzbijanje rasizma u Europi. Države članice EU-a trebale bi da pojačaju svoje napore na suzbijanju rasizma putem nacionalnih akcionih planova, kroz kažnjavanje zločina iz mržnje, pružanje podrške žrtvama i sprečavanje diskriminišuće etničko profilisanje u postupanju policije.
• Migracija – EU je nastavila da se suočavati sa izazovima u pogledu poštovanja osnovnih prava na granicama. Migranti su stradali na moru, bili su izloženi nasilju i prisilnom vraćanju na kopnenim granicama i boravili su u prenatrpanim prihvatnim centrima. U skladu sa predlogom Pakta o migracijama i azilu EU, države članice EU trebalo bi da sprovode svrsishofan i nezavistan nadzor sa ciljem borbe protiv kršenja prava na granicama. Takođe bi trebale da osiguraju odgovarajuće objekte u prihvatnim centrima.
• Prava dece – mnoga deca patila su tokom pandemije, posebno ona koja u nepovoljnom ekonomskom ili socijalnom položaju. Obrazovanje na daljinu bilo je teško bez pristupa internetu ili kompjuteru. Poraslo je i zlostavljanje dece tokom zabrane kretanja i karantina. EU bi trebalo da podrži inicijative u okviru buduće Evropske garancije za decu, koje je usmerena na područja i grupe najteže pogođene pandemijom. Države članice EU-a trebale bi da obezbede da sva deca imaju ravnopravan pristup obrazovanju te da su zaštićena od zlostavljanja.
U izveštaju FRA sažima i analizira najvažnije događaje iz oblasti ljudskih prava u EU tokom 2020. Navodi se i predlog za delovanje koji se odnosi na Povelju EU o osnovnim pravima i njenu primenu u državama članicama, ravnopravnost i nediskriminaciju, borbu protiv rasizma i srodnih oblika netolerancije, uključivanje Roma, azil, granice i migracije, informaciono društvo, privatnost i zaštitu podataka, prava deteta, pristup pravosuđu i primenu Konvencije UN-a o pravima osoba s invaliditetom (CRPD).
