Nedovršena privatizacija u Srbiji
Objavili smo Vodič za Srbiju o biznisu i ljudskim pravima, koji je rezultat zajedničkog rada Beogradskog centra za ljudska prava i Danskog instituta za ljudska prava. U nedeljama koje dolaze ukazaćemo na najupečatljivije primere uticaja kompanija na ljudska prava koji su istaknuti u Vodiču.
Jedan od najvećih izazova sa kojima se suočavaju tranzicione zemlje je proces privatizacije kojim su obuhvaćeni zemljište, proizvodni pogoni i javni servisi kojima je prethodno upravljala država. U Srbiji, kao i na drugim mestima, ovaj proces još uvek traje i idalje je praćen kontroverzama. Beogradski centar za ljudska prava partner Country Guide-a u Srbiji, izveštavao je 2011. godine da su nekada društvena preduzeća privatizovana na netransparentan način što je rezultiralo hiljadama otupuštenih radnika.
[…] privatizacija koja je po proširenom mišljenju izvedena na brzoplet i koruptivan način i dovela do toga da mnoga uspešna preduzeća budu pod izuzetno povoljnim uslovima, pa i bez tendera i licitacija, prodata nesolidnim partnerima koji nisu imali interesa da nastave proizvodnju već da na jeftin način dođu do zgrada i postrojenja koja su prisvajali, a privatizovana preduzeća dovodili do stečaja ostavljajući tako za sobom veliku masu nezaposlenih i građana koji su izgubili stečena prava na socijalnu zaštitu i davanja.
Prema izveštaju koji je aprila 2013. godine objavio U.S. Department of State, 2.350 kompanija je privatizovano od 2000. godine. U 646 slučaja (27 procenata), kupci nisu ispunili svoje ugovorne obaveze i oni su stoga poništeni. Od 2011. godine bojni pokušaju privatizacije velikih državnih preduzeća ostali su neuspešni.
Evropska komisija je 2012. godine identifikovala preduzeća u vlasništvu države kao najveće gubitnike srpske ekonomije.
Uticaj države na privredu je i dalje veliki, takođe i zbog dominantnog udela državnog vlasništva u glavnim sektorima srpske privrede, kao što je energetika (struja i gas), železnički i vazdušni saobraćaj i telekomunikacije. Preduzeća u državnom vlasništvu, koja inače imaju previše zaposlenih, zapošljavaju više od 10% svih zaposlenih kod pravnih lica. Ona prave gubitke od oko 1 milijarde evra ili oko 40% svih gubitaka privrede. Privatizacija preduzeća u društvenom vlasništvu je praktično stala. U 2011. samo dva preduzeća su prodata putem javnog tendera (sa
prihodom od prodaje u iznosu od 1 miliona evra i obavezom ulaganja od 4,3 miliona evra) i dva preduzeća su prodata putem aukcija.
Kao rezultat odložene privatizacije, raskida ugovora ili re-naconalizacije, država još uvek ima kontrolu nad brojnim velikim preduzećima u sektoru proizvodnje. Trenutno, portfolio Agencije za privatizaciju se sastoji od 408 preduzeća. Ukupno 171 preduzeće je u procesu restrukturiranja i većina preostalih firmi će biti prodata putem stečaja ili likvidacije.
Ovakva situacija potencijalno može imati veoma značajne implikacije za kompanije koje posluju u Srbiji, jer je značajan broj njihovih poslovnih partnera ili dobavljača mogu biti u vlasništvu države ili procesu privatizacije. Evo samo jednog primera, U.S. Department of State je istakao u svom Investment Climate Report iz 2013. godine da privatizacije mogu znatno da zakomplikuju kupovinu zemljišta:
Vlasništvo nad zemljištem može biti komplikovano i nejasno usled više faktora – zahteava za restituciju, gradnje bez dozvole ili divlje gradnje, ograničenja prava na “pravo korišćenja”, zloupotrebe prava, itd. […]
Investitori nastavljaju da se žale da se konverzija zemljišta odugovlači iz različitih razloga. Lokalne vlasti često nisu stručne da procene vrednost zemljišta kao i za druge tehničke aspekte konverzije, katastar izbegava da pozitivno mišljenje o zahtevu za konverzijom, a javno pravobranilaštvo često osporava upis konverzije u zemljišnim knjigama.
Fotografija Flickr korisnika Antti T. Nissinen
