(Ne)postupanje službenika Ministarstva unutrašnjih poslova na Aerodromu Nikola Tesla Beograd
Beogradski centar za ljudska prava skreće pažnju javnosti da poslednjih nedelja dobija povećan broj poziva pre svega državljana Kube, ali i državljana drugih država koji su zadržani u tranzitnom prostoru Aerodroma Nikola Tesla Beograd, nakon što im nije dozvoljen ulazak u Srbiju. Među tim osobama bilo je i više desetina onih koji su hteli da izraze nameru i podnesu zahtev za azil u Srbiji, te su se obratili Beogradskom centru za ljudska prava radi dobijanja besplatne pravne pomoći. Prema navodima većine koji su nam se obratili, službenici Ministarstva unutrašnjih poslova na aerodromu nisu reagovali na njihove usmene i pismene molbe da žele da traže azil u Srbiji, a pojedinima su oduzimani mobilni telefoni čime su bili sprečeni da zatraže pravnu pomoć.
Jedno od osnovnih prava koje predviđa Konvencija UN-a o statusu izbeglica iz 1951. godine, koju je Srbija ratifikovala, jeste da svi koji beže od rata ili strahuju od progona u svojoj državi porekla treba da imaju pristup teritoriji države od koje traže međunarodnu zaštitu. Srbiju takođe obavezuje i Konvencija UN-a protiv torture, koja sadrži odredbu o zabrani proterivanja i vraćanja lica na teritoriju gde im preti opasnost da budu podvrgnuta torturi.
Zakon o azilu i privremenoj zaštiti, čije se odredbe tumače u skladu sa Konvencijom o statusu izbeglica, propisuje da svaki stranac prilikom granične kontrole može pred policijskim službenikom MUP-a izraziti nameru da podnese zahtev za azil. Nakon što je izrazio tu nameru, stranac se registruje i upućuje u centar za azil ili u drugi objekat koji je određen za smeštaj tražilaca azila.
Važno je istaći da zadržani stranci uglavnom borave po više dana u tranzitnom prostoru. U izveštaju Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture Zaštitnika građana od 25. Februara 2020. godine, prilikom posete Stanici granične policije Beograd i Aerodromu Nikola Tesla, utvrđeno je da prostorije za smeštaj stranaca koji ne ispunjavaju uslove za ulazak u Srbiju, nisu primerene višednevnom boravku[1].
Prema dosadašnjem iskustvu Beogradskog centra za ljudska prava, strancima koji zatraže azil na Aerodromu Nikola Tesla, pristup teritoriji i postupku dopušta se tek nakon intervencije pravnika i insistiranja da Uprava granične policije postupi u skladu sa relevantnim nacionalnim i međunarodnim propisima.
Ovim putem, Beogradski centar za ljudska prava napominje da je MUP Srbije u obavezi da poštuje i primenjuje Zakon o azilu i privremenoj zaštiti u odnosu na sve strance koji se obrate policijskim službenicima sa namerom da traže azil u Srbiji. Nadležne insitucije dužne su da ispitaju postojanje opasnosti od progona, mučenja, nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja u pogledu svakog tražioca azila. Naročito treba imati u vidu da među tražiocima azila, koji su u neadekvatnim uslovima zadržani na Aerodromu Nikola Tesla, ima i žena i dece.
