Neustavne odredbe Zakona o elektronskim komunikacijama
Ustavni sud je na sednici održanoj 13. juna 2013. godine doneo odluku kojom je proglasio neustavnim članove 128, st. 1 i st. 5 i 129, st. 4 Zakona o elektronskim komunikacijama. Ove odredbe Zakona bile su u suprotnosti sa članom 41 Ustava Republike Srbije kojim je garantovano pravo na tajnost pisama i drugih sredstava komuniciranja, i koji odstupanja od garantovanih prava dozvoljava samo na osnovu odluke suda i ako je to neophodno radi vođenja krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti Republike Srbije. Naime, Zakon nalaže obavezu operatora da čuva podatke o ostvarenoj komunikaciji svojih korisnika 12 meseci od dana obavljanja komunikacije. Operator je bio u obavezi da omogući pristup zadržanim podacima ili da bez odlaganja omogući dostavljanje zadržanih podataka na osnovu zahteva nadležnog državnog organa. Ministarstvo nadležno za poslove telekomunikacija po pribavljenom mišljenju ministarstva nadležnog za poslove pravosuđa, Ministarstva unutrašnjih poslova, ministarstva nadležnog za poslove odbrane, Bezbednosno-infomativne agencije i Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti, moglo je podzakonskim aktom bliže propisati zahteve u vezi sa zadržavanjem podataka. Odredbe koje su proglašene neustavnim predviđale su da su operatori dužni da omoguće uvid ili dostave podatke o ostvarenoj komunikaciji državnim organima bez prethodnog odobrenja nadležnog suda.
Beogradski centar za ljudska prava je u svom godišnjem izveštaju o stanju ljudskih prava u Srbiji u 2012. godini izrazio veliku zabrinutost zbog neusklađenosti odredaba nekoliko zakona kojima se povređuje tajnost komunikacije sa odredbama Ustava i zato smatramo da je ova odluka Ustavnog suda, kao i odluka iz 2012. godine, kojom su sporni članovi Zakona o Vojnobezbednosnoj i Vojnoobaveštajnoj agenciji proglašeni neustavnim, od velikog značaja za zaštitu prava na privatnost.
Ovom prilikom moramo da ukažemo i na činjenicu da su odredbe Zakonika o krivičnom postupku, koje su u suprotnosti sa ustavnim rešenjima koja garantuju pravo na tajnost pisama i drugih sredstava komuniciranja, još uvek na snazi iako je proteklo dosta vremena od kada je pokrenut postupak za ocenu ustavnosti.
