Nisu migranti nego – izbeglice – Beogradski centar za ljudska prava

NOVI SAD – Česta je praksa domaćih i stranih medija, pa i javnosti, da ljude koji beže od ratnih dejstava u Siriji, Iraku i Avganistanu nazivaju migrantima, pa čak i ilegalnim migrantima. Stručna javnost upozorava da se u 95% situacija ustvari radi o izbeglicama čiji status pruža mnogo širi dijapazon ljudskih prava od onih koja recimo imaju ekonomski, ili politički migranti.Izbeglica, primera radi, nije u obavezi da legalno prelazi granice na putu od sopstvene zemlje u kojoj je ratno stanje, do krajnje destinacije jer iz matične države beži, kako bi spasao goli život.

„Osnovno pravo izbeglice je, kada dođe na teritoriju treće države, ono sto zovemo državom utočišta, ne sme da bude vraćen u državu u kojoj bi mu pretio progon. Izbeglica ne sme biti kažnjen za ilegalni prelazak državne granice, odnosno za ilegalni boravak u državi utočišta“, kaže za RTV Pavle Kilibarda, istraživač Beogradskog centra za ljudska prava.

A portparolka UNHCR-a Mirjana Milenkovski objašnjava da zemlje, kad izbeglice uđu na njihovu teritoriju, dužne su da im pruže pomoć koja im sleduje po međunarodnim konvencijama, a posebno prema Konvenciji Ujedinjenih nacija (UN) o statusu izbeglica iz 1951, po evropskim zakonima i po nacionalnim zakonima zemalja.

Podizanje zida između Mađarske i Srbije će one izbeglice koje su do Mađarske doputovale bez pasoša onemogućiti da ostvare osnovno ljudsko pravo na azil, tj. utočište od ratnih dejstava.

„Moraju biti prihvaćeni u jednu državu, a gradnja ograde e ih svakako zaustaviti u pokušaju da dođu u Mađarsku koja ima nesumnjivu obavezu da im omogući pristup azila, kao sto smo rekli, ovo jesu izbeglice i izgradnja ograde to onemogućava“, tvrdi Kilibarda.

Mirjana Milenkovski ističe da je UNHCR svuda na svetu, pa i ovde, protiv podizanja bilo kakvih zidova, ograda, granica pred izbeglicama, pred ljudima koji su u teškoj situaciji i beže, pokušavajući da zaštite sopstvene živote.

Stručnjaci upozoravaju da bi širenje tzv. zone sigurnih zemalja moglo da bude i kontraproduktivno, ukoliko bi za bezbedne zemlje bile proglašene one koje uživaocima azila nisu u stanju da pruže adekvatnu pomoć, bez obzira na to što se prava izbeglica u tim državama ne krše.

Izvor: RTV

Štampaj