Savet centra

Savet razmatra sva pitanja od značaja za Centar i daje predloge i savete Upravnom odboru. Prema statutu, Savet ima najmanje devet članova. Direktor i zamenik direktora Centra su članovi Saveta po funkciji. Članove Saveta bira Skupština iz redova najuglednijih pravnih stručnjaka i istaknutih boraca za ljudska prava i demokratizaciju. Mandat članova Saveta traje četiri godine i oni mogu biti ponovo birani. Sednicama Saveta predsedava direktor Centra. Članovi saveta su :

Prof. Lidija Basta, Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Diplomirala je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1971. godine, a doktorirala 1982. godine. Između ostalog, bila je i zamenik Generalnog sekretara Međunarodnog udruženja za ustavno pravo (1987-1993), član jugoslovenske delegacije pri Potkomisiji Ujedinjenih nacija za prevenciju diskriminacije i zaštitu nacionalnih manjina (1988-1991) i vođa ekspertske grupe za pripremu novog Ustava Republike Srbije i preuređenje državne zajednice Srbije i Crne Gore (2000-2001). Dugo je predavala na Univerzitetu u Friburu (Fribourg) u Švajcarskoj i bila je direktor tamošnjeg Instituta za federalizam. Predsednik je Savetodavnog komiteta za nadzor nad Okvirnom konvencijom za zaštitu nacionalnih manjina (Savet Evrope).

dr Radovan Bigović (Nikšić, 17. јаnuar 1956 — Beograd, 31. мај 2012) , Bio je vanredni profesor na Teološkom fakultetu u Beogradu. Predavao je na predmetima uporedno bogoslovlje i uvod u bogoslovlje. Dekan Teološkog fakulteta bio je od 1999. do 2000. godine. Održao brojna predavanja u zemlji i inostranstvu. Često je predavao na Beogradskoj otvorenoj školi i na kursevima i seminarima u organizaciji Beogradskog centra za ljudska prava.

 

 

Prof. Srđan Darmanović, Profesor Pravnog fakulteta u Podgorici, predsednik Centra za demokratiju i ljudska prava, Podgorica. Rođen je 1961. godine na Cetinju. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu 1985, a magistrirao na istom Fakultetu 1994. god. Bio je dekan Fakulteta političkih nauka u Podgorici. Profesor Uporedne politikologije na Pravnom fakultetu u Podgorici. Osnivač i predsednik Centra za demokratiju i ljudska prava (CEDEM). Član Venecijanske komisije (Komisija za demokratiju putem prava Saveta Evrope).

 

Prof. Yoram Dienstein, Max Planck Institut za međunarodno javno pravo i međunarodno pravo, Hajdelberg, Nemačka.Rođen je 1934. godine u Berlinu. Studirao je u Kilu, Berlinu i Bonu (1953-56). Diplomirao je u Kelnu 1956. godine. Magistrirao je na University of Michigan Law School, 1958. godine, a 1960. doktorira na Univerzitetu u Bonu. Od 1962. do 1966. godine bio je istraživač-saradnik Instituta Max Planck za uporedno pravo i međunarodno pravo u Hajdelbergu i saradnik Instituta za javno pravo u Bonu. Bio je profesor ustavnog i javnog prava na univerzitetima u Bohumu i Bilefeldu. Od 1981. do 2002. bio je direktor Instituta Max Planck za uporedno pravo i međunaordno javno pravo. Između ostalog, bio je član i potpredsednik Evropske komisije za ljudska prava (1973-1993). Bio je i potrpedsednik Nemačkog udruženja profesora javnog prava (Vereinigung der deutschen Staatsrechtslehrer). Bio je profesor po pozivu na brojnim evropskim i svetskim univerzitetima. Od 1988. bio je direktor Centra za studije Haške akademije za međunarodno pravo, a od 1996. član je Instituta za međunarodno pravo (Institut de Droit international). Dodeljeno mu je i nekoliko počasnih doktorata. Do 2003. bio je i predsedavajući Ekspertske grupe za slobodu izražavanja Saveta Evrope. Član je Međunarodne komisije pravnika (International Commission of Jurists). Potpedsednik je Društva Max-Planck.

Prof. Jochen Abr. Frowein, Univerzitet u Tel Avivu. Rođen je 1936. godine u Telavivu. Diplomirao je na Jevrejskom univerzitetu u Jerusalimu. Služio je u Ministarstvu inostranih poslova Izraela. Bio je konzul Izraela u Njujorku i član Stalne misije Izraela pri Ujedinjenim nacijama. Bio je delegat u Komisiji za ljudska prava Ujedinjenih nacija i Interpolu. Član je Instituta za međunarodno pravo (Institut de Droit international). Potpredsednik je izraelske kancelarije Amnesty International. Od 2000. do 2001. godine bio je saradnik Instituta Max Planck za uporedno pravo i međunarodno javno pravo. Bio je i potpredsednik Univerziteta u Telavivu i njegov predsednik (1991-1998). Služio je i kao rektor Univerziteta u Telavivu, a bio je i dekan Pravnog fakulteta. Osnivač je i urednik Izraelskog godišnjaka međunarodnog prava (Israel Yearbook on Human Rights).

Prof. Dragor Hiber, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu.
Rođen je 1952. godine u Beogradu. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Postdiplomske studije pohađao je na Međunarodnom univerzitetu za uporedno pravo u Strazburu (Francuska) 1981. godine. Magistrirao je i doktorirao na Beogradskom univerzitetu. Profesor je Pravnog fakulteta u Beogradu na Katedri građanskog prava. Od 2001. – 2007. godine bio je poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Autor je više knjiga i mnogobrojnih članaka.

 

Prof. Aleksandra Jovanović, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu
Diplomirala, magistrirala (1987) i doktorirala (1992). na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Redovni je profesor na katedri za pravno-ekonomske nauke toga fakulteta na predmetima političke ekonomije, Privredni sistem i Ekonomska analiza svojinskih prava. Objavila je više knjiga i članaka u stručnim časopisima.

 

 

Dr Ivan Janković, advokat, Beograd.
Rođen je 1946. godine. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu (1968) i na Univerzitetu u Kembridžu (1971). Zvanje magistra pravnih nauka stekao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1972. godine, a doktorat iz sociologije je odbranio na University of California, 1977. Jedan je od osnivača Fonda za humanitarno pravo, osnivač je i član Centra za antiratnu akciju, Evropskog pokreta za Jugoslaviju, Udruženja za jugoslovensku demokratsku inicijativu. Osnivač je i predsednik Udruženja za borbu protiv smrtne kazne. U mnogim sudskim procesima branio je one kojima su narušavana ljudska prava. Član je Advokatske komore Beograda, Predsedništva Sociološkog društva Srbije i Jugoslovenskog udruženja za sociologiju. Objavio je više knjiga i članaka, među kojima je i delo o smrtnoj kazni „Smrt u prisustvu vlasti“.

Morten Kjærum, Danski institut za ljudska prava, Kopenhagen, Danska, član Komiteta Ujedinjenih nacija za uklanjanje rasne diskriminacije
Rođen je 1957. godine. Magistrirao je na Univerzitetu u Arhusu (Danska) 1984. godine. Bio je izvršni direktor Danskog instituta za ljudska prava i kodirektor Danskog centra za međunarodne studije i ljudska prava. Član je Komiteta UN protiv rasne diskriminacije (CERD) od 2002. godine. Bio je izvršni direktor Danskog centra za ljudska prava (1991-2002) i šef odeljenja za azil Danskog saveta za izbeglice (1984-1991). Ekspert je za međunarodno pravo ljudskih prava i pravo izbeglih lica. Član je brojnih međunarodnih organizacija i udruženja. Napisao je više knjiga i naučnih radova.

Prof. Gašo Knežević  (Beograd, 15. septembar 1953 — Beograd, 14. mart 2014), Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, bivši ministar za obrazovanje i sport Republike Srbije

Celokupno školovanje završio je u Beogradu, gde je magistrirao i doktorirao 1987. na Pravnom fakultetu. Proveo je 20 godina na Pravnom fakultetu u nastavničkim zvanjima za predmet Međunarodno privatno pravo. Posle donošenja Zakona o univerzitetu podneo je ostavku na radno mesto. Nakon demokratskih promena 2000. godine ponovo je profesor Međunarodnog privatnog prava. Dva puta je boravio u Hagu (Holandija) na specijalizaciji. Autor je i koautor sedam knjiga i velikog broja članaka. Bio je poslanik u Veću građana Savezne skupštine od 2000. – 2003. godine. Oktobra 2000. do marta 2004. godine. bio je ministar za prosvetu i sport u Vladi Republike Srbije. Od januara 2004. godine bio je narodni poslanik u Skupštini Republike Srbije.

Prof. Miomir Matulović, Pravni fakultet Sveučilišta u Rijeci, Hrvatska
Rođen je 10. juna 1957. godine u Rijeci. Diplomirao je 1980. godine na Pravnom fakultetu Sveučilišta u Rijeci. Postdiplomske studije završio je na University of the State of New York u Olbaniju (SAD) i na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti, (1995). Takođe je magistrirao i na Univerzitetu u Beogradu (1984). Doktorirao je 1995. godine na Pravnom fakultetu Sveučilišta u Splitu. Redovni je profesor na predmetu Teorija prava i države na Pravnom fakultetu Sveučilišta u Rijeci (od 2000. godine). Bio je dekan (2003), prodekan za znanost (2001) i prodekan za nastavu Pravnog fakulteta Sveučilišta u Rijeci. Član je Upravnog odbora Instituta Otvoreno društvo – Hrvatska. Autor je više knjiga i mnogobrojnih članaka.

Prof. Göran Melander, Institut Raoul Wallenberg za ljudska prava i humanitarno pravo, Lund, Švedska
Osnivač i bivši izvršni direktor Raul Valenberg (Raoul Wallenberg) instituta za ljudska prava i humanitarno pravo i profesor međunarodnog javnog prava u Lundu (Švedska), autor brojnih publikacija iz oblasti ljudskih prava i međunarodnog javnog prava, član Komiteta Ujedinjenih nacija za eliminaciju svih oblika diskriminacije protiv žena od 2001. do 2004. godine.

 

Prof. Milan Šahović, (20.2.1924.-5.10.2017.) član Institut de Droit International, Beograd
Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Doktorat je stekao u tridesetoj godini na istom fakultetu. Bio je profesor međunarodnog prava na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Počasni je član međunarodnog Instituta za međunarodno pravo (Institut de Droit international). Bivši je član Komisije UN za međunarodno pravo. Član je Instituta za međunarodno humanitarno pravo u San Remu. U dva navrata je bio direktor Instituta za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu. Predavao je na mnogim uglednim stranim univerzitetima. Držao je i kurseve na Haškoj akademiji za međunarodno pravo. Autor je više knjiga i mnogobrojnih članaka iz oblasti međunarodnog javnog prava.

prof. dr Vladimir V. Vodinelić, Pravni fakultet Univerziteta Union, Beograd
Rođen je 1948. godine, u Zagrebu. Studije prava započeo 1967. godine na Pravnom fakultetu u Beogradu, a završio 1971. godine na Pravnom fakultetu u Splitu. Od 1971 do 1973. godine bio je advokatski pripravnik i asistent na Pravnom fakultetu u Splitu 1971 – 1975. godine. Magistrirao je 1981. na Pravnom fakultetu u Beogradu, a doktorat pravnih nauka je odbranio na istom fakultetu 1986. godine. Bio je redovni profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu do septembra 2002. godine. Ustao je protiv Zakona o univerzitetu iz 1998, zbog čega je otpušten. Saosnivač je, redovni profesor i dekan Fakulteta za poslovno pravo u Beogradu. Saosnivač i direktor Centra za unapređivanje pravnih studija.Počasni doktor Univerziteta u Sarbrikenu ( Nemačka). Objavio je više udžbenika, monografija i članaka iz oblasti građanskog prava, prava medija i prava ličnosti.

dr Slobodan Vučetić, bivši predsednik Ustavnog suda Republike Srbije u penziji
Rođen je 1941. godine u Vilusima, u Crnoj Gori. Gimnaziju je završio u Vrbasu, a Pravni fakultet u Beogradu. Dugo prisutan u javnosti kao angažovani analitičar naše političke stvarnosti i ostar kritičar neodgovorne i autoritarne vlasti. O tome je objavio veliki broj članaka i stručnih radova.

 

 

  Prof. Nevena Vučković Šahović, Pravni fakultet Univerziteta Union, Beograd; član UN Komiteta za prava deteta (2003-2009); član Odbora poverilaca Dobrovoljnog fonda Ujedinjenih nacija za savremene oblike ropstva (2014- )