Posebna izdanja

Posebna izdanja

Biblioteka Posebna izdanja je najobimnija. Knjige objavljene u ovoj biblioteci proizvod su aktivnosti na projektima koje je Centar realizovao od osnivanja 1995. godine do danas. U Posebnim izdanjima mogu se naći i knjige prevedene na srpski jezik a koje se na direktan ili posredan način bave ljudskim pravima. U ovoj biblioteci objavljene su knjige koje je Centar izdao u saradnji s drugim inostranim ili domaćim partnerima, zbirke članaka i priručnici koje Centar koristi kao materijal za seminare i konferencije. U ovoj biblioteci objavljene su knjige:  

Dušan Pokuševski, Goran Sandić, Sara Dereta, #UspraviSe! brošura da bolje razumete ljudska prava i vladavinu prava, 2022. 

Predstavljamo našu novu brošuru #UspraviSe! koja ima za cilj da građanima Srbije, posebno mladima približi teme vezane za ljudska prava i vladavinu prava. Brošura je proistekla iz naše edukativne kampanje na društvenoj mreži  Instagram koja je u proteklih par meseci ukazivala na pojmove koja su ključna za postavljanje temelja stabilnog, demokratskog društva i slobodan razvoj svakog pojedinca.

Brošura #UspraviSe! kao i naša kampanja ima za cilj edukaciju i podgizanje svesti građana o značaju pitanja koja se tiču ljudskih prava, njihovog uživanja i zaštite.

U brošuri kroz vizuale i tekst približavamo pojmove koji se odnose na to šta podrazumeva vladavina prava, zašto su ljudska prava univerzalna i zašto država mora da ih poštuje i štiti, šta podrazumeva jednakost pred zakonom i pravo na pravično suđenje, koliki je značaj fer i poštenih izbora, šta su diskriminacija i govor mržnje…

Brošura #UspraviSe! dostupna je na ovom linku.

Demir Mekić, Susreti – kratki vodič o interkulturalnosti, prihvatanju i zajedništvu, 2021.

Nova brošura Beogradskog centra za ljudska prava pruža informacije o važnim pojmovima na temu interkulturalnosti i kulturnih identiteta. Ovaj vodič daje  konkretne primere i praktične smernice u vezi sa interkuluturalnom komunikacijom, prihvatanjem različitosti i načinima solidarnosti i savezništva.

Jezikom koji je prilagođen mladima, ovaj vodič motiviše mlade da istražuju sopstvene identitete, upitaju svoje predrasude i razvijaju interkulturalne kompetencije. Vodič može biti koristan mladim ljudima kao i onima koji rade sa mladima u polju formalnog i neformalnog obrazovanja.

Ovaj kratki vodič je nastao kao jedan od rezultata programa CoolTour Tube. CoolTour Tube je program za integraciju, interkulturalno učenje i solidarnost mladih, koji podstiče komunikaciju mladih različitih kulturnih identiteta. Program CoolTour Tube je deo projekta “Podrška izbeglicama i tražiocima azila u Republici Srbiji”, koji sprovodi Beogradski centra za ljudska prava uz podršku UNHCR-a u Srbiji.

Brošuru možete pročitati ovde.

Goran Sandić, Komplementarni vidovi međunarodne zaštite u Republici Srbiji, 2019

Dokument „Кomplementarni vidovi međunarodne zaštite u Republici Srbiji” ima za cilj da promoviše alternativno pravno i administrativno pitanje regulisanja statusa u oblasti migracija i humanitarne  zaštite. Dokument pruža i preporuke za izmenu relevantnih zakona u ovoj oblasti. U pogledu komplementarnih vidova zaštite, važeći zakoni Republike Srbije prepoznaju: privremenu zaštitu, supsidijarnu zaštitu, tolerisani boravak, privremeni boravak iz humanitarnih razloga, privremeni boravak stranca za kog se pretpostavlja da je žrtva trgovine ljudima, privremeni boravak za žrtve trgovine ljudima i druge.

Dokument pruža i kratku uporednu analizu zakonodavnog okvira u nekoliko država članica Evropske unije. Analiza međunarodne zaštite se vrši kroz nekoliko vidova. Dokument počinje analizom izbegličkog statusa, da bi se nakon toga predstavila analizirali dodatnih vidova međunarodne zaštite koji počivaju na principu zabrane proterivanja (non-refoulement) i završilo analizom boravka kao treće grupe vidova međunarodne zaštite. 

Publikaciju možete pročitati ovde.

Vesna Petrović, Nikolina Milić, Bogdan Krasić (ur.), Strategija za koordinisano delovanje lokalnih aktera u zaštiti migranata: predlog Beogradskog centra za ljudska prava, 2019.

Publikacija „Anonimna mržnja – mehanizmi zaštite od govora mržnje na internetu“ nastala je u okviru projekta Anonimna mržnja, koji je Beogradski centar za ljudska prava sprovodio u partnerstvu sa Centrom za nove medije LIBER i uz podršku Fondacije za otvoreno društvo, Srbija.

Istraživanje sprovedeno tokom projekta pokazalo je da je internet prostor u Srbiji preplavljen govorom mržnje i da postojeći mehanizmi nisu dovoljna zaštita. a da borba protiv govora mržnje ne može da se svede isključivo na pravne mehanizme, već primarno sredstvo treba da budu preventivne mere zaštite od diskriminacije, uključujući i edukaciju.

Publikaciju možete da preuzmete ovde. 

Nataša Nikolić (ur.), EKOLOŠKA TUŽBA – PRAVO SVIH NAS DA ZAŠTITIMO ŽIVOTNU SREDINU – priručnik sa preporukama, 2018.

Projekat „Ekološka tužba“ kao sredstvo za aktivnije učešće OCD i građana u zaštiti životne sredine podržalo je Ministarstvo zaštite životne sredine Vlade Republike Srbije. Cilj projekta je informisanje građana, OCD i stručne javnosti o postojanju, značaju i mogućnosti korišćenja „ekološke tužbe“ kao i unapređenje postojećeg pravnog okvira radi efikasnije zaštite životne sredine. „Ekološka tužba“ postoji u našem pravnom sistemu od 1978. godine, međutim, u praksi je veoma oskudna njena primena. Nјome se može tražiti uklanjanje izvora opasnosti od štete koja preti jednom licu ili neodređenom krugu lica, a može je podneti svako, pa i ono lice kojem šteta ne preti. Zbog toga je ova tužba dobro sredstvo zaštite prava na zdravu životnu sredinu jer je može podneti svaki građanin ili organizacija civilnog društva bez obzira da li njima preti nastanak štete ili ne. Sa druge strane, u stručnoj literaturi su navedeni brojni nedostaci u našem pravnom sistemu koji umanjuju delotvornost ove tužbe, što nas je i motivisalo da sprovedemo ovo istraživanje. Publikaciju možete pročitati ovde.

Nataša Nikolić (ur.),EKOLOŠKA TUŽBA – PRAVO SVIH NAS DA ZAŠTITIMO ŽIVOTNU SREDINU – Uputstvo za građane i organizacije civilnog društva, 2018.

„Ekološka tužba“ je uređena Zakonom o obligacionim odnosima,1 članom 156, koji glasi: Svako može zahtevati od drugoga da ukloni izvor opasnosti od koga preti znatnija šteta njemu ili neodređenom broju lica, kao i da se uzdrži od delatnosti od koje proizlazi uznemiravanje ili opasnost štete, ako se nastanak uznemiravanja ili štete ne može sprečiti odgovarajućim merama. Sud će na zahtev zainteresovanog lica narediti da se preduzmu odgovarajuće mere za sprečavanje nastanka štete ili uznemiravanja, ili da se otkloni izvor opasnosti, na trošak držaoca izvora opasnosti, ako ovaj sam to ne učini. 

Dakle, „ekološka tužba“ se ne može naći pod ovim nazivom u zakonima Srbije. Naziv „ekološka tužba“ joj je pripisan u literaturi jer među stručnjacima postoji gotovo jednoglasan stav da je namera zakonodavca bila da ovim članom omogući građansko-pravnu zaštitu životne sredine. Ovom tužbom se pokreće parnični postupak. Uobičajeno parnični postupak može pokrenuti samo ono lice koje smatra da je neko njegovo pravo povređeno i to protiv onoga za koga smatra da mu je to pravo povredio. U ovom slučaju imamo odstupanje od te uobičajene slike. Upravo zato što svako (bilo koji građanin ili udruženje građana) može da podnese ovu tužbu i to da bi zaštitio neodređen broj lica od nastupanja štete ili uznemiravanja (ne samo lični interes, već i javni interes), u pravnoj literaturi se smatra da se radi o tužbi čiji je cilj u stvari zaštita životne sredine. Cilj ove tužbe jeste da se spreči nastanak štete. Ona se podnosi kada šteta još nije nastupila, već preti opasnost da će nastupiti. Publikaciju možete pročitati ovde. 

Sonja Tošković, Ljudska prava migranata i izbeglica u Srbiji, 2017.

Cilj publikacije pred vama je da pruži uvid u trenutno pravno i činjenično stanje u oblasti ostvarivanja ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava migranata i izbeglica u Republici Srbiji, kao i da predloži određene preporuke u cilju unapređenja migracione politike i prakse, koja se bazira na konceptima ljudskih prava. Publikacija se fokusira na dva ljudska prava definisana međunarodnim ugovorima – pravom na obrazovanje i pravom na rad. Međutim, ona takođe posvećuje pažnju, tamo gde je relevantno, međusobnoj povezanosti sa drugim ljudskim pravima. Publikaciju možete pročitati ovde. 

Nikolina Milić (ur.), Položaj nepraćene i razdvojene dece u Srbiji (na srpskom i engleskom jeziku), 2017. 

Sva deca, nezavisno od bilo kog ličnog svojstva, uključujući i pravni status, imaju određena prava, koja su garantovana brojnim međunarodnim instrumentima. Osnovni principi za zaštitu dece su poštovanje najboljeg interesa deteta u svim aktivnostima koje ga se tiču i apsolutna zabrana diskriminacije po bilo kom osnovu. U ovoj publikaciji se ocenjuje kakav je položaj nepraćene i razdvojene dece migranata u Srbiji, koja je najčešće samo usputna stanica ka zemljama Zapadne Evrope, nudi se prikaz relevantnih međunarodnih i nacionalnih pravnih propisa i identifikuju se dostignuća, izazovi i problemi koji se javljaju u praksi. Na osnovu te analize i višemesečnog participativnog procesa svih relevantnih učesnika u zaštiti prava nepraćene ili razdvojene dece bez roditeljske pratnje u Srbiji, formulisane su preporuke za unapređenje položaja te posebno osetljive grupe dece. Publikaciju možete pročitati ovde.

Jelena Radojković (ur.), Migracije i međunarodno pravo ljudskih prava, Vodič za praktičare br. 6 . 

Vodič pripremljen u cilju pretvaranja prava u stvarnost 

iz Uvoda: 

[…]  prava su u stvarnosti iluzorna ako ne postoji način da se polaže pravo na njihovo ostvarivanje. Stoga je od suštinskog značaja da nacionalni pravni sistem može da obezbedi delotvoran pristup pravdi i lekovima za povrede ljudskih prava. 

[…] Migranti u ovom svetu imaju prava ali nikakve ili veoma male mogućnosti da ih koriste ili zahtevaju njihovo poštovanje. Oni su, pravno gledano, nečujni. 

[…] Ovaj je vodič namenjen advokatima, sudijama, državnim službenicima, braniocima ljudskih prava, kao i samim migrantima, kako bi bolje razumeli međunarodna ljudska prava migranata i načine na koje mogu zahtevati njihovo poštovanje ili primenu na nacionalnom i međunarodnom nivou. Vodič preuzmite ovde. 

Sonja Tosković( ur.) Rodna analiza Zakona o azilu – Primena načela rodne ravnopravnosti u sistemu azila Republike Srbije, 2016.

Sonja Tošković (ur.), Srbija od zemlje tranzita do zemlje destinacije – Izazovi i praksa odabranih drzava u procesu integracije izbeglica, 2016.

Autori su predstavili svoje zemlje (Republiku Makedoniju, Republiku Sloveniju, Republiku Srbiju i Kraljevinu Holandiju) njihov zakonodavni okvir u oblasti azila, sa posebnim osvrtom na sistem integracije osoba koje dobiju međunarodnu zaštitu. Knjiga prikazuje različite sisteme integracije, koji će nam pokazati da je danas zapravo suštinsko pitanje u kojoj meri se prava iz integracije ispunjavaju, kako se štite međunarodnim dokumentima i koliko je svaka od izabranih država napredovala na tom polju. Kraljevina Holandija je zasluženo našla svoje mesto u ovoj publikaciji, s obzirom na impresivan sistem integracije izbeglica ali i na činjenicu da su pravnici Beogradskog centra imali jedinstvenu priliku da idu u studijsku posetu Holandskom savetu za izbeglice u Amsterdamu kako bi se bolje upoznali sa sistemom azila, integracionom politikom i ulogom organizacija civilnog društva u integraciji lica koja su dobila međunarodnu zaštitu. Publikaciju možete preuzeti ovde.

Vojin Dimitrijević, Utočište na teritoriji strane države, teritorijalni azil, 2015.

Doktorsku disertaciju profesora Dimitrijevića objavljujemo bez izmena – kako je štampana 1969. godine. Ne samo zbog toga što je podjednako relevantna danas kao i u vreme kada je pisana, već i zbog toga što su za nju zainteresovani mnogi koji se bave izbegličkim pravom u Srbiji. Nadamo da će biti od koristi tvorcima migracione politike, naučnim radnicima ali i pravnim praktičarima koji iz nje mogu crpsti argumente prilikom postupanja u predmetima koji se tiču izbegličkog prava. Ali pre svega, nadamo se da će ono što je u srži poruke profesora Dimitrijevića – život i sudbina čoveka i poziv na humanost i solidarnost – imati uticaja na razmišljanje i odluke čitalaca.  

Ivan Cankar, prevod i adaptacija Branka Dimitrijević, Sluge, drama u pet čina, 2015.

iz uvoda: 

[…] Da, već više od sto godine, dramski tekst Ivana Cankara pod naslovom Sluge obraća se čitaocu/gledaocu, bacajući mu u lice neuspešnost tanzicije, nemogućnost pozitivne transformacije nas, običnih građana u ljude, aktivne, građanski odgovorne, svesne svojih prava i svojih obaveza. Angažovana drama je posle sto i više godine još uvek aktuelna, ali kako se društvo kojem se pisac obraća, nije izmenilo, možda bi se ona mogla označiti kao drama apsurda. Ona uvek iznova postavlja pitanje: ko su sluge – oni koji se boje da svojim glasom i pameću nastupe pred autoritetom, pred moći, pred vlašću? Oni kojima takav samostalan, subjektivan, aktivan, pravi građanski glas smeta, pa onda spletkare i smišljaju osvetu tom samostalnom glasu? Ili oni koji ostaju slepi, zaboravljaju šta su osnovna ljudska prava i obaveze?    

Nikola Kovačević, Žarko Marković, Nevena Nikolić, Pritvor – Ultima ratio, 2014.

Publikacija „Pritvor-ultima ratio“ proizvod je istraživanja u okviru projekta „Transparentan rad pravosudnih organa – polazna tačka za rešenje problema prenaseljenosti kazneninh ustanova”. Publikacija ima za cilja da, pored predstavljanja rezultata i nalaza istrazivanja tokom sprovođenja projekta, predstavi i međunarodne standarde koji su od značaja za rad prvenstveno sudija i tužioca, ali i zaposlenih u pravosudnoj upravi. Prvi deo publikacije odnosi se na transparentan rad pravosudnih organa, pre svega sudova; drugi deo na upotrebu mere pritvora i mera alternativnih pritvoru i treći na položaj i tretman pritvorenika.

Publikacija je dostupna na linku ovde.

Jelena Radojković (ur.), Mere za smanjenje zatvorske populacije – primeri dobre prakse, 2014.

Ova publikacija Beogradskog centra za ljudska prava, objavljena uz pomoć donacije Fondacije za otvoreno društvo, je svojevrsan pregled primera dobre praksa u pogledu preduzetih mera za smanjenje zatvorskih populacija u dve države – Kraljevini Holandiji i Nemačkoj. S obzirom na to da se Srbija muči sa problemom prenaseljenosti zatvora, ova publikacija služi kao pregled mera koje bi mogle da se preduzmu kako bi se poboljšao sistem krivičnih sankcija u Srbiji. 

Publikacija je dostupna na ovom linku.

In memoriam: Vojin Dimitrijević, 2012.

iz uvoda:

[…] Ova knjiga „in memoriam“ Vojinu Dimitrijeviću objavljuje se dva meseca nakon njegove smrti, i u povodu 10. decembra, međunarodnog dana ljudskih prava. Knjiga je nastala iz naše zajedničke potrebe da se na jednom mestu sakupi izbor iz velikog broja javnih reakcija, sećanja, izjava saučešća i iskaza nemirenja sa smrću „jednog velikog čoveka u jednoj maloj zemlji“, kako je u svom govoru na komemoraciji rekla Vesna Rakić-Vodinelić. Tekstovi u ovoj publikaciji napisani su tokom oktobra 2012. i neposredno pokazuju koliko je bio društveni značaj i uticaj delovanja Vojina Dimitrijevića ne samo u okviru svoje profesije već i okviru civilnog društva, a posebno među onima koji su činili i još uvek čine najdosledniji i najaktivniji front otpora onom putu kojim je srpska politika krenula krajem osamdesetih.   

Bojan Gavrilović, Predlozi za unapređenje pravnog okvira i prakse u oblasti sprečavanja i kažnjavanja zlostavljanja u Srbiji (na srpskom i engleskom jeziku), 2012.

Ova publikacije je proistekla iz projekta pod nazivom „Sprečavanje i kažnjavanje mučenja – od usvajanja pravnih standarda do unapređivanja prakse“ koji je Beogradski centar za ljudska prava sprovodio od 2009. godine do 2012. godine uz pomoć sredstava Evropske unije i Instituta za otvoreno društvo. U njoj su sardžani predlozi za unapređenje pravnog okvira i prakse u oblasti sprečavanja i kažnjavanja zlostavljanja u Srbiji i predstavljaju rešenje za probleme utvrđene kroz istraživanja koja su sprovođena u okviru projekta. Preporuke koje se odnose na pravosuđe, kao i preporuke koje se odnose na izvrženje krivičnih sankcija su upućene Ministarstvu pravde. Takođe su formulisane i preporuke za Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministastvu zdravlja.    

Jovan Bajford, Staro sajmište, Mesto sećanja, zaborava i sporenja, 2011.

Ova knjiga je rezultat istraživanja kulture sećanja na Holokaust u Srbiji. Od 1941. do 1944. godine, u koncentracionom logoru na Sajmištu u Beogradu stradalo je blizu 20.000 ljudi. To je bio najveći kazamat koji su za vreme Drugog svetskog rata stvorile okupacione vlasti u Srbiji, ali i jedan od prvih nacističkih logora u Evropi namenjen masovnoj internaciji Jevreja. Proučivši obimnu dokumentaciju Jovan Bajford u svojoj analizi stvara osnovu za razmišljanje o načinima obeležavanja ljudskog stradanja kojima bi se odala dostojna pažnja žrtvama, podsećalo na iskustva koja se ne smeju ponoviti i kojom bi se doprinelo stvaranju simboličkih prostora gde se mogu sresti ružna prošlost, ali i bolja budućnost.

Sonja Tošković, Nevena Dičić, Kratak vodič kroz javnu upravu (na Srpskom i Romskom jeziku), 2010.

„Pripadnici nacionalnih manjina imaju, pod istim uslovima, kao ostali građani, pravo da učestvuju u upravljanju javnim poslovima i da stupaju na javne funkcije. Pri zapošljavanju u državnim organima, javnim službama, organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave vodi se računa o nacionalnom sastavu stanovništva  i odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina“, Ustav Republike Srbije, član 77. Pitanje zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina u javnoj upravi u Srbiji od izuzetnog je značaja za ostvarivanje ostalih manjinskih prava kao i za poboljšanje ukupnog društvenog položaja nacionalnih manjina. Ovaj priručnik je priređen u dva jezika- srpskom i romskom, oba dostupna u jednom izdanju.

  Vida Čok, Spone međunarodnog i uporednog prava, 2010.

Ova knjiga dr Vide Čok, koja je svoj radni vek provela u nekada vrlo uglednom Institutu za uporedno pravo, predstavlja zbirku njenih tekstova objavljenih u časopisima ili u knjigama u polednjih pedesetak godina. Ovo se vreme poklapa s autorkinim intenzivnim radom na proučavanju aktuelnih pitanja međunarodnog prava i istraživanju prirode i efekata uporednog prava. Kako se iz podnaslova vidi, reč je o pravu ljudskih prava, kome je ona dala važne doprinose, naročito svojom knjigom Pravo na državljanstvo, objavljeno 1999. godine. Pored nekih starijih radova Borislava Blagojevića i Borka Nikolajevića, ova knjiga dr Vide Čok ostaje najviši domet naše pravne nauke u ovoj teškoj i složenoj materiji, gde se ljudska prava sukobljavaju ( i moraju pomiriti) sa suverenošću države.

Vojin Dimitrijević, Vidan Hadži-Vidanović, Ivan Jovanović, Žarko Marković, Marko Milanović, „Haške nedoumice – poznato i nepoznato o Međunarodnom krivičnom tribunalu za bivšu Jugoslaviju“, 2010. 

Nova knjiga Beogradskog centra za ljudska prava predstavlja pokušaj da se nakon sedamnaest godina postojanja i brojnih kritika i pohvala na račun postojanja i rada Tribunala – koje su se retko zasnivale na poznavanju činjenica, a još ređe na pravnoj analizi, već obično na simpatijama, nelagodi ili neprijateljstvu prema postojanju takve ustanove – na miran i pristupačan način ukaže na činjenice, da se navede što više objektivnih i proverljivih podataka i da se običnim jezikom predoče i objasne pravna pitanja koja se u vezi s Tribunalom postavljaju.

Dubravka Stojanović, Radina Vučetić, Sanja Petrović Todosijević, Olga Manojlović Pintar i Radmila Radić, Novosti iz prošlosti, 2010.

Nova knjiga Beogradskog centra za ljudska prava  Novosti iz prošlosti (istorijske iluzije: zablude o prošlosti i njihov uticaj na društvo i politiku) proizvod je istraživanja koje je Beogradski centar za ljudska prava sproveo u okviru projekta koji finansira Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji. U realizaciji projekta obavljeno je obimno istraživanje javnog mnenja o tome kako građani vide prošlost (nacionalnu i opštu istoriju), sebe i druge u njoj, kao i to kako formirane predrasude i pogrešne informacije utiču danas na njihovo rasuđivanje i donošenje odluka. Knjiga sadrži tekstove koji ukazuju na rezultate istraživanja, zablude građana o nekim istorijskim događajima, ulogu medija i elita u učenju istorije i stvaranju zabluda ili dilema kod građana.

Tomas Burgental, Dete sreće – sećanja dečaka koji je preživeo Aušvic, 2010.

Autor ove knjige je poznati profesor međunarodnog prava, bivši sudija Međunarodnog suda pravde i Interameričkog suda za ljudska prava Thomas Buergenthal. Možemo dalje nabrajati njegova zvanja i funkcije ali snaga njegovog dela Dete sreće ne proizilazi iz titula koje je stekao i pravnog rezonovanja po kojem se prepoznaje već iz njegovog ličnog iskusutva koje najviše liči na biblijsku priču ili bajku. Ipak, ovo nije bajka koju roditelji pričaju svojoj deci pre spavanja jer čitaoca vodi kroz tamnu stranu ljudske prirode.

 Miloš Stopić, Nevena Dičić, Jovana Zorić, Ukratko: Pravci zaštite životne sredine u Srbiji, 2009.

Osim saveobuhvatne pubilkacije Pravci zaštite životne sredine u Srbiji, Beogradski centar je objavio i kratak pregled sprovedene analize koji je namenjen prvenstveno novinarima, ali i svima onima kojima su potrebne ključne informacije o zaštiti životne sredine kod nas. (na srpskom i engleskom jeziku)

 Miloš Stopić, Nevena Dičić, Jovana Zorić, Pravci zaštite životne sredine u Srbiji, 2009. 

Analiza Pravci zaštite životne sredine u Srbiji obuhvata prikaz postojećeg sistema zaštite životne sredine u Srbiji. Predmet analize je i rad državnih organa u sprovođenju postojećih zakona. Posebna pažnja posvećena je pitanjima zaštite prava na zdravu životnu sredinu pred sudovima i učešću javnosti u donošenju odluka koje se tiču životne sredine, kao i tempu usvajanja novih zakona u ovoj oblasti.

 Miloš Stopić, Jovana Zorić, Pravo na zdravu životnu sredinu u praksi Evropskog suda za ljudska prava, 2009.

U Evropskoj konvenciji za zaštitu ljudskih prava ne pominje se pravo na život u zdravoj životnoj sredini. Ipak, Evropski sud za ljudska prava priznaje značaj ovog prava i pruža zaštitu različitim aspektima živorne sredine, posredno dovodeći ih u vezu sa pravima koja su garantovana Konvencijom. Iz tog razloga Beogradski centar za ljudska prava priredio je ovaj kratak i koristan vodič kroz praksu Evropskog suda za ljudska prava u ovoj oblasti.

 Jovana Zorić, Nevena Dičić, Nenad Petković, Radna prava žena u Srbiji, 2008.

Položaj žena u Srbiji je decenijama unazad bio uslovljen neravnopravnim postupanjem prema njima. Beogradski centar za ljudska prava sproveo je 2008. godine istraživanje percepcije žena o zaštiti njihovih prava i pravnoj osnovi za zaštitu žena na radnim mestima u Srbiji kroz projekat “Radna prava i diskriminacija – upoznatost i stavovi žena u Srbiji”. Uporedo sa ovim istraživanjem napravljen je i izveštaj o sudskim postupcima, izveštajima medija o ovim pitanjima i relevantnim domaćim i međunarodnim pravnim izvorima i sve je objavljeno u ovoj knizi.

Monitoring i izveštavanje o aktivnostima pravnih institucija u Srbiji u oblastima organizovanog kriminala, ratnih zločina, diskriminacije i nasilja u porodici – Izveštaj, 2008.

Beogradski centar za ljudska prava je tokom 2007. godine, sprovodio kontinuirani monitoring rada pravosudnih i drugih državnih organa u četiri oblasti: zabrana diskriminacije, organizovani kriminal, ratni zločini i nasilje u porodici. Ovaj izveštaj predstavlja zapažanja do kojih se došlo tokom monitoringa kao i preporuke za prevazilaženje problema u ovim oblastima.

Dino Abazović, Jelena Radojković, Milan Vukomanović, Religije sveta – budizam, hrišćanstvo, islam, 2007.

Uvidevši da u školskim programima nema predmeta koji bi se bavio uporednim prikazom različitih religija, Beogradski centar je u okviru projekta za mlade izdao ovu knjigu napisanu jednostavnim jezikom razumljivim za uzrast kome je namenjena koja opisuje religije koje ispoveda preko 60% čovečanstva. Namera autora je bila da na taj način pomognu da se mlađe generacije upoznaju sa drugim religijama, da bolje razumeju živote drugih naroda, običaje i kulturu i time doprinesu razumevanju različitosti i jačanju tolerancije među mladima. U knjizi su prikazani životi Bude Šakjamunija, Isusa Hrista i Muhameda, njihov uticaj na religiju, učenje, svete knjige, razvoj i širenje religija, glavni praznici, verski objekti, monaštvo i simboli ovih religija.

Milica Delević Đilas, Vesna Petrović, Nataša Govedarica, Vidan Hadži-Vidanović, Marko Milanović, Jelena Radojković, Pridružimo se!,  I izdanje, 2005, II izdanje 2006, III izdanje 2007, IV izdanje 2009.

Brošura „Pridružimo se” proizvod je projekta koji je za cilj imao da srednjoškolcima približi Evropsku uniju jer školski programi još uvek ne pokrivaju ovu temu. Ideja ove knjige je da se srednjoškolcima na zanimljiv način predstave procesi evropskih integracija i sama Evropska Unija. Teme kojima se knjiga bavi su: istorijat evropskih integracija, evropska kultura, predrasude o Evropi i Balkanu, države članice Evropske unije – njihova prava i obaveze, proširenje Evropske unije, ekonomija i uslovi za prijem u Evropsku uniju, sistem zaštite ljudskih prava u EU i zabrana diskriminacije.

Vidan Hadži-Vidanović, Marko Milanović, Ne smetajte, uživam u svojim pravima i slobodama, 2006.

Dugogodišnje iskustvo Beogradskog centra za ljudska prava pokazalo je da na mlade najveći utisak ostavljaju publikacije posebno osmišljene za njih. Pored toga što mladima pruža priliku da na zanimljiv način nauče o pojedinim pravima i mehanizmima njihove zaštite, kroz sve tekstove se uvek provlače ideje tolerancije, zabrane diskriminacije, poštovanja prava. Kratko i sažeto je mladima predstavljena ideja ljudskih prava i opisana sadržina pojedinih prava na način koji je blizak uzrastu čitalaca.

Bojan Đurić (ur.), Poreska reforma za ljudska prava ( na srpskom i engleskom), 2006. 

Jedan od osnovnih izazova sa kojim se suočavaju nevladine organizacije koje se zalažu za unapređenje ljudskih prava, razvoj civilnog društva i demokratije je nepostojanje trajnih i održivih izvora finansiranja na unutrašnjem planu. Zasnovano na iskustvima nekih drugih zemalja, cilj ove brošure bio je da predloži odgovarjuće zakonodavne reforme i da poreska politika bude takva da se zahvaljujući izdvajanjima ili oslobađanjima od taksi neki fondovi usmere na popravljanje položaja civilnog društva u celini.

 Wolfgang Benedek (ur.), Civilno društvo i dobro upravljanje u društvima u tranziciji, 2006.

Zbirka eseja o civilnom društvu i njegovom nastanku i razvoju u Jugoistočnoj Evropi posle promena u društvenom i političkom uređenju predstavlja uporednu analizu razvoja, uloge i uticaja nevladinih organizacija na vladavinu prava u ovom delu Evrope. Tekstove su pisali mladi autori uglavnom aktivisti nevladinih organizacija koji su pokušali da se kritički osvrnu na uticaj ovog sektora društva na poboljšanje stanja ljudskih prava, vladavinu prava i razvoj demokratije i ukažu na doprinos koji je ovaj sektor dao u procesima tranzicije.

Gari Simpson, Velike sile i odmetničke države, 2006.

Ova knjiga predstavlja teoretsko istraživanje pravnih mehanizama koji omogućavaju vladavinu moćnih i marginalizaciju slabih država. On u svojoj knjizi insistira na tome da su međunarodni odnosi zasnovani na moći pojedinih jakih država koje su kroz istoriju bivale u poziciji da presudno utiču na sudbinu slabijih. Simpson pokazuje kako pojedine države dobijaju epitet nepoželjnih u međunarodnom poretku i kako se podvrgavaju međunarodnim sankcijama.Njegova teza zasnovana je na analizi i poređenju sistema ravnoteže snaga koji je postojao u Evropi od 1815. godine do početka XX veka, sistema stvorenog posle Prvog svetskog rata stvaranjem Lige naroda i sistema zasnovanog na Povelji Ujedinjenih nacija.

Jovan Bajford, Teorija zavere: Srbija protiv “novog svetskog poretka”, 2006.

Knjiga „Teorija zavere – Srbija protiv “novog svetskog poretka” je pomalo izmenjena doktorska teza Jovana Bajforda u kojoj se bavio istraživanjem srbijanske zavereničke kulture. On se u svom delu bavio istorijom ovog modela razmišljanja na ovim prostorima i specifičnostima koje odlikuju srpsku zavereničku kulturu. Posebno se bavio pokretima koje definiše kao srpsku populističku i desničarsku politiku i pojavu sa kojom se susrećemo svakodnevno kao što je recimo širenje sumnje kroz medije. Bavio se i antisemitizmom u Srbiji i nekim drugim simptomima koji utiču na stvaranje teorija zavere.

Jelena Radojković (priređivač), Evropski put u očima nove generacije, 2006.

U okviru projekta EU Login Beogradski centar za ljudska prava održao je u 15 gradova Srbije dvodnevne seminare za srednjoškolce o Evropskoj uniji. Ova publikacija sadrži radove učesnika ovih seminara – 54 eseja, crteža, instalacija, kolaža… na temu Evropske unije i odnosa sa Srbijom koje su oni prezentovali na takmičenju održanom u toku projekta.

Beogradski centar za ljudska prava od 1995 (srpski i engleski) 2005.

Beogradski centar za ljudska prava osnovan je 1995 godine, a ova publikacija izdata povodom pet godina rada govori o razlozima i motivima osnivanja Centra, kao i o aktivnostima Centra u tom periodu: mnogobrojnim seminarima i predavanjima, istraživačkim projektima, izveštajima o ljudskim pravima i sl.

Publikaciju možete da preuzmete ovde.

Bojan Đurić (ur.), Novi talas – zbornik radova, 2005.

Beogradski centar koristi svaku priliku da mladim stručnjacima pruži šansu za budućnost. U ovoj publikaciji su na jednom mestu objavljeni radovi koji se odnose na različite teme ljudskih prava i vladavine prava, politike, medije itd. čiji su autori polaznici Škola o ljudskim pravima Beogradskog centra.

Wolfgang Benedek, Minna Nikolova (ur.), Razumevanje ljudskih prava – priručnik o obrazovanju za ljudska prava (saizdavač s Ministarstvom za ljudska i manjinska prava Srbije i Crne Gore), 2005.

Priručnik su na inicijativu Mreže za ljudsku bezbednost (Human Security Network) izradili stručnjaci Evropskog centra za obuku i istraživanje o ljudskim pravima i demokratiji iz Graca.  Zamišljen je kao priručnik za obrazovanje i učenje o ljudskim pravima u različitim kulturama. Pored prikaza teorije ovaj priručnik je posebno praktičan za učitelje i predavače jer nudi predloge za radionice kao i zanimljive primere iz prakse.

Igor Bandović (ur.), Rad Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju i domaćih sudova za ratne zločine, 2005.

Ova publikacija sadrži rezultate istraživanja o stavovima građana prema nekim od najkontroverznijih tema u našoj političkoj javnosti o Haškom tribunalu, domaćim pravosudnim organima za ratne zločine i procesu suočavanja sa prošlošću, sprovedenog tokom 2003, 2004. i 2005. godine. Takođe, publikacija obuhvata poglavlja o radu Haškog tribunala od 1998. do 2004. godine, suočavanju s prošlošću, tranzicionoj pravdi i teškoćama koje međunarodni krivični sudovi imaju u odnosima s javnošću koji su objavljeni u godišnjim izveštajima o stanju ljudskih prava Beogradskog centra za ljudska prava.

Istina i pomirenje, mogućnosti saradnje, okrugli sto – Priboj, 2003.

Kancelarija Beogradskog centra u Priboju organizovala je okrugli sto na temu Istina i pomirenje, mogućnosti saradnje u nastojanju da se istakne potreba za uspostavljanjem dijaloga, saradnje i poverenja među različitim nacionalnim, religijskim i etničkim grupama. U ovom Biltenu su objavljena izlaganja učesnika Jusufa Čolovića, Nebojše Popova, Milana Popovića, Šekija Radončića, Dragana Prelevića, Čedomira Čupića.

 Milica Delević Đilas, Vladimir Đerić, O međunarodnom i narodnom – eseji u čast Vojina Dimitrijevića, 2003.

Razlog za objavljivanje zbirke eseja bila je želja prijatelja profesora Vojina Dimitrijevića da mu odaju priznje za njegov naučni rad i borbu za ljudska prava i demokratiju. Autori eseja u čast profesora Dimitrijevića su ne samo njegove kolege, već i prijatelji iz mladosti i saborci u borbi protiv autokratskog režima. Među autorima su, između ostalih: Christian Tomuschat, Vladimir-Đuro Degan, Lidija R. Basta Flajner, Tibor Varadi, Dušan Makavejev, Veran Matić, Vesna Petrović. Publikacija sadrži tekstove na srpskom i engleskom jeziku.

Vil Kimlika, Magda Opalski (ur.), Može li se izvoziti liberalni pluralizam?, 2002.

Autori se bave pitanjem tranzicije u zemljama Istočne Evrope s posebnim osvrtom na pitanje manjina i njihovih prava. Oni su u svom istraživanju pokušali da ustanove da li je moguće da se na ova društva, u kojima je duboko ukorenjen dugogodišnji uticaj ideje kolektivizma i komunistička ideologija, primeni koncept  liberalno – pluralističke teorije. Cilj istraživanja nije bio da se ovim tranzicionim zemljama nametne modela zapadnih država, već samo da se ukaže na uticaj koji je taj model mogao da izvrši na društva u tranziciji.

Mirjana Todorović (ur.), Kultura ljudskih prava (na srpskom i engleskom jeziku), (zajedničko izdanje s Mrežom Centara za ljudska prava), 2002.

U saradnji sa Mrežom centara za ljudska na Balkanu Beogradski centar je objavio zbirku tekstova prof. dr. Vojina Dimitrijevića, prof.dr. Wolfganga Benedeka, mr. Nenada Popovića, prof. dr. Radovana Radonjića, prof. dr. Mirjane Todorović, mr. Miodraga A. Jovanovića, prof. dr. Mirjane Najčevske i Lade Sadiković. Autori su nastojali da prouče širi kontekst stvarnog uživanja ljudskih prava, a ne samo poštovanje pravnih normi i time daju doprinos širenju kulture ljudskih prava na našim prostorima.

Vojin Dimitrijević, Jelena Radojković, Ljudska prava i pripadnici oružanih snaga, 2002.

Centar je objavio priručnik Ljudska prava i pripadnici oružanih snaga da bi ovu oblast približio pripadnicima oružanih snaga i svimaonima koji na bilo koji način dolaze u kontakt s njima. U njemu su ukratko objašnjeni pojmovi značajni za razumevanje prava ljudskih prava, i detaljnija objašnjenja pojedinih odabranih prava a ukazano je i na činjenicu da postoje ograničenja u punom uživanju ljudskih prava za pripadnike oružanih snaga.

 Bojan Đurić, Plava strana ljudskih prava – priručnik za pripadnike policije, 2002.

Ovaj priručnik namenjen je pripadnicima Ministarstva unutrašnjih poslova. Svrha ove kratke brošure je da policiji pruži uvid u pojmove neophodne za razumevanje i poštovanje standarda ljudskih prava, izvore ljudskih prava i mehanizme za njihovu zaštititu na međunarodnom i domaćem nivou. Posebno su opisani standardi koji se odnose na prava lica lišenih slobode, odnos pripadnika policije prema posebno ugroženim grupama i pojava mučenja i ponižavajućeg i nehumanog kažnjavanja i postupanja.  

 Borko Nikolić, Ružica Žarevac, Preživela kazna – priručnik o smrtnoj kazni, 2002.

Centar je 2002. godine sproveo istraživanje stavova građana Srbije prema smrtnoj kazni i realizovao projekat koji je za cilj imao ukidanje smrtne kazne u pravnom sistemu naše države. U ovom priručniku objavljeni su rezultati i analiza istraživanja, pravna analiza uslova za izricanje smrtne kazne u međunarodnim dokumentima za zaštitu ljudskih prava i uporedni prikaz izvršavanja smrtne kazne u svetu danas.

 Democratic Control of Armed Forces: The Role of Parliament, Media and Academia, International seminar, Belgrade, (zajedničko izdanje), 2001.

Oktobra 2001. godine u Beogradu je u saradnji Federalnog koledža za studije bezbednosti iz Berlina i Beogradskog centra za ljudska prava održana međunarodna  konferencija na temu demokratske kontole oružanih snaga. U knjizi su objavljena uvodna izlaganja sa konferencije o demokratskoj kontroli oružanih snaga u tranzicionim društvima i promenjenom međunarodnom okruženju, o ulozi parlamenta u kontroli oružanih snaga i o značaju akademske zajednice u ovoj materiji.

Zakonodavstvo na pragu promena – zbirka tekstova, 2001.

Grupa za zakonodavnu i ustavnu politiku Beogradskog centra na sastancima tokom 1998. izradila je niz predloga za promenu postojećih zakona. Ova zbirka sadrži razmatranja o pojedinim pitanjim koja su do sada zanemarivana, a smatramo ih posebno važnim za predstojeće reforme. U zbirci možete pronaći radove Radmile Dragičević Dičić, Jovana Stanojevića, Sanje Lekić, Mirjane Pavlović, Vide Škero, Gordane Mihailović i mnogih drugih.

Vladan Joksimović, Građanin pred državom – priručnik o ljudskim pravima za zaposlene u upravi, 2001.

U želji da ljudska prava približi zaposlenima u držanoj upravi Beogradski centar je objavio priručnik Građanin pred državom u kojem su na sažet i pristupačan način opisani osnovni pojmovi i instituti značajni za razumevanje ljudskih prava. Posebna pažnja posvećena je institutima neposredno vezanim za rad uprave.

 Lidija Basta Flajner, Marijana Pajvančić, Dragoljub Popović, Zorica Radović, Slobodan Samardžić, Vladimir Đerić, Ustavna rešenja za Srbiju i Jugoslaviju (na srpskom i engleskom jeziku), 2001.

Beogradski centar je juna 2000. godine, kada je neminovnost utavnih reformi postala očigledna jer državne institucije u SRJ više nisu bile funkcionalne a Ustav Srbije nije usklađen sa međunarodnim standardima i ima mnogo loših rešenja, okupio grupu stručnjaka, nezavisno telo koje je trebalo da ponudi model novog ustava u Srbiji i rešenje buduće organizacije i uređenje odnosa dve republike. Proizvod njihovog rada je ova kniga. U njenom prvom delu ponuđen je predlog novog Ustava Srbije, a drugi deo sadrži predlog ustavnih rešenja za odnose Crne Gore i Srbije (predlog za zajedničku državu i predlog za državni savez Crne Gore i Srbije).

Vladimir Đerić, Članstvo države u Savetu Evrope – uslovi, postupak prijema i nadzor nad izvršenjem obaveza (na srpskom i engleskom jeziku), 2001.

U četiri odvojene celine autor knjige govori o ciljevima osnivanja Saveta Evrope i osnovnim načelima na kojima se zasniva delovanje ove regionalne međunarodne organizacije. Veliki deo knjige je posvećen uslovima za članstvo i postupku prijema, o pitanjima sankcija prema članicama Saveta Evrope, i nadzoru nad ispunjenjem obaveza koje članstvo u Savetu Evrope podrazumeva.

 Marija Rudić, Ljudska prava – priručnik za nastavnike, 2001.

Priručnik je namenjen učiteljima, nastavnicima i profesorima u osnovnim i srednjim školama i ima za cilj da im pruži osnovne informacije o tome šta su ljudska prava i u čemu se ogleda njihov značaj, kao i da im pojasni sadržinu pojedinih ljudskih prava sa kojima se učenici i nastavnici najčešće susreću.

Beogradski centar za ljudska prava 1995-2000 ( srpski i engleski ), 2000.

Ova publikacija govori o razlozima i motivima osnivanja Centra, a predstavljene su i aktivnosti Centra u tom periodu: seminari i predavanja koje je organizovao Centar, istraživački projekti, izveštaji o ljudskim pravima, predlozi i modeli zakona i sl. Ova publikacija izdata je na engleskom i srpskom jeziku, povodom pet godina rada Beogradskog centra za ljudska prava.

Konstantin Obradović, Opšta načela odgovornosti država za međunarodne protivpravne čine, 2000.

Profesor Obradović je tekst ove knjige završio još 1970. godine ali zbog izuzetne važnosti ove teme međunarodnog prava Beogradski centar je odlučio da je publikuje 2000. godine i tako obogati svoju izdavačku delatnost. Knjiga se bavi odgovornošću države kao subjekta, odnosno izvršioca protivpravnog čina u sistemu međunarodnog javnog prava – temom koja je ostala među najkontroverznijim i najkompleksnijim pitanjima međunarodnog javnog prava. U knjizi je dat prikaz razvoja načela odgovornosti države i ponuđena neka rešenja koja bi mogla da dovedu do kodifikacije u ovoj oblasti međunarodnog prava.

Ustavna i pravna pitanja jugoslovenske države (na srpskom i engleskom jeziku), 1999.

Grupa za zakonodavnu i ustavnu politiku Beogradskog centra za ljudska prava počela je s radom 1998. godine s ciljem da omogući širu javnu raspravu na osnovu radova proverenih stručnjaka i najuglednijih predstavnika zainteresovanih struka i profesija. U ovoj publikaciji predstavljena su uvodna izlaganja dr Dragora Hibera, mr Dušana Lazića, dr Dragoljuba M. Popovića, dr Zorana Ivoševića, dr Miroslava Hadžića, dr Gaše Kneževića, mr Gorana Svilanovića i dr Momčila Grubača na teme o kojima je Grupa raspravljala.

 Vladimir V. Vodinelić, Vladimir Đerić, Saša Gajin, Dušan Stojković, Miloš Živković, Pravo medija – s Modelom zakona o javnom informisanju, 1998.

Autori ove knjige, članovi Radne grupe Beogradskog centra, sačinili su Modela zakona o javnom informisanju, sa namerom da ponude najbolja moguća zakonska rešenja za uređenje medijske scene u Srbiji, koja se zasnivaju na odabranim uporednim rešenjima, ali uz uvažavanje specifičnosti naše sredine. Osim Modela zakona knjiga sadrži tekst o pravu medija i komparativnu analizu Modela zakona i Zakona o javnom informisanju Srbije iz 1998. godine.

T. C. Hartley, Osnovi prava Evropske zajednice, 1998.

U Osnovima prava Evropske zajednice dat je detaljan prikaz prava Evropske zajednice koje je bilo na snazi do 1. januara 1994. Posebna pažnja posvećena je pitanjima koja su se javila kao posledica izmena uvedenih Mastritskim sporazumom i odlukama Evropskog suda koje su u znatnoj doprinele promeni prava Zajednice. Knjigu je preveo i objavio Beogradski centar u saradnji sa COLPI Institutom za ustavnu i pravnu politiku.

 Tea Gorjanc – U susret izborima 2000 – priručnik za nadgledanje izbornog postupka (na srpskom i engleskom jeziku), 2000.

Tea Gorjanc, Biljana Njagulj, Ka slobodnim izborima – priručnik za nadgledanje izbornog postupka (na srpskom i engleskom jeziku), 1997.

Priručnik je namenjen svima onima koji učestvuju u organizovanju izbora ili se bave posmatranjem izbora u Srbiji i SR Jugoslaviji, a posebno posmatračima i kontrolorima izbornog postupka. Takođe, ovaj priručnik je dobra polazna osnova za istraživanje onima koji žele da detaljnije izučavaju izborni proces. 

Lidija Basta, Dragoljub Popović, Vesna Rakić Vodinelić,  Zoran Tomić, Goran Svilanović, Ustavne pretpostavke za demokratsku Srbiju (na srpskom i engleskom jeziku), 1997.

Ovo je prva analiza koja nudi osnov za stručnu, nepolitičku raspravu o novom ustavu Republike Srbije. Studija je izrađena u saradnji Instituta za federalizam u Friburgu, Švajcarska i Beogradskog centra za ljudska prava.

Vesna Petrović (priređivač), Ljudska prava kao tema u javnosti – Ljudska prava u pravnoj praksi – okrugli sto, 1997.

Evropska konvencija o ljudskim pravima, 1996.

Evropska povelja o regionalnim i manjinskim jezicima, 1996.

Evropska konvencija o sprečavanju mučenja ili nečovečnih ili ponižavajući kazni ili postupaka, 1996.

Evropska konvencja za zaštitu nacionalnih manjina, 1996.