Za Novosti online govorio je Bogdan Krasić, istraživač Beogradskog centra za ljudska prava
Svakog dana u Srbiji boravi između 5.000 i 10.000 migranata, a predviđa se da će ih biti sve više. Ipak nećemo graditi „azilantski grad“ za 400.000 ljudi, smatraju sagovornici „Novosti“IZMEĐU 5.000 i 10.000 migranata svakodnevno boravi u Srbiji. U parkovima prestonice, na otvorenom, svake noći spava oko 600 ljudi i već sutradan nastavljaju dalje. Legalno je u zemlju od početka godine ušlo 66.428 ljudi i zatražilo azil, a nelegalno bar još toliko. Znači, više od 120.000.
Ove brojke će rasti s napredovanjem mađarskog zida i približavanjem zime, upozorava Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila. To, ipak, kako kažu sagovornici „Novosti“, ne znači da će Srbija dobiti „azilantski grad“ od 400.000 ljudi, u aranžmanu EU. Ovo je kao mogućnost najavio Momir Stojanović, predsednik skupštinskog Odbora za kontrolu službi bezbednosti. O takvoj nameri Brisela, međutim, niko od naših državnih organa ili nevladinih organizacija nije obavešten. Ono što bi mogli da dobijemo, ako konkurišemo za novac iz EU fondova, jesu mali, mobilni prihvatni centri, privremeni smeštajni prostori u halama, šatorima i montažnim naseljima. U suprotnom, s dolaskom kiša bićemo suočeni sa humanitarnim problemom, ali i s kriminalom.
Polovina pristiglih migranata je iz Sirije i Avganistana. U Srbiju stižu iz Grčke. U Beogradu se ne zadržavaju duže od dva dana. Cene ilegalnog taksi prevoza ne padaju, a ima prevoznika koji autobusku kartu Preševo – Beograd naplaćuju 60 evra! U Beogradskom centru za ljudska prava, čiji su aktivisti stalno na terenu, kažu da im se nije desilo da više dana zaredom sretnu istu osobu u parku.
– Svakog dana stiže po 600 novih. Oni koji imaju para i potvrde za privremeni boravak od 72 sata odsedaju u hotelima ili hostelima. Ovi drugi spavaju napolju. Kada ih pitamo da li bi ostali, odmahuju glavom uz komentar: „Ovde je lepo i ljudi su ljubazni, ali nema posla ni za vas, a kamoli za nas“ – kaže Bogdan Krasić iz Beogradskog centra.
Samo 20 ljudi ukupno dobilo je azil, a 12 supsidijarnu zaštitu (kada su npr. pobegli od rata, ali nisu direktno bili žrtve progona). Krasićevo mišljenje je da mađarski zid neće zaustaviti azilante, jer su već probili žicu. S lošim vremenom, ipak, mogao bi da produži njihov boravak u Srbiji. S ovim se slaže i Đurović:
– Ti ljudi nemaju gde da se vrate, jer su sve prodali kod kuće i novac uložili u beg. Zato je potrebno graditi prihvatne centre duž cele rute njihovog kretanja kroz Srbiju. Za njih ne znači ništa „azilantski grad“, jer su takvi kampovi nepraktični, budući da se ne zadržavaju dugo u Srbiji. Najveći izbeglički kamp, u Keniji, prima pola miliona ljudi, ali on je za celu Afriku.
U Srbiji se neće graditi centar „ni za 400.000, ni za 4.000 migranata“ jer to nije politika zemlje, izjavio je ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin. On je dodao da to niko nije tražio, a i da jeste, Srbija to nikad ne bi prihvatila.
Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila ponovo apeluje na državu da iskoristi mogućnost davanja privremene zaštite, koja podrazumeva izbegličke lične karte. Sa njima bi izbeglice mogle da podižu novac, plaćaju hotele, hranu, prevoz. Ovako, gro novca odlazi u ilegalne tokove. Radnici u hostelima i ilegalni taksisti profitiraju, ubeđujući izbeglice da ne idu u centre jer će tamo biti uhvaćeni. Tako su kapaciteti od 820 mesta u centrima poluprazni.
– Država mora da kontroliše migracije, a ne da njima samima prepušta da li će se javiti centru. I EU mora da nam pomogne – direktno i iz fondova. Ali da bi dobila novac, Srbija mora da konkuriše, a dešavalo se da već odvojeni novac propadne jer ga nismo iskoristili – kaže Đurović.
