Poboljšanja u prednacrtu Zakona o verskim organizacijama
Beogradski centar naročito ističe svoje zadovoljstvo zbog spremnosti Ministarstva da većinu spornih odredbi odstrani iz teksta prednacrta ili ih makar ublaži. Ohrabrujuće je i to što su veroispovedne zajednice u velikoj meri izjednačene sa tradicionalnim crkvama i verskim zajednicama. Terminologija korišćena u novom Prednacrtu politički je znatno modernija nego u prethodnom tekstu.
Beogradski centar želi da istakne nekoliko primedbi za koje je uveren da će, ukoliko budu razmotrene i usvojene, dodatno doprineti kvalitetu ovog nacrta. One su, pre svega, pravnotehničkog karaktera i pretežno ne zadiru u samu suštinu zakonskih rešenja.
1. a) Iako je terminologija zakona u mnogome izmenjena, u tekstu su „preživele“ određene formulacije za koje nam se čini da nisu najpodesnije za civilne zakone. Primera radi, čini se da nije potrebno u zakonu proglašavati bogoslužbeno vreme „svetim“ vremenom ili hramove „svetim“ prostorijama. Država je dužna da se pobrine da hramovi budu nepovredivi, a bogoslužbeno vreme zaštićeno od nasilnog prekidanja, bez obzira na to smatra li ih neko svetim ili ne. Takođe nam se čini da formulacija iz člana 2 „bogougodno delovanje“ nije neophodna u civilnom zakonu.
b) Termin «sveštenoslužitelji» u mnogome je vezan za hrišćansku kulturu, pa nam se čini da bi termin „duhovnici“ bio znatno prihvatljiviji.
2. Predlažemo da se nove veroispovedne zajednice, opisane u članu 13 Prednacrta, takođe automatski upišu u registar pod istim uslovima kao i tradicionalne crkve i verske zajednice.
3. Beogradski centar poziva Ministarstvo da razmotri formulaciju člana 41, kojom se pravoslavnim i katoličkim manastirima daje poseban status. Smatramo da se žarišta kulture nekih naroda koji žive u Srbiji, a naročito Muslimana i Jevreja, ne nalaze u ovim manastirima, već u izuzetno vrednim i retkim džamijama i sinagogama. Smatramo da je bolje ovo pitanje regulisati režimom koji važi za spomenike kulture, kako bi se izbegle arbitrarnost i potencijalna diskriminacija.
4. Beogradski centar poziva Ministarstvo da razmotri sadržaj člana 63 Prednacrta, kojim su propisani uslovi za registraciju novih veroispovednih zajednica, naročito u delu u kom se za registraciju nove verske zajednice zahteva 1000 potpisa vernika. Prema međunarodnim dokumentima, o ljudskim pravima čiji je potpisnik i Srbija i Crna Gora, sloboda veroispovesti podrazumeva i slobodu da se vera ispoljava „pojedinačno“ ili „zajedno sa drugima“ (PGP, čl. 18, st. 1), odnosno da to vernik čini „sam ili zajedno sa drugima (EKPS, čl. 9. st. 1). Pri tome, niko se ne sme primoravati da se iz bilo kog razloga izjašnjava o svojim verskim uverenjima. Ako je Vlada ovom odredbom želela da spreči potencijalne zloupotrebe u cilju izbegavanja određenih fiskalnih obaveza, za to se može pronaći drugo rešenje. Takođe se poziva Ministarstvo da razmotri odredbu po kojoj verske organizacije mogu osnivati samo državljani Srbije. Ukoliko bi bile usvojene ove primedbe, član 64 Prednacrta po kome se verske organizacije koje ne ispunjavaju uslove za registraciju mogu registrovati prema uslovima propisanim u Zakonu o udruženjima građana, postao bi nepotreban.
Beogradski centar poziva Ministarstvo vera da putem okruglih stolova na kojima bi učestvovali svi zainteresovani subjekti uspešno privede kraju ovaj izuzetan zakonodavni projekat.