Podneta inicijativa MUP-u Srbije za izradu nacrta zakona o dopunama Zakona o policiji
Beogradski centar za ljudska prava podneo je danas inicijativu Ministarstvu unutrašnjih poslova da u što skorijem roku pristupi izradi nacrta zakona o dopunama Zakona o policiji.
Prvu polovinu jula 2020. godine obeležili su mnogobrojni slučajevi policijskog zlostavljanja građana na protestima održanim u Beogradu, Novom Sadu, Кragujevcu i drugim gradovima u Srbiji. Više desetina policijskih službenika je bez ikakvog povoda primenjivalo silu prema građanima – udarali su ih službenim palicama u glavu, leđa i druge delove tela, šutirali ih, gazili, gađali suzavcima u telo, obarali sa bicikala itd., čime je pred domaćom i svetskom javnosti teško narušen ugled srpske policije.
Stanje ljudskih prava u oblasti zabrane zlostavljanja je u prethodnih nekoliko godina ocenjivano kao nezadovoljavajuće od strane međunarodnih nadzornih tela, naročito u oblasti rada policije. Raširenu praksu policijskog zlostavljanja u Srbiji prati i visoka stopa nekažnjivosti državnih službenika za ta dela. Uvidom u spise javnotužilačkih i sudskih predmeta koji su u poslednjih 10 godina vođeni protiv službenika zbog sumnje da su učinili krivično delo zlostavljanja i mučenja i krivično delo iznuđivanja iskaza može se pronaći nemali broj onih – među kojima prevladavaju policijski službenici, koji su plaćanjem određenog novčanog iznosa u humanitarne svrhe ili nastupanjem apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja izbegli utvrđivanje krivične odgovornosti. U gotovo svim slučajevima u kojima je doneta osuđujuća presuda protiv javnih službenika za učinjeno krivično delo zlostavljanja i mučenja ili krivično delo iznuđivanja iskaza izricane su uslovne osude, kojima se obično utvrđivala kazna zatvora do šest meseci.
Jedna od posledica opisane prakse ogleda se u tome što je najveći broj službenika za koje su postojali osnovi sumnje da su učinili dela zlostavljanja ostajao na radu u službi za vreme trajanja postupaka, čak i nakon pravnosnažnog utvrđivanja njihove krivične odgovornosti. Evropski sud za ljudska prava je u svojoj praksi više puta istakao da državni službenik protiv kojeg se vodi postupak zbog sumnje da je izvršio akt zlostavljanja mora biti privremeno udaljen iz službe za vreme trajanja istrage i suđenja, ali i otpušten ako dođe do osude, što je od velike važnosti za održavanje poverenja građana u rad državnih organa.
Stoga je dopunama Zakona o policiji neophodno propisati obavezno udaljenje iz službe (suspenziju) zaposlenog u Ministarstvu unutrašnjih poslova protiv kojeg je pokrenut disciplinski postupak zbog sumnje da je namerno upotrebio neosnovanu fizičku ili psihičku prinudu prema građaninu ili/i krivični postupak zbog sumnje da je učinio krivično delo zlostavljanja i mučenja ili krivično delo iznuđivanja iskaza. Predloženo je i propisivanje mogućnosti privremenog udaljenja iz službe zaposlenog u Ministarstvu na zahtev javnog tužioca, ako i pre pokretanja krivičnog postupka za navedena krivična dela u redovnom ili skraćenom postupku postoje potkrepljive ili uverljive tvrdnje ili drugi dokazi o tome da je učinio krivično delo zlostavljanja i mučenja ili krivično delo iznuđivanja iskaza.
Mere privremenog udaljenja sa rada službenika Ministarstva trebalo bi da traju do pravnosnažnog okončanja postupaka za utvrđivanje krivične ili/i disciplinske odgovornosti, a u slučaju pravnosnažne osude za navedena krivična dela ili pravnosnažne odluke o utvrđivanju disciplinske odgovornosti za namernu upotrebu neosnovane fizičke ili psihičke prinude prema građanima, zaposlenom u Ministarstvu unutrašnjih poslova bi po sili zakona trebalo da prestane radni odnos u Ministarstvu. Na ovaj način bi se ispoštovali gore navedeni zahtevi koji proizlaze iz prakse Evropskog suda za ljudska prava.
Pravnici Beogradskog centra za ljudska prava stoje na raspolaganju Ministarstvu unutrašnjih poslova za svaku vrstu pomoći u pripremi navedenog nacrta zakona o dopunama Zakona o policiji.
Tekst inicijative možete pročitati ovde.
