Predstavljen Alternativni izveštaj za Srbiju podnet Komitetu Ujedinjenih nacija protiv torture
Platforma organizacija za saradnju sa mehanizmima UN za ljudska prava predstavila je Alternativni izveštaj za Srbiju koji je podnet Komitetu protiv torture Ujedinjenih nacija uoči razmatranja trećeg periodičnog izveštaja Republike Srbije koje se očekuje u novembru 2021. godine.
Na konferenciji u Medija centru u Beogradu u ponedeljak 25. oktobra 2021. godine predstavljeni su nalazi organizacija civilnog društva koje čine Platformu, a u pogledu stanja stvari u oblasti zabrane mučenja i drugog surovog, neljudskog ili ponižavajućeg postupanja i kažnjavanja za period 2015-2021. godina.
Sonja Tošković, koordinatorka Platforme predstavila je rad ovog tela i osvrnula se na dosadašnji doprinos koji je koalicija dala u prethodnih nekoliko godina u različitim oblastima ostvarivanja i zaštite ljudskih prava koje potpadaju pod mandate različitih ugovornih tela Ujedinjenih nacija, ali i Specijalnih procedura. Ona je istakla da je ovaj izveštaj samo jedan u nizu izveštaja i drugih podnesaka koji je Platforma uputila mehanizmima Ujedinjenih nacija, kao i da je ovaj izveštaj jedan od onih koji ukazuju na trend nazadovanja u oblasti zaštite ljudskih prava u Srbiji.
„U prethodnih 5 godina Republika Srbija nije uložila dovoljan napor da postupi po preporukama Komiteta protiv torture iz 2015. godine, i da je generalno stanje u ovoj oblasti pogoršano u prethodnih 5 godina“, rekao je Nikola Kovačević, urednik izveštaja i koordinator Radne grupe u oblasti torture.
On je posebno istakao da odredbe materijalnog krivičnog zakonodavstva Srbije i dalje nisu usaglašene sa definicijom torture koja je data u Konvenciji, kao i da kaznena politika Republike Srbije i dalje počivan na prekomernoj upotrebi kratkotrajnih kazni zatvora, a nedovoljnoj upotrebi alternativnih sankcija, što dovodi do prenaseljenosti kazneno-popravnih ustanova. Kovačević je dalje istakao i da je stanje u oblasti zaštite izbeglica i tražilaca azila daleko bolje nego što je to bio slučaj 2015. godine, ali da i dalje mora da se ulažu veliki napori kako bi se sam postupak azila smatrao fer i efikasnim, ali i kako bi izbeglice i tražioci azila imali obezbeđen pristup teritoriji, pristup postupku azila i uslove za adekvatnu inkluziju u srpsko društvo.
Vladica Ilić, koordinator Programa krivične pravde Beogradskog centra za ljudska prava posebnu pažnju posvetio je sistemskom problemu nekažnjivosti službenih lica za krivična dela zlostavljanje i mučenje i iznuđivanje iskaza, neadekvatnu kaznenu politiku i čitav niz sistemskih nedostatka koji se uočava u krivičnim postupcima koji su analizirani u prethodnom periodu, a u kojim su okrivljeni bili policijski službenici, zatvorski čuvari i drugi državni službenici. Kao najbolju ilustraciju postojećeg stanja stvari, Ilić je istakao pasivnost pravosudnih organa u gonjenju više desetina neidentifikovanih policijskih službenika koji su zlostavljali građane na julskim protestima 2020. godine. U kontekstu julskih protesta, Ilić se osvrnuo i na rad Zaštitnika građana, ali i Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture, koji, po njegovoj oceni, takođe nisu dali adekvatan odgovor na veliki broj slučajeva zlostavljanja, što je jedan od indikatora generalno lošeg rada oba entiteta u navedenoj oblasti.
Bojana Trivunčić, Programska menadžerka Međunarodne mreže pomoći IAN, navela je da žrtve torture i zlostavljanja u Srbiji nemaju mogućnost da ostvare svoje pravo na rehabilitaciju na efikasan i delotvoran način i pod jednakim uslovima, a da je glavni uzrok toga nedostatak institucionalnih i stručnih kapaciteta. Trivučnić je posebno naglasila značaj obuke medicinskog osoblja, ali i osoblja unutar Ministarstva unutrašnjih poslova i drugih državnih organa o standardima Istanbulskog protokola. Ona je podsetila da i dalje, gotovo 30 godina nakon završetka oružanog sukoba na prostorima bivše Jugoslavije nije sprovedena istraga svih tvrdnji o mučenju i zlostavljanju u vezi sa prisilnom mobilizacijom, nitin sve žrtve takve prakse prepoznate i adekvatno tretirane.
Svi učesnici su se složili da su problemi o kojima je bilo reč ozbiljni i složeni, ali da su i rešivi, i izrazili su nadu da će u budućnosti, zajednički rad organizacija civilnog društva i državnih institucija doprineti rešavanju gorućih pitanja iz oblasti zabrane zlostavljanja.
Platformu organizacija za saradnju sa mehanizmima Ujedinjenih nacija za ljudska prava osnovalo je 17 organizacija civilnog društva u Srbiji koje imaju iskustvo i prepoznaju potrebu i značaj kontinuiranog i na dokazima zasnovanog procesa izveštavanja UN tela, kao i praćenje primene preporuka koje mehanizmi UN za ljudska prava upućuju Republici Srbiji. Rad Platforme koordinira Beogradski centar za ljudska prava kroz osam tematskih radnih grupe koje se kontinuirano i intenzivno bave aktivnostima vezano za određenu tematsku oblast, grupu nosilaca prava, određeni ugovor ili mehanizam Ujedinjenih nacija.
Rad Platforme podržava Tim Ujedinjenih nacija za ljudska prava i Misija OEBS-a u Srbiji.
Alternativni izveštaj za Srbiju je dostupan na: The Platform of Organizations for Cooperation with UN Human Rights Mechanisms – Alternative Report to CAT, 2021
