Predstavljen izveštaj ‘Ljudska prava u Srbiji 2021’
Beogradski centar za ljudska prava predstavio je u četvrtak 3. marta na događaju u Medija centru novi godišnji izveštaj o stanju ljudskih prava u Srbiji u 2021. godini. Na predstavljanju izveštaja su govorili Dušan Pokuševski, urednik izveštaja, Ivan Protić, jedan od autora izveštaja, Sonja Tošković, izvršna direktorka Beogradskog centra za ljudska prava, Sofija Mandić iz CEPRIS-a, Lana Avakumović iz organizacije CRTA i Dragana Milovanović iz Disability Rights International (DRI) kao i Danijel Mohseni, politički savetnik u nemačkoj ambasadi u Begoradu.
Ekološki protesti bili su glavni događaji koji su obeležili proteklu godinu, kaže urednik izveštaja „Ljudska prava u Srbiji 2021“ Dušan Pokuševski. Protesta je bilo mnogo u različitim vidovima – od manjih lokalnih do masovnih građanskih demonstracija širom zemlje što, po njegovim rečima, pokazuje da su građani Srbije „svesni svojih ljudskih prava i da znaju da se za njih bore“. On je dodao da međutim za nasilje tokom prošlogodišnjih protesta niko nije snosio odgovornost.
„Ta vrsta nekažnjivosti postala je trend, ako se prisetimo i julskih protesta iz 2020. godine. Postavlja se ozbiljno pitanje ko i na koji način treba da zaštiti građane“, kazao je Pokuševski.
Organizacije civilnog društva i aktivisti za ljudska prava u 2021. godini često su bili meta napada prorežimskih medija, narodnih poslanika, a bilo je i slučajeva ugrožavanja fizičke bezbednosti aktivista za ljudska prava.
Izvršna direktorka Beogradskog centra za ljudska prava Sonja Tošković rekla je da je 2021. godinu i dalje obeležila pandemija koja je uticala na pravo građana na zdravlje i na položaj medicinskih radnika.
„Prošlu godinu je obeležio i utisak da je izvršna vlast bila dominatna u odnosu na druge grane vlasti. Javnih raspava nije bilo ili nije bilo onih suštinskih. Doneto je i izmenjeno dosta zakona. Prošle godine su na meti bila politička i građanska prava, što je razlika u odnosu na 2020. kada su na meti bila ekonomska prava, istakla je Tošković. Ona je rekla da je ipak u oblasti borbe protiv diskiminacije bilo pozitivnih pomaka gde se dobar deo komentara civilnog sektora usvajao.
„Zakon o zabrani diskriminacije je unapređen i dosta je dobar. Međutim, zakon o istoplnim zajednicama nije se našao pred skupštinom. U celom ovom procesu nas je iznenadilo to što se premijerka, koja se javno deklariše kao lezbejka i ima prava koja drugi nemaju, nijednom nije osvrnula na nacrt ovog zakona, koji je bio kritikovan od vadajućih struja“, rekla je Tošković.
Ona je navela i da 8 odsto dece u Srbiji živi u apsolutnom siromaštvu, 24 odsto na liniji siromaštva, a da se preko polovine devojaka iz romske zajednice uda pre navršene 18 godine. „Deca su meta digitalnog nasilja, nasilja u porodici, u školi“, ukazala je Tošković i dodala da su osobe sa invaliditetom višestrurko diskriminisane, kao i da je došlo do buđenja ženskog aktivizma, da su se žene ponovo ohrabrile da procesuiraju slučajeve zlostavljanja. Što se tiče položaja romske zajednice, Tošković je ukazala da se tu ništa nije promenilo na bolje, navodeći da 20 odsto Roma nema ili ima nepravilan pristup vodi za piće, a 14 odsto nema ili ima neredovan pristup električnoj energiji.
Jedan od autora izveštaja, novinar Ivan Protić rekao je da je stanje u medijskog sferi u 2021. godini gore nego u godini pre toga, i da je to trend koji traje 10 godina.
„Fizičkih napada bilo je manje nego u 2020. ali je sve drugo ostalo negativno. Vlast je odbacila sve ocene, čak je premijerka izjavila da su “novinari u nekim zemljama EU ugroženiji nego u Srbiji. Ono što ostaje rak-rana srpske medijske scene su suđenja za ubistvo Slavka Ćuruvije i paljenje kuće Milana Jovanovića nisu završena, a za Milana Pantića i Dadu Vujasinović nisu ni poče“, istakao je Protić.
On je naveo i da se vodi “pravi krstaški rat” protiv medija od strane predsednika države, parlamenta i ostalih koji su bliski režimu, pa su tako od aprila do juna prošle godine novinari u paralmentu u negativnom smislu pomenuti 199 puta.
„Tu veliku ulogu imaju provladini mediji. Po podacima Saveta za štampu, u junu, avgustu i septembru 2021. oni su 50 puta dnevno krišili novinarski kodek. Provladini mediji dobijaju nagrade kroz sufinansiranje medijskih sadržaja. U Nišu je od 69 miliona dinara, čak 80 odsto otišlo onima koji su bliski vlasti, poput medija u vlasništvu sina direktra BIA. Tako je koleginica sa Pinka postala savetnica za medije opštine Grocka sa 125.000 dinara plate mesečno“, naveo je Ivan Protić.
Sofija Mandić iz CEPRIS-a, istakla je da je prošlu godinu obeležio i proces izmene Ustava u delu o pravosuđu, usvajanje teksta ustavnih amandmana u skupštini krajem 2021. i potvrđivanje na referendumu početkom 2022. godine.
„Pored toga, imali smo konstituisanje novih saziva Visokog saveza sudstva i Državnog veća tužilaca, izbor republičkog javnog tužioca i predsednice Vrhovnog kasacionog suda“, podsetila je Mandić i dodala da se i ovaj proces odvijao netransparentno u atmosferi internih izbora, kratkih rokova, pritisaka Ministarstva pravde.
Lana Avakumović iz organizacije CRTA istakla je da je 2021. godinu obeležilo marginalizovanje građana i zanemarivanje javnog interesa tokom izbornih procesa, te da je došlo do urušavanja demokratije. Navela je i da je parlament korišćen u uske političke svrhe, kao i za obračunavanje vlasti sa neistomišljenicima, poput NVO, medija i pojedinih sudija.
„U parlamentu se o opoziciji čak 94 odsto govorilo negativno, a o predsedniku Vučiću nije izgovoreno ništa negativno“, rekla je Avakumović i dodala da je u centralnim vestima na televizijama sa nacionalnom frekvencijom 94 odsto vremen bilo posvećeno vladajućim partijama.
Dragana Ćirić iz Disability Rights International (DRI), organizacije koja je u junu 2021. godine objavila izveštaj “Zaboravljena deca Srbije” o zanemarivanju dece koja žive u institucijama, istakla je da je pandemija imala nesrazmerne posledice za osobe sa invaliditetom koja žive u smeštajnim institucijama.
Naglasila je da ova organizacija nije uspela da dobije broj preminulih u institucijama tokom pandemije. „Srbija ugrozila hiljade ljudi sa invaliditetom. Ova grupa je jedna od najugroženijih što se tiče siromaštva“, istakla je, između ostalog, Ćirić.
Izveštaj „Ljudska prava u Srbiji 2021“ dostupan je na linku OVDE.
Istraživanje, prevod i publikovanje Izveštaja o stanju ljudskih prava 2021. pomoglo je Ministarstvo spoljnih poslova Savezne Republike Nemačke preko ambasade SR Nemačke u Beogradu. Stavovi izneti u Izveštaju ne odražavaju neophodno stavove Ministarstva spoljnih poslova SR Nemačke.
Kako je bilo na predstavljanju izveštaja o ljudskim pravima u Srbiji možete pogledati na ovom linku:
