Predstavljeni godišnji izveštaji o ljudskim pravima i pravu na azil u Srbiji u 2019.
Beogradski centar za ljudska prava predstavio je u četvrtak 27. februara godišnje izveštaje „Ljudska prava u Srbiji 2019“ i „Pravo na azil u Republici Srbiji 2019“. Izveštaj „Ljudska prava u Srbiji 2019″ u Medija centru u Beogradu predstavila je Vesna Petrović, urednica izveštaja. O izveštaju su govorili i Matijas Šikorski, politički savetnik u ambasadi Nemačke u Srbiji, Sonja Tošković, izvršna direktorka Beogradskog centra za ljudska prava i autori izveštaja Dušan Pokuševski iz Beogradskog centra za ljudska prava i novinar Ivan Protić.
Urednica izveštaja o ljudskim pravima Vesna Petrović ocenila je da se stanje ljudskih prava u Srbiji pogoršava zbog nedostatka dijaloga u društvu i gubitaka poverenja građana u državne institucije. Kao primere lošeg stanja ljudskih prava ona je navela rečnik poslanika Skupštine Srbije kada govore o novinarima, sudijama, glumcima i drugim neistomišljenicima, kao i donošenje zakona bez javnih rasprava i „leks specijalise“ koji imaju koruptivne odredbe.
“Mislili smo da će se nešto promeniti kada je otvoreno Poglavlje 23 (o pravosuđu i osnovnim pravima u pregovorima Srbija-EU), međutim, pošto se septembra 2019. godine sa mesta šefice tima Srbije za pregovore sa EU povukla Tanja Miščetić, još nema pomaka da će je neko zaminiti. U prošloj godini su otvorena samo dva poglavlja, a javnost ne zna ko je pregovarač, rekla je profesorka Petrović.
Politički savetnik u ambasadi Nemačke u Srbiji Matijas Šikorski ocenio je da u kontekstu pregovora Srbije za članstvo u EU, ljudska prava još nisu na nivou na kojem bi trebalo da budu, zbog uticaja politike na medije. On međutim vidi ‘svetlo na kraju tunela’ u Medijskog strategiji, koja pokazuje rešenost Vlade Srbije da smanji upliv politike u medije, a time doprinse i slobodi izbora.
Novinar i jedan od autora izveštaja, Ivan Protić ocenio je da se ionako teško stanje u medijima u Srbiji drastično pogoršalo što je, kako je naveo, višegodišnji trend. „Zabeleženo je najmanje 110 incidenata s novinarima, od toga jedan pokušaj ubistva. U drugoj polovini 2019. evidentirano je 5.057 prekršaja profesionalnog kodeksa, više za jednu šestinu u odnosu na isti period 2018. godine“, rekao je Protić. Autor izveštaja Dušan Pokuševski osvrnuo se na pravo na privatnost i obelodanjivanje od strane visokih predstavnika vlasti privatnih perpiski iz medijskih redakcija.
O izveštaju „Pravo na azil u Republici Srbiji u 2019“ govorili su šef predstavništva UNHCR-a u Srbiji Hans Fridrih Šoder, i autori izveštaja iz Beogradskog centra za ljudska prava Anja Stefanović i Marko Štambuk.
Izveštaj o pravu na azil primećuje pomake u pravu na azil u Srbiji u prošloj godini, ali konstatuje da je sistem azila još daleko od funkcionalnog, posebno što tražioci azila i izbeglice u velikoj meri zavise od pomoći nevladinih organizacija, dok nedostaju sistemska rešenja i efikasna koordinacija državnih organa.
Jedan od autora izveštaja Marko Štambuk izneo je podatak da su prošle godine 12.973 osobe izrazile nameru da podnesu zahtev za azil, ali da su ga zatražile samo 252. Razlog je što izražavanje namere omogućava privremen legalizovan boravak u Srbiji, dok migranti ne nastave put u neku drugu državu, rekao je Štambuk. Prema njegovim rečima, najviše podnosilaca zahteva za azil je iz Irana i Avganistana, kao i Burundija, Iraka i Turske.
U 2019. godini 252 osobe podnele su zahteve za azil u Srbiji, a Kancelarija za azil je usvojila 35 zahteva. Izveštaj o pravu na azil u 2019. sastavljen je na osnovu iskustva tima Beogradskog centra za ljudska prava u pružanju pravne pomoći tražiocima azila i osobama kojima je odobren azil u Srbiji. Izveštaj se zasniva na pregledu i analizi primene domaćih propisa i međunarodnih standarda u postupku azila i u drugim upravnim postupcima koji su važni za integraciju u srpsko društvo. Podaci u izveštaju odnose se na period od 1. januara do 31. decembra 2019. godine i dobijeni su od Kancelarije UNHCR-a u Beogradu, MUP-a Srbije i Kancelarije za azil. Beogradski centar za ljudska prava od 2012. godine, kao partner Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) u Republici Srbiji, pruža besplatnu pomoć tražiocima azila i osobama kojima je dodeljena međunarodna zaštita.
Preuzmi izveštaj: Ljudska prava u Srbiji 2019
Preuzmi izveštaj: Pravo na azil u Republici Srbiji 2019
Foto: Medija centar, Beograd
