Problematični rad vojnog tužilaštva

Beogradski centar za ljudska prava izražava zabrinutost povodom upada vojne policije u prostorije Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji. Status vojnog pravosuđa u pravnom sistemu Srbije i Crne Gore je krajnje nejasan. Naime, članom 66 Ustavne povelje nadležnost vojnih sudova i tužilaštava prenosi se na organe država članica. Članom 65 državama članicama ostavljeno je šest meseci da se prilagode rešenjima iz Povelje. Član 24 Zakona o sprovođenju Ustavne povelje kaže da će vojno pravosuđe nastaviti da postoji do donošenja zakona iz člana 66 Ustavne povelje, i nalaže da se taj zakon donese u roku od 6 meseci. Taj zakon još uvek nije donet.

Dakle, status vojnog pravosuđa je nejasan i vodi pravnoj nesigurnosti. Uz to, prema međunarodnim ugovorima o ljudskim pravima koji obavezuju Srbiju i Crnu Goru i koji se prema Ustavnoj  povelji neposredno primenjuju, pre svega Međunarodnom paktu o građanskim i političkim pravima i Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima, svaki čovek ima prava da mu sude nezavisni sudovi, zasnovani na zakonu. Vojni sudovi se ne mogu smatrati nezavisnim, jer se njihove sudije postavljaju a ne biraju. Samostalnost ovih sudova dovedena je u pitanje mnogim odredbama starog Zakona o vojnim sudovima. Zato Beogradski centar smatra da ovakvo postupanje unosi nesigurnost među građane i šteti ugledu naše zemlje.