Saopštenje Beogradskog centra za ljudska prava povodom prve presude Evropskog suda za ljudska prava u slučaju protiv Srbije
Evropski sud za ljudska prava je 19. septembra 2006. objavio svoju prvu presudu protiv Srbije, u slučaju Matijašević. Drugo odeljenje Suda 29. avgusta 2006. zaključilo da je Srbija povredila član 6, st. 2 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prva i osnovnih sloboda, koji glasi „Svako ko je optužen za krivično delo smatraće se nevinim sve dok se ne dokaže njegova krivica na osnovu zakona.
Protiv podnosioca predstavke vođen je krivični postupak u Okružnom sudu u Novom Sadu, tokom kojeg je on negirao da je izvršio krivična dela za koja je optužen. Matijašević je pritvoren 5. maja 2003, od kada mu je pritvor više puta produžavan. U obrazloženju jednog sudskog rešenja produženje pritvora se pravda time što je podnosilac predstavke više puta osuđivan, da ni nakon ranije izdržane kazne zatvora nije promenio svoje ponašanje i «da je nakon toga počinio krivična dela koja su predmet optužbe, a koje okolnosti po nalaženju ovog veća ukazuju na osnovanu bojazan da bi okrivljeni u slučaju da se nađe na slobodi mogao nastaviti sa vršenjem krivičnih dela…». Protiv ovog rešenja podnosilac predstavke izjavio je žalbu Vrhovnom sudu Srbije ukazujući na to da se nadležni sud ponašao kao da je on već izvršio krivična dela i da je zato nezakonito odredio pritvor. Vrhovni sud Srbije je žalbu odbio ne razmatrajući pitanje povrede pretpostavke nevinosti. Advokat podnosioca predstavke, Vladimir Beljanski, obratio se Evropskom sudu za ljudska prava 20. maja 2004, smatrajući da je država Srbija povredila navedeni član 6 Evropske konvencije, jer je upravo sud koji je tek nakon sprovedenog krivičnog postupka trebalo da odluči da li je Matijašević stvarno kriv, već pošao od toga da je optuženi počinio krivična dela za koja se optužuje.
Vlada je pred Evropskim sudom tvrdila da se radi o „grešci“ i „nepreciznoj formulaciji“, jer se mislilo na osnovanu sumnju da je Matijašević počinio krivična dela za koja je optužen. Vlada je takođe napomenula da je Okružni sud doneo presudu u maju 2005. kojom je podnosilac predstavke proglašen krivim i osuđen na osam godina zatvora, što je potvrdio i Vrhovni sud, te da se stoga država ne može smatrati krivom za povredu pretpostavke nevinosti.
Međutim, Evropski sud je zaključio da se mora napraviti osnovna razlika između konstatacije da je neko samo osumnjičen da je počinio krivično delo i jasne sudske izjave, u odsustvu konačne presude, da je počinio krivično delo. Sud je takođe podsetio da se pravo na pretpostavku nevinosti odnosi na krivični postupak u celosti, bez obzira na to kako će se okončati. To što je podnosilac predstavke u ovom slučaju na kraju postupka bio osuđen, nikako ne znači da ova osuda može negirati njegovo prethodno pravo na pretpostavku nevinosti.
Beogradski centar za ljudska prava podseća da je Srbija (tada Srbija i Crna Gora) ratifikovala Evropsku konvenciju 26. decembra 2003, a da je ratifikacione instumente predala Savetu Evrope 4. marta 2004. Od tog dana se svako ko smatra da mu je Srbija povredila neko pravo garantovano Konvencijom i njenim protokolima može obratiti Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu. Do sada je protiv naše zemlje podneto preko 1500 predstavki, od kojih je trenutno u postupku pred Sudom preko 800. Ostale su uglavnom proglašene neprihvatljivim zbog nekog od procesnih razloga. Jedan od takvih razloga je neiscrpljivanje domaćih pravnih lekova.
Ovaj slučaj je značajan i zbog toga što je Sud zaključio da se podnosilac predstavke nije morao obratiti Sudu Srbije i Crne Gore, kao što je to tvrdila Vlada, jer se žalba Sudu Srbije Crne Gore nije mogla smatrati dostupnim i efikasnim pravnim lekom.
Beogradski centar za ljudska prava poziva Vladu Srbije da na adekvatan način izvši ovu presudu Evropskog suda u roku od tri meseca, što znači da je između ostalog i prevede, kako bi bila dostupna građanima, ali i državnim organima. Centar podseća Vladu na obavezu da izvršava svoje međunarodne obaveze, među kojima su i poštovanje i unapređenje ljudskih prava, usklađivanje zakonodavstva s međunarodnim standardima u oblasti ljudskih prava, izvršavanje odluka i prevođenje relevantne prakse Evropskog suda za ljudska prava i drugih tela za zaštitu ljudskih prava i organizovanje obuke u oblasti ljudskih prava za svoje službenike.
