Saopštenje ECRE/AIDA: Prihvatljivost, odgovornost i bezbednost u evropskim procedurama azila

Prilikom sprovođenja svojih međunarodnih obaveza, evropske države i države članice Evropske unije razvile su sisteme azila na osnovu složenih proceduralnih instrumenata. U nekim slučajevima, ovi instrumenti korišćeni su u cilju izbegavanja odgovornosti država za izbeglice, te su zahtevi za azil odbacivani kao nedopušteni bez ispitivanja njihove osnovanosti. Nedavni sporazum između Evropske unije i Turske i predlog Evropske komisije za usklađivanje procedura azila bazirani su na konceptima „sigurne treće zemlje“ i „prve zemlje azila“. Baza podataka o sistemima azila u Evropi – AIDA, kojom upravlja Evropski savet za izbeglice i prognanike (ECRE), dopunjena je 6. septembra 2016. godine izveštajem o ograničenoj i nepotpunoj oceni prihvatljivosti zahteva za azil i primeni koncepta sigurne treće zemlje u 20 evropskih država.[1]

 „Najnovija reforma Zajedničkog evropskog sistema azila stavlja koncept prihvatljivosti zahteva za azil, odgovornosti  i bezbednosti u prvi plan evropskih procedura za azil, uvodeći obavezu država članica da zahteve za azil odbacuju kao neprihvatljive na osnovu koncepata prve zemlje azila i sigurne treće zemlje“, rekao je Minos Mouzourakis, koordinator AIDA-e. „Doduše, takav potez može se smatrati nepodobnim ako se uzme u obzir nedostatak dokaza o praktičnoj primeni i interpretaciji ovih koncepata “.

 Nedavno predstavljanje široke liste „sigurnih trećih zemalja“ u Mađarskoj, kao i pritisak na Grčku da primeni ovaj koncept posle postizanja sporazuma između Evropske unije i Turske, u suprotnosti je sa praksom država koje imaju više iskustva u primeni ovog koncepta. Ove države su, često i kroz sudske smernice, razjasnile da ne može da se smatra da tražilac ima „dovoljnu povezanost“ sa trećom zemljom samo zbog toga što je kroz nju prošao ili tamo kratko boravio.

U izveštaju je takođe razmotrena primena Dablinske regulacije i plana za preseljenje, koji predstavljaju dva instrumenta za podelu odgovornosti za odlučivanje po zahtevima za azil u Evropskoj uniji. Uprkos tome što se proces preseljenja odvija veoma sporo, u nekim državama, kao što su Francuska i Portugal, uspostavljene su procedure za brzu obradu zahteva osoba koje su preseljene na njihove teritorije i organizaciju njihovog raseljavanja po različitim regijama.

 Oslanjajući se na ALDA-in izveštaj, Evropski savet za izbeglice i prognanike poziva evropske države i države članice Evropske unije da: 

•   Ažurno objavljuju detaljne statističke podatke o ključnim elementima procedure azila, kao što su odluke o odbacivanju zahteva i primena Dablinske regulacije, te da podstiču diskusije na temu funkcionisanja i izazova sa kojima se suočavaju njihovi sistemi azila;
•   Podržavaju Konvenciju iz 1951. godine kao stub međunarodne zaštite i da koncepte „prve zemlje azila“ i „sigurne treće zemlje“ primenjuju samo u slučajevima kada je tražilac azila već prepoznat kao izbeglica ili bi mogao kao takav biti prepoznat u skladu sa Konvencijom;
•   Rigorozno tumače kriterijum „dovoljne povezanosti“ u smislu koncepta „sigurne treće zemlje“, tako da se uzdrže od odbijanja zahteva za azil samo na osnovu činjenice da je tražilac azila prešao preko teritorije države koja se smatra sigurnom;
•  Strogo obustave primenu Dablinske procedure kada su u pitanju države u kojima postoje rizici po kršenje ljudskih prava, u skladu sa nacionalnim i evropskim zakonodavstvom. Jasna suspenzija Dablinske procedure obezbediće pravnu sigurnost tražiocima azila, a takođe i efikasniju administraciju i raspodelu administrativnih i finansijskih resursa;
•   Povećaju napore u cilju ispunjavanja obaveza iz odluke o preseljenju, nadgrađujući iskustva i dobre prakse država koje su uključene u ovaj proces. Države takođe trebaju da se suzdrže od pokretanja Dablinske procedure kada su u pitanju zemlje koje imaju koristi od plana preseljenja, naime Italija i Grčka, zbog toga što se primena Dablinske regulacije kosi sa ciljem smanjenja pritiska na sisteme azila u tim država.

 * Ovo saopštenje preuzeto je sa web-stranice Evropskog saveta za izbeglice i prognanike (ECRE). Beogradski centar za ljudska prava član je ECRE od 2013. godine. Izveštaj je dostupan na engleskom jeziku ovde.

Štampaj