Saopštenje Komiteta za ljudska prava povodom odstupanja od Pakta o građanskim i političkim pravima u vezi sa pandemijom Kovid 19
Saopštenje o odstupanjima od Pakta u vezi sa pandemijom КOVID-19:
1. Više država članica Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima je prethodnih nedelja, na osnovu člana 4. Pakta, obavestilo generalnog sekretara UN o vanrednim merama koje su preduzele ili planiraju da preduzmu radi suzbijanja pandemije koronavirusa (КOVID-19), a kojima odstupaju od svojih obaveza iz Pakta. Međutim, Кomitet je obavešten da je još nekoliko država članica pribeglo vanrednim merama u sklopu reagovanja na КOVID-19 na način koji ozbiljno utiče na ispunjavanje njihovih obaveza iz Pakta, a da nisu zvanično uputile obaveštenje o odstupanju od Pakta. Кomitet poziva sve države članice koje su u vezi sa pandemijom КOVID-19 preduzele vanredne mere koje odstupaju od obaveza iz Pakta da bez odlaganja ispune svoju obavezu dostavljanja neodložnog obaveštenja generalnom sekretaru UN, ako to još nisu učinile.
2. Кomitet smatra da, s obzirom na pandemiju КOVID-19, države članice moraju da preduzmu delotvorne mere da bi zaštitile pravo na život i zdravlje svih lica na njihovoj teritoriji i svih koji podležu njihovoj nadležnosti, i konstatuje da takve mere mogu da dovedu do određenih okolnosti koje ograničavaju uživanje pojedinih prava garantovanih Paktom. Osim toga, Кomitet konstatuje da države članice koje se suprotstavljaju pretnji širenja zaraze mogu privremeno da vrše izuzetna vanredna ovlašćenja i da se pozovu na svoje pravo da odstupe od Pakta na osnovu člana 4, pod uslovom da je to potrebno da bi se zaštitio život nacije. Ipak, Кomitet želi da podseti države članice na zahteve i uslove utvrđene članom 4. Pakta i objašnjene u opštim komentarima Кomiteta, posebno u Opštem komentaru 29 o vanrednim stanjima (2001), u kom su date smernice o sledećim aspektima odstupanja: (1) zvanično proglašenje vanrednog stanja; (2) zvanično obaveštenje generalnom sekretaru UN; (3) striktna neophodnost i srazmernost svake preduzete mere koja predstavlja odstupanje; (4) usaglašenost preduzetih mera sa drugim međunarodnim obavezama; (5) nediskriminacija; (6) zabrana odstupanja od određenih prava koja se ne mogu derogirati. Države posebno moraju da se pridržavaju sledećih zahteva i uslova prilikom vršenja vanrednih ovlašćenja u vezi sa pandemijom
КOVID-19:
(a) U slučaju da se preduzmu mere koje odstupaju od obaveza država članica iz Pakta, druge države članice se preko generalnog sekretara UN moraju odmah obavestiti o odredbama od kojih se odstupa i razlozima za odstupanje. Obaveštenja država članica treba da sadrže kompletne informacije o preduzetim merama koje predstavljaju odstupanje i jasno objašnjenje razloga za njihovo preduzimanje, kao i kompletnu dokumentaciju o svim usvojenim zakonima. Dodatna obaveštenja su potrebna ako država članica naknadno preduzme dalje mere na osnovu člana 4, na primer ako produži trajanje vanrednog stanja. Zahtev za dostavljanje neodložnog obaveštenja isto tako važi i za prestanak odstupanja. Кomitet smatra da je ispunjavanje obaveze neodložnog obaveštenja neophodno da bi ostvarivao svoje funkcije, kao i da bi druge države članice i drugi relevantni akteri pratili situaciju.
(b) Mere koje predstavljaju odstupanje mogu da odstupe od obaveza utvrđenih Paktom samo u meri koja je striktno potrebna zbog zahteva koje nameće javnozdravstvena situacija. Njihov prvenstveni cilj mora da bude ponovno uspostavljanje redovnog stanja, u kom se ponovo može obezbediti puno poštovanje Pakta. Odstupanja moraju da budu ograničena, koliko je to moguće, u pogledu trajanja, geografskog obuhvata i materijalnog opsega, a sve preduzete mere, uključujući i kazne propisane u vezi sa njima, moraju po svojoj prirodi da budu srazmerne. Gde je to moguće, a s obzirom na potrebu da se zaštiti život i zdravlje drugih, države članice treba mere u vezi sa КOVID-19 koje zabranjuju aktivnosti od značaja za uživanje prava iz Pakta da zamene manje restriktivnim merama koje dozvoljavaju takve aktivnosti, pri čemu one treba da podležu potrebnim zahtevima u pogledu zaštite javnog zdravlja, poput fizičkog distanciranja.
(v) Države članice ne treba da odstupaju od prava iz Pakta ili da se koriste već učinjenim odstupanjem u slučaju kada mogu da ostvare svoje javnozdravstvene ciljeve ili druge ciljeve javne politike korišćenjem mogućnosti da ograniče određena prava, kao što su ona iz člana 12. (sloboda kretanja), člana 19. (sloboda izražavanja) ili člana 21. (pravo na mirno okupljanje), u skladu sa odredbama Pakta o takvim ograničenjima, ili korišćenjem mogućnosti da uvedu razumna ograničenja određenih prava, kao što su ona iz člana 9. (pravo na slobodu ličnosti) i člana 17. (pravo na privatnost), u skladu sa njihovim odredbama.
(g) Države članice ne mogu da vrše vanredna ovlašćenja niti da sprovode mere koje predstavljaju odstupanje na način koji je diskriminatoran ili koji krši druge preuzete međunarodnopravne obaveze, uključujući i obaveze iz drugih međunarodnih ugovora o ljudskim pravima od kojih odstupanje nije dozvoljeno. Osim toga, države članice ne mogu da odstupe od odredaba Pakta od kojih odstupanje nije dozvoljeno – tj. od člana 6. (pravo na život), člana 7. (zabrana torture i surovih, neljudskih ili ponižavajućih kazni, i medicinskih ili naučnih eksperimenata bez saglasnosti), člana 8. st. 1. i 2. (zabrana ropstva, trgovine robljem i potčinjenosti), člana 11. (zabrana zatvaranja zbog nemogućnosti izvršenja ugovorne obaveze), člana 15. (načelo zakonitosti u oblasti krivičnog prava), člana 16. (priznavanje pravnog subjektiviteta svakome), i člana 18. (sloboda mišljenja, savesti i veroispovesti) – niti od drugih prava koja su od suštinske važnosti za ostvarivanje prava iz pomenutih odredaba od kojih se ne može odstupiti i za obezbeđivanje poštovanja vladavine prava i načela zakonitosti čak i u vreme vanrednog stanja, uključujući pravo na pristup sudu, procesne garancije i pravo žrtava na delotvorno pravno sredstvo.
(d) Pored navedenog, države članice ne mogu da odstupe od svoje obaveze da prema svim licima, uključujući lica lišena slobode, postupaju čovečno i uz poštovanje njihovog ljudskog dostojanstva, i moraju da obrate posebnu pažnju na adekvatnost zdravstvenih uslova i zdravstvenih usluga u ustanovama u kojima su lica lišena slobode, na prava lica u izolaciji, kao i na povećanu pretnju nasilja u porodici koja se javlja u takvim situacijama. Čak ni u vanrednom stanju, države članice ne smeju da tolerišu zagovaranje nacionalne, rasne ili verske mržnje koja bi predstavljala podsticanje na diskriminaciju, neprijateljstvo ili nasilje, i moraju da preduzmu korake da bi obezbedile da javni diskurs u vezi sa pandemijom КOVID-19 ne predstavlja zagovaranje i podsticanje usmereno protiv određenih marginalizovanih ili ugroženih grupa, uključujući manjine i strane državljane.
(đ) Sloboda izražavanja, pristup informacijama i građanski prostor u kom se može voditi javna debata predstavljaju važne stubove zaštite koji obezbeđuju da države članice koje vrše vanredna ovlašćenja u vezi sa pandemijom КOVID-19 poštuju svoje obaveze iz Pakta.
