Saopštenje povodom objavljenih rezultata vrednovanja programa kandidata za izbor Tužioca za ratne zločine
Beogradski centar za ljudska prava izražava zabrinutost povodom rezultata ocenjivanja programa kandidata za izbor Tužioca za ratne zločine Komisije za sastavljanje i vrednovanje pisanog testa i vrednovanje programa organizacije i unapređenja rada javnog tužilaštva (u daljem tekstu: Komisija). Posle predstavljanja programa kandidata (10. juna 2016. godine), Komisija je vrednovala programe kandidata u skladu sa članom 20 Pravilnika o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata u postupku predlaganja i izbora nosilaca javnotužilačke funkcije (u daljem tekstu: Pravilnik). Tako je program kandidata Milorada Trošića vrednovan sa 9.2 boda, Đorđa Ostojića sa 10.8, Dejana Terzića sa 11.6, Milana Petrovića sa 13.6, a program kandidatkinje Snežane Stanojković sa 19.6 bodova.
Članom 20 Pravilnika propisano je da se ocena programa daje na osnovu kvaliteta programa (koji može biti vrednovan sa najviše 10 bodova) i ostvarljivosti programa (koji takođe nosi najviše 10 bodova). S obzirom da je program prvorangirane kandidatkinje vrednovan sa 19.6 (od mogućih 20 bodova), Beogradski centar za ljudska prava skreće pažnju javnosti na moguće posledice realizacije programa koji je vrednovan kao najkvalitetniji.
Naime, programom kandidatkinje Stanojković predviđena je šira primena instituta suđenja u odsustvu. Iako je ovaj krivično-pravni institut propisan važećim Zakonikom o krivičnom postupku, Beogradski centar za ljudska prava smatra da bi široka primena ovog instituta bila suprotna Rezoluciji Komiteta ministara Saveta Evrope (75)11 o kriterijumima za postupke koji se vode u odsustvu optuženog kojom se državama članicama preporučuje da se optuženom, ukoliko je moguće, ne sme suditi u odsustvu već da mu se sudi u drugoj državi, odnosno u drugoj jurisdikciji.
Realizacija gore pomenutog programa bila bi u koliziji i sa odredbama važeće Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina u Republici Srbiji za period od 2016. do 2020. godine (u daljem tekstu: Strategija) koju je Vlada Republike Srbije usvojila 20. februara 2016. godine. Naime, u tački 1. posebnog dela Strategije koja se odnosi na povećanje efikasnosti postupaka za ratne zločine pred organima Republike Srbije, navedeno je da Vlada Republike Srbije pruža punu podršku praksi izbegavanja suđenja u odsustvu, a jedan od kriterijuma za određivanje prioritetnih predmeta za procesuiranje jeste i dostupnost dokaza, dostupnost osumnjičenog/osumnjičenih, svedoka i žrtava pri čemu se napominje da bi tužilac trebalo da ima u vidu potrebu očuvanja dobrosusedskih odnosa sa drugim državama i regionalnu stabilnost u celini, a na osnovu saznanja o tome da li se protiv istog lica za iste ili slične radnje već vodi krivični postupak u regionu ili je isto lice već osuđeno.
S obzirom da se primena navedenog instituta odnosi na procesuiranje pre svega državljana Republike Hrvatske i Bosne i Hercegovine, uvođenje ove prakse otežalo bi saradnju tužilačkih organa, a dugoročno i negativno uticalo na odnose ovih zemalja što bi moglo usporiti, ako ne i zaustaviti proces pristupanja Srbije članstvu u Evropskoj Uniji.
Svaka od zemalja bivše Jugoslavije dužna je da lica odgovorna za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava izvede pred sud i učini sve što je u njenoj mogućnosti da procesuira počinioce. Promena prakse i uvođenje suđenja u odsustvu svakako bi ugrozilo teško uspostavljenu regionalnu saradnju u procesuiranju ratnih zločina i napore usmerene pre svega ka unapređenju stanja ljudskih prava.
