Saopštenje povodom razrešenja trojice sudija

21. decembra 1999. godine, zakazana je i održana sednica Odbora za pravosuđe Narodne skupštine Srbije na kojoj je doneta odluka da se Skupštini predloži razrešenje Slobodana Vučetića, sudije Ustavnog suda Srbije, dr Zorana Ivoševića, sudije Vrhovnog suda Srbije i Boža Prelevića, sudije Petog opštinskog suda u Beogradu. Danas, 22. decembra, ove sudije je Skupština i razrešila, s obrazloženjem da se nalaze na (sic!) političkim funkcijama koje ih čine nepodobnim za vršenje sudijske funkcije – sudija Vučetić kao član grupe “G-17 plus” i član Upravnog odbora Društva sudija Srbije, sudija dr Ivošević, kao predsednik Upravnog odbora Drušva sudija Srbije i sudija Prelević kao portparol istog društva. Sudije su o svom razrešenju saznale iz novina. Postupak razrešenja je spoveden mimo Ustavom i zakonom utvrđene procedure, bez predloga sudijskih kolegijuma, bez opšte sednice Ustavnog, odnosno Vrhovnog suda Srbije na kojima je morala biti potvrđena osnovanost razloga za razrešenje, i bez prava sudija na izjašnjenje.

Slobodan Vučetić, kao sudija Ustavnog suda, mogao je da bude razrešen protiv svoje volje samo da je bio osuđen za krivično delo, a po izrečenoj bezuslovnoj kazni zatvora, ili usled trajne onesposobljenosti za vršenje sudske funkcije. (Ustav Srbije, član 127)

Dr Zoran Ivošević i Božo Prelević, kao sudije redovnih sudova, mogli su da budu razrešeni protiv svoje volje usled osude za krivična dela koja ih čine nepodobnim za vršenje sudijske funkcije, da je Vrhovni sud utvrdio da nestručno i nesavesno obavljaju sudijsku funkciju ili da su trajno izgubili radnu sposobnost za vršenje sudijske funkcije. (Ustav Srbije, član 101)

Predsednik Vrhovnog suda Srbije, Balša Govedarica, pred skupštinskim Odborom za pravosuđe izjavio je da je sve urađeno po zakonu.

Beogradski centar za ljudska prava upozorava na poslednje zastrašujuće nepoštovanje Ustava i sudova – najznačajnijih institucija svake države. Ponovo je najviši zakon u Srbiji pregažen voljom vlasti, na žalost oličenoj i u liku predsednika Vrhovnog suda Srbije. Ponovo zapanjeni i ponašanjem narodnih poslanika Skupštine Srbije, podsećamo poslanike da ih građani Srbije nisu izabrali da bi postupali po diktatu i služili kao pokriće za kršenje ustava i zakona, već da bi branili ustavne institucije, kao što je stalno i nezavisno sudstvo. Danas, kada se u Srbiji i sudije, čiju stalnost i samostalnost garantuje svaka pravna država, uklanjaju prostom voljom vladara, krajnje je vreme da se zapitamo ko će i kako ubuduće zaštititi prava svih građana Srbije.

Odnos vlasti prema pomenutim sudijama je i odnos vlasti prema svakom od nas.

Ovo je politički obračun sa svakim ko se zalaže za unapređenje svoje profesije i očuvanje profesionalne etike, a lični i profesionalni integritet pretpostavlja diktatu vlasti kakva god da je. Pitamo se da li će i posle ovoga, Udruženje pravnika, Advokatska komora, sva strukovna udruženja, kao i svaki građanin Srbije, ostati nemi i ravnodušni dok i sami ne dođu na red.

 

spaja ih što su se pobunili protiv izborne krađe

budući izbori

više nijedan sudija u Srbiji neće moći da sudi nezavisno, u strahu da će sutra pročitati u novinama da je razrešen;

 Član 101 Ustava Srbije

1)Sudijska funkcija je stalna.

…

3)Sudija ne može biti protiv svoje volje razrešen dužnosti, osim kad je osuđen na krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje 6 meseci ili za kažnjivo delo koje ga čini nepodobnim za vršenje sudijske funkcije, kad nestručno i nesavesno obavlja sudijsku funkciju ili kad trajno izgubi radnu sposobnost za vršenje sudijske funkcije.

4)Vrhovni sud, u skladu sa zakonom, utvrđuje postojanje razloga za prestanak sudijske funkcije, odnosno za razrešenje sudije, i o tome obaveštava Narodnu skupštinu.