Sećanje na Vojina Dimitrijevića
Beograd — Beogradski centar za ljudska prava organizovao je predavanje u znak sećanja na profesora Vojina Dimitrijevića.
Preuzeto sa sajta B92 ponedeljak, 6. oktobar 2014. | Beta
U znak sećanja na jednog od najuglednijih stručnjaka za međunarodnog pravo i međunarodne odnose Vojina Dimitrijevića, u Beogradu je danas bivša predsednica Međunarodnog suda pravde Rozalin Higins održala predavanje „Pravila, izbori i međunarodno pravo“.„Vojin Dimitrijević bio je istinski borac za ljudska prava, profesionalac koji nije bio spromen na kompromis i bila mi je čast što sam ga poznavala i sarađivala sa njim“, rekla je Rozalin Higins.
Ona je kazala da se sa Dimitrijevićem upoznala u Londonu 1999. godine, i naglasila da je bila skeptična, obzirom da je dolazio iz zemlje u kojoj je na vlasti bio komunistički režim.
„Tu su bila i dva stručnjaka iz tadašnjeg Sovjetskog saveza i jedan iz Istočne Nemačke, ali Vojin je bio toliko različit od njih jer nije dozvolio da na njegov rad utiče politički sistem zemlje iz koje dolazi“, kazala je Rozalin.
Bivša predsednica Međunarodnog suda pravde (2006-2009.), održala je potom predavanje u kojem je posebno istakla značaj antidiskriminacionih zakona i zaštitu prava manjina.
Predavanju su prisustvovali prijatelji i poštovaoci rada Vojina Dimitrijevića, predstavnici diplomatskog kora, među kojima i šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Davenport.
Predavanje je organizovao Beogradski centar za ljudska prava, a izvršna direktorka tog centra Vesna Petrović najavila je da će taj od sada svake godine u oktobru održati memorijalna predavanja.
„Vojin Dimitrijević bio je inspiracija svima nama i uspomenu na njega ljubomorno čuvamo poštujući principe kojima se i on vodio“, rekla je ona.
Profesor međunarodnog prava i direktor Beogradskog centra za ljudska prava Vojin Dimitrijević preminuo 5. oktobra 2012. godine.
Karijeru je započeo kao administrativni sekretar Jugoslovenskog skupa interparlamentarne unije (1958-1959). Bio je stručni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu (1959-1960). Potom je postao asistent, pa docent, vanredni i, na kraju, redovni profesor na matičnom, Pravnom, fakultetu.
Bio je dugogodišnji član Komiteta za ljudska prava Ujedinjenih nacija (1982-1994) i sudija ad hok Međunarodnog suda pravde (od 2001-2003).
Nosilac francuskog ordena Legije časti i dobitnik je plakete Najevropljanin za 2007. godinu.
