za B92 govorio je Nikola Kovačević ispred Beogradskog centra za ljudska prava
„Srbija omogućila izbeglicama samo da ne umru“
Srbija je izbeglicama omogućila da ne umru, ali ne kontroliše migracioni tok na svojoj teritoriji i ne sprovodi planove koje je usvojila.
To je u Kažiprstu rekao Nikola Kovačević iz Beogradskog centra za ljudska prava, koji je dodao da veliki broj izbeglica traži sopstvene puteve i da se zbog toga razvija krijumčarenje ljudi, pošto je prevoz izbeglica organizovan do Beograda ili Šida.“Ministar Vulin je pomenuo da će se pratiti politika drugih zemalja, to znači selektivno propuštanje ljudi i onda je to kršenje međunarodnog prava. Nacionalnost ne određuje to ko je ugrožen i kome treba zaštita. Sve zemlje su saučesnici u tome, ako Somalijac neće da traži azil u Srbiji, ne treba ga sprečavati da putuje dalje“, kaže Kovačević.
Prema njegovim rečima, čepovi nastaju kada se poveća broj ljudi iz Maroka, Pakistana, Bangladeša, kojima Hrvatska neće da dozvoli prolaz.
“Dešava se da je u Srbiji ostao stotinak ljudi iz Bangladeša i Pakistana, oni su nestali, a prećutnom politikom Srbija je pomogla da prođu u Hrvatsku. Onda je Hrvatska shvatila šta se događa i u vozove u Šidu ulaze, pored policajaca iz Hrvatske, i prevodioci arapskog jezika koji prepoznaju ko je iz Sirije i Iraka, a ko nije, iako na potvrdama iz Srbije piše da su svi odatle“, ističe Kovačević.
On dodaje i da se iz Hrvatske u Srbiju vraćaju autobusi sa izbeglicama, ti ljudi posle idu u Krnjaču, ali šta Srbija treba da radi, niko ne zna.
“Sporazum o readmisiji sa Bugarskom funkcioniše, ali Srbija nema proceduru prinudnog udaljenja. Proterivanje treba da se vrši na individualnoj odluci, a readmisija se kod nas ostvaruje tako što se grupa ljudi pošalje u Bugarsku bez postupka, bez odluke i bez mogućnosti žalbe“, dodaje Kovačević.
Na pitanje da li je dovoljno 72 sata, na koliko izbeglice dobijaju boravak u Srbiji, za završavanje izbegličkog toka od ulaza do izlaza, gost Kažiprsta je istakao da taj rok treba da bude bar 10 do 15 dana.
“Srbija je krajem prošle godine donela uredbu, novi dokument kojim se navodi da oni koji žele azil neće imati problema, ali šta sa onima koji to neće i koji posle 72 sata ostanu na ulici u Srbiji? Krajem godine ombudsman je posetio granične prelaze između Makedonije i Srbije i Hrvatske i Srbije i izvršena je paralelna analiza kako koja zemlja zbrinjava ljude.“
Potom je ispričao kakva je situacija na granici Srbije i Makedonije.
“Između Tabanovaca i Miratovca postoji nekoliko kilometara polja, Makedonija i Srbija teraju ljude kroz blato, te dve zemlje bi trebalo bolje da koordinišu svoj rad, a tu je i Komesarijat za izbeglice pokazao svoje slabosti zbog dugog čekanja na registraciju. Pitanje je i zašto se usred zime pravi nastrešnica na registracionom kampu i zašto se to nije uradilo ranije. Imali smo sreće, zima je bila dobra“, ističe Kovačević.
Bivši nemački kancelar Gerhard Šreder rekao je da nemačka liderka Angela Merkel ima veliko srce za izbeglice, ali nema plan, što može da se kaže i za Srbiju.
“Srbija je usvojila planove, ali oni ne funkcionišu, ne kontroliše se migracioni tok, ne ispunjavaju se međunarodne obaveze, ne možemo da nastavimo da se tako ponašamo, kao da ćemo da mislimo da će svi da odu u Evropsku uniju. EU je pod velikim pritiskom, moramo da razvijemo sistem azila, Komesarijat za izbeglice treba da napravi plan integracija, to je trebalo još 2013. godine da se uradi… Tada možemo da kažemo da smo sve uradili, do sada smo se ponašali kao svi drugi, omogućavali smo ljudima da ne umru ovde, ali ništa više od toga“, zaključio je Kovačević.
Izvor B92