Šta se menja u Ustavu?
Predstavnici civilnog društva specilaizovani za pitanja ljudskih prava i borbe protiv korupcije – YUCOM, Transparentnost Srbije i Beogradski centar za ljudska prava odraži su u utorak 28. decembra konferenciju za medije u Medija centru kako bi građanima približili sadržaj ustavnih amandmana u oblasti pravosuđa, a uoči referenduma koji je zakazan za 16. januar.
Katarina Golubović, predsednica Komiteta za ljudska prava istakla je da amandmani predviđaju znatno smanjenje uloge Narodne skupštine u procesu izbora sudija i tužilaca.
– Prema postojećem Ustavu, poslanici skupštine biraju sudije i zamenike javnih tužilaca na probni, trogodišnji mandat. Ova odredba, koja je za struku bila nedopustiva, ukida se Aktom o promeni Ustava. Takođe, izmenama Ustava se dodatno umanjuje uloga skupštine, pa se izbor javnih tužilaca i predsednika sudova takođe izmešta u Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaca, navela je ona i dodala da je skupštini i dalje ostavljeno da bira Vrhovnog javnog tužioca.
Skupštini je takođe ostavljena nadležnost da bira “istaknute pravnike” koji će čini deo budućih pravosudnih saveta, ali su amandmani ostali nedorečeni u pogledu kvalifikacija istaknutih pravnika, gde je samo definisano da oni moraju da imaju deset godina iskustva u pravnoj struci i da ne smeju da budu članovi političkih stranaka.
– Ono što je problematično u Aktu o promeni Ustava je rešenje koje je predviđeno ukoliko skupština ne uspe da izabere istaknute pravnike. Naime, amandmani određuju da je za izbor istaknutih pravnika potrebno najmanje 167 glasova narodnih poslanika. Primera radi, sudije Ustavnog suda se biraju sa manje glasova. Takva većina će u parlamentu u kojem bude više partija zahtevati konsenzus, a ukoliko do njega ne dođe, proces izbora se prebacuje petočlanoj komisiji koja će faktički imati sudbinu pravosuđa u svojim rukama, navodi Golubović.
Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija je naglasio da je odabran najgori mogući trenutak za održavanje referenduma, nekoliko meseci pre održavanja parlamentarnih i predsedničkih izbora. On je izrazio žaljenje što građanima nije ponuđena mogućnost da biraju između pojedinih odredbi, pa da onda neke prihvate, a neke druge odbace.
Prema njegovim rečima, značajna je promena koja ukida naziv zamenici tužilaca, dajući postupajućim tužiocima više samostalnosti u radu nego što je do sada bio slučaj.
– Sami tužioci smatraju da je u pitanju značajno rešenje i da će to doprineti samostalnosti, ali i odgovornosti tužlaca za postupanje, odnosno nepostupanje, navodi Nenadić i dodaje da je potrebno vreme kako bi se videlo kako će to izgledati u praksi. Izmene predviđaju i zabranu neprimerenog uticaja na tužilaštvo, ali je pitanje šta će se pravosudnim zakonima definisati kao nedozvoljen pritisak, a šta kao opravdana kritika.
Sonja Tošković, direktorka Beogradskog centra za ljudska prava govorila je o genezi ustavnih amandmana i istakla da je Venecijanska komisija imala zamerke na deo Ustava koji se tiče pravosuđe, od momenta kada su one i usvojene 2006. godine. Ona je podsetila da je izmena Ustava predviđena Akcionim planom za poglavlje 23 u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom.
