U kakvim uslovima borave izbeglice u Srbiji?
Izbeglice i dalje prolaze kroz Srbiju iako je zbog zime i delimičnog ograničenja kretanje usporeno.
Oni se kratko zadržavaju na putu ka razvijenim zemljama EU, ali uslovi u kojima borave u Srbiji u pojedinim aspektima su ispod nivoa humanosti, zaključio je i zaštitnik građana koji je do sada preporukama već pokušao da interveniše. Do Srbije izbeglice stižu preko prelaza Tabanovce, tamo mogu da dobiju hranu, pomalo odeće. Devojčica strpljivo čeka oca da zajedno krenu put Srbije. Nastavljaju peške, preko livada. Do graničnog kamena najranjivije doveze džip, ali dalje ne može.
„Zaista je bilo hladno prošle noći, sada smo prehlađeni i umorni“, kaže jedan mladić.
Ispred prihvatnog centra u Preševu u ograđenom prostoru čekaju na detaljnu proveru. Još u septembru Zaštitnik građana Saša Janković dao je preporuku da se stavi nadstrešnica, ali ni to još nije urađeno
„Mene je sramota, tu se ne radi o milionima evra, ovde se radi o šatorskom krilu koje barem može da se stavi ovde“, kaže Janković.
Za mnoge put pešice je gotovo nemoguć.
„Putujemo samo ćerka i ja, žena me je ostavila. Teško je. Ćerka ne može dugo da pešači, pa su mi moji sunarodnici pomagali. Nosili su je jedan deo puta“, kaže jedna od mnogobronih izbeglica.
Od Preševa do Šida prevoze ih neformalne autobuske linije, a karta ih košta najmanje 35 evra. Mogu i vozom, ali moraju da ga sačekaju nekada i po nekoliko sati na otvorenom.
U prihvatnom centru u Šidu postoji bežični internet, ali ne i pristojni toaleti. U velikom šatoru nema grejanja.
„Ona je bolesna ima temperaturu. Ovde smo već devet sati. Bili smo kod doktora pregledali su je, ali nije bilo prevodioca. Pre deset dana smo krenuli iz Sirije iz Alepa, kuća nam je srušena“, priča izbeglica iz Sirije.
Tačno u podne u stanicu je ušao hrvatski voz koji ih vodi dalje . U tihom redu dvoje po dvoje stoje i čekaju da se ukrcaju. Ima i onih koji put ne mogu da nastave.
U jednoj sobi smo zatekli ljude iz Nigerije i Pakistana za koje je granica zatvorena, a oni ne znaju šta da rade.
„Ilegalno sam prešao sve granice. Sada sam zaglavljen. Dao sam jednom čoveku 200 evra, obećao mi je da će me dovesti do Beča, ali ostavio me je. Ne želim da tražim azil ovde, bolje mi je bilo u Nigeriji. Pogledajte me, nisam se kupao, nisam jeo ništa kuvano od kada sam stigao. Ako ne mogu dalje želim nazad u Nigeriju“, priča ovaj Nigerijac.
Oni koji mogu dalje vozom odlaze ka Slavnonskom brodu i zimskom prihvatilištu u Hrvatskoj. Tokom jednog dana kroz centar je prošlo 5.000 ljudi . Šatori se greju, registracija traje nekoliko minuta, nema zadržavanja napolju, a ovde ostaju najviše tri sata.
„Nakon toga se svim migrantima deli potrebna pomoć u hrani i odeći i eventualno zdravstvena nega, ako je potrebno i oni se transportiraju dalje“, kaže volonterka ovog centra.
Činjenica je da se izbeglice ne žale da ih je neko maltretirao ili zlostavljao na prolasku kroz Srbiju. Do sada ih je preko Balkana samo u Nemačku stiglo gotovo milion.
IZVOR: B92
