Usvajanje Njujorške deklaracije o izbeglicama i migrantima na istorijskom Samitu UN

Generalna skupština Ujedinjenih nacija jednoglasnom odlukom usvojila je Njujoršku deklaraciju o izbeglicama i migrantima na Samitu koji je održan 19. septembra 2016. godine. Iako je usvojeni dokument rezultat kompromisa i daleko je od očekivanog i potrebnog on predstavlja osnovu za buduća rešenja. Beogradski centar za ljudska prava uz podršku Oksfama učestvovao je u radu grupe organizacija civilnog društva i Akcionog komiteta sa ciljem da se usvojenim dokumentima predvide mehanizmi odgovornosti i kontrole.Generalna skupština Ujedinjenih nacija jednoglasnom odlukom usvojila je Njujoršku deklaraciju o izbeglicama i migrantima na Samitu koji je održan 19. septembra 2016. godine. Deklaracija je odraz političke volje za unapređenje zaštite prava i izbeglica, posebno u pogledu pravičnije podele odgovornosti. Ipak, deklaracija je, kao plod kompromisa, i uz veliki broj manjkavosti, posebno u smislu neodlučnosti i slabih rešenja, viđena tek kao začetak novog dijaloga koji treba da dovede do usvajanja Globalnog kompakta o pravima izbeglica kao i migranata 2018. godine. Beogradski centar za ljudska prava uz podršku Oksfama učestvovao je u radu grupe organizacija civilnog društva i Akcionog komiteta sa ciljem da se usvojenim dokumentima predvide mehanizmi odgovornosti i kontrole. Samitu su prethodile neformalne konsultacije sa nevladinim sektorom koje su održane u julu.

Po rečima Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Ban Ki-Muna „Samit predstavlja prodor u našim kolektivnim naporima da damo odgovor na izazove koji se javljaju usled velikih migratornih tokova.“ On je istakao da usvajanje Njujorške deklaracije predstavlja to da „više dece može da pohađa škole, više radnika može da obezbedi posao u inostranstvu umesto što bi bili mete krijumčara i više ljudi će imati mogućnost pravog izbora da li da se presele nakon što obezbedimo mir i mogućnosti kod kuće.“ Generalni sekretar je takođe pokrenuo novu akciju „Zajedno – poštovanje, sigurnost i dostojanstvo za sve“ kao odgovor na rastuću ksenofobiju u svetu.

U svom obraćanju Generalnoj skupštini Visoki komesar za ljudska prava Zeid bin Ra’ad podsetio je države članice na „gorku istinu“ da je Samit sazvan jer smo „izneverili milione koji zaslužuju daleko više od života obeleženih poniženjem i očajem od kolevke pa do groba“. Komesar Zeid posebno je upozorio da se ne sme dozvoliti da rezultat Samita ostane samo u govorima, intervjuima i samohvalisanju u trenutku kada milioni vide slobodu samo kroz lepršanje platna njihovih šatora, kada na svojim leđima stotinama i hiljadama kilometara nose svoju decu i svu imovinu, kada rizikuju živote, kada su prinuđeni na boravak u užasnim uslovima u izbegličkim kampovima iz kojih i kada izađu rizikuju da budu napadnuti od strane rasista i ksenofoba. Po rečima Komesara Zeida „žrtve gnusnih zločina ne smeju trpeti dodatno zbog našeg neuspeha da im pružimo zaštitu. Neshvatljivo je da ljudi u tako teškoj situaciji mogu biti opisani kao kriminalci, da mogu biti pritvarani mesecima i godinama, čime im se dodatno otežavaju ionako očajni životi. Situacija se može promeniti pružanjem poštovanja, sigurnosti i dostojanstva svima ali ne dok su borci za dobro i pravdu opkoljeni rasistima koji zarad ostanka na vlasti koriste predrasude i obmane protiv onih najranjivijih. Epidemija amnezije je u srcu moralnog posrnuća u mnogim delovima sveta, zaboravljaju se svetski ratovi i šta se dešava kada se strah i bes zapale poluistinama i golim lažima. Gustina mržnje se povećava do tačke ključanja nakon čega se čovečanstvo ponovo sreće sa demonima istorije.“ Na kraju svog obraćanja Komesar je upozorio sve one koji promovišu nazadne ideje i koji se bave prevarama zarad izbegavanja podele odgovornosti, od kojih su mnogi prisutni i na Generalnoj skupštini, da će se suočiti sa osudom ne samo unutar Ujedinjenih nacija već i širom osudom naroda sveta.

Usvajanjem deklaracije države su se obavezale na principe zaštite ljudskih prava izbeglica i migranata bez obzira na njihov status, pristup obrazovanju najkasnije nekoliko meseci od dolaska za svu decu izbeglice i migrante, prevenciju i kažnjavanje seksualnog i rodnog nasilja, podršku državama koje primaju veliki broj izbeglica i migranata, rad na ukidanju prakse pritvaranja dece zarad utvrđivanja njihovog statusa, osudu ksenofobije protiv izbeglica i migranata i podršku kampanji za borbu protiv tih pojava, jačanje pozitivnih doprinosa koje migranti daju ekonomskom i socijalnom razvitku država u kojima se nalaze, poboljšanje humanitarne i finansijske pomoći državama koje su najviše pogođene.

Kao aneks deklaracije usvojen je Sveobuhvatan okvir za odgovor na izbegličke krize (Comprehensive refugee response framework). Agencija zadužena za implementaciju Okvira je UNHCR a države su se obavezale na primenu u skladu sa odgovornošću država članica, partnera iz civilnog društva i UN sistema kada god se dešavaju velika kretanja izbeglica ili u situacijama produženih izbegličkih kriza. Cilj Okvira je da se stvori sistem reagovanja koji bi odgovarao u različitim situacijama i koji bi bio sveobuhvatan, predvidljiv i održiv. Okvir je osmišljen da omogući brzu i dobro organizovanu reakciju u smislu mera za prijem i prihvat izbeglica, podrška trenutnim i tekućim potrebama (zaštita, zdravlje, obrazovanje), pomoć nacionalnim i lokalnim institucijama i zajednicama koje primaju izbeglice i stvaranje mogućnosti za dugoročna rešenja. U odnosu na dosadašnja rešenja Sveobuhvatni okvir razlikuje se uključivanjem šireg spektra činilaca uključujući lokalne vlasti, međunarodne i regionalne organizacije, partnere iz civilnog društva uključujući crkve, akademike, medije i privatni sektor kao i same izbeglice. Cilj je da implementacija započne u najkraćem mogućem roku uz saradnju sa svim relevantnim činiocima i uz određivanje dugoročnih rešenja kao i određivanje obaveza za zemlje porekla, zemlje prihvata izbeglica i treće zemlje. Ocenu postignutog UNHCR će dati početkom 2018. godine kada će UNHCR Generalnoj skupštini dati i predlog teksta Globalnog kompakta.

Još jedan značajan događaj u sklopu Njujorške deklaracije bilo je potpisivanje sporazuma između Međunarodne organizacije za migracije (IOM) i Ujedinjenih nacija. Ovim sporazumom IOM postaje agencija u sklopu sistema UN. Njujorška deklaracija sama po sebi prvi put predviđa pitanja koja su zajednička za izbeglice i migrante kao i modalitete za odgovor na faktore koji dovode do migracija, kako prinudnih tako i regularnih. Uporedo sa Samitom Ujedinjenih nacija predsednik SAD Barak Obama organizovao je Samit lidera o izbeglicama u kom je učestvovalo oko 50 država, isključivo onih koje su bile spremne da preuzmu konkretne obaveze a ne samo načela.

Države članice su se obavezale da u narednom periodu započnu pregovore koji će rezultirati međunarodnom konferencijom na kojoj će biti usvojeni Globalni kompakt za sigurnu, urednu i regularnu migraciju, na razvijanje smernica o postupanju prema migrantima u ranjivim situacijama kao i da doprinesu pravičnijoj raspodeli izbeglica usvajanjem globalnog kompakta o izbeglicama 2018. godine. Kao glavne teme na koje Globalni kompakt mora da odgovori određeni su olakšavanje pritiska na države koje primaju najveći broj izbeglica, omogućavanje samostalnosti izbeglica i omogućavanje uslova u zemljama porekla koji bi doveli do povratka izbeglica u sigurnosti i dostojanstvu.

Odgovor organizacija civilnog društva

Međunarodne nevladine organizacije izrazile su nezadovoljstvo usvojenim dokumentom smatrajući da Samit nije odgovorio na očekivanja civilnog društva. Neispunjena očekivanja u smislu preuzimanja konkretnih obaveza u pogledu zaštite izbeglica kao na primer opredeljenje za preseljenje 10% svetske populacije izbeglica koje je postojalo u predlogu teksta Deklaracije ali je iz konačne verzije uklonjeno na zahtev određenih evropskih država ili činjenica da interno raseljena lica nisu obuhvaćena Deklaracijom. Takođe u nacionalnom kontekstu mnoge države se opredeljuju na trošenje daleko većih sredstava na održavanje ekstrateritorijalnih kampova zatvorenog tipa, poput Australije koja jedan takav kamp održava na teritoriji ostrvske države Nauru, nego što bi po bilo kojoj proceni bilo potrebno za integraciju izbeglica u njihovo društvo. Usvojena Deklaracija poziva na podelu odgovornosti ali je ne definiše niti određuje mehanizme kontrole njene primene. Ovo znači da je teško pronaći način za ocenu uspeha Deklaracije u budućnosti.

Kao odgovor na usvajanje Deklaracije organizacije civilnog društva usvojile su plan kojim se apeluje na države članice da u partnerstvu sa UN i civilnim društvom preduzmu 7 koraka kojima bi se Deklaracija pretočila u delo. Ovih 7 koraka su:

• Usvajanje plana za implementaciju do kraja godine i delovanje odmah
• Stvaranje predvidljivih i pravičnih mehanizama za deljenje odgovornosti u pogledu zaštite i prihvata izbeglica
• Izmena nacionalnih politika zaštite državnih granica sa ciljem zaštite ljudskih prava svih ljudi na međunarodnim granicama i obavezivanje na razvijanje i primenu smernica za postupanje u pogledu rodno i starosno osteljivih pitanja sa ciljem zaštite migranata u ranjivom položaju
• Ispunjenje obećanja za rad na ukidanju prakse pritvaranja dece u skladu sa najboljim interesom deteta
• Obavezivanje na stvaranje Globalnog kompakta za sigurnu, urednu i regularnu migraciju
• Usvajanje politika i kampanja na nacionalnom i lokalnom nivou za borbu protiv ksenofobije, diskriminacije i rasizma
• Dogovor o konkretnim merama za poboljšanje zaštite i pomoći interno raseljenim licima

U narednom periodu neophodno je napraviti fundamentalni zaokret u pogledu podele odgovornosti, preseljenja izbeglica kao i finansiranja programa pomoći. Organizacije civilnog društva su izrazile nadu da će biti pronađena grupa država koje iskreno žele da se posvete ispunjenju ovih ciljeva. Takođe svi učesnici su pohvalili beskompromisni odnos koji je Deklaracija postavila u pogledu borbe protiv ksenofobije, diskriminacije i rasizma.

Deklaracija je i pored brojnih primedaba prihvaćena od strane civilnog društva kao dobar osnov za usvajanje budućih rešenja. Do kraja godine sledi rad na implementaciji Sveobuhvatnog okvira za odgovor na izbegličke krize a zatim i rad na usvajanju Globalnog kompakta 2018. godine. Ovaj proces mora biti transparentniji od procesa usvajanja Njujorške deklaracije koji je mahom obavljen iza zatvorenih vrata i Ujedinjene nacije moraju aktivno uključiti organizacije civilnog društva u proces njegove izrade.

Tokom zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija na kojoj je usvojena Njujorška deklaracija predato je preko 250.000 potpisa za peticiju Oxfama za solidarnost sa izbeglicama. Peticija poziva najbogatije države da prihvate daleko veći broj izbeglica koje su trenutno primorane da žive u ionako siromašnim delovima sveta bez mogućnosti da se obrazuju i rade. Prema istraživanju šest najvećih ekonomija (SAD, Kina, Japan, Nemačka, Francuska i Velika Britanija) su pružile utočište za svega 9% izbeglih. S druge strane u Jordanu, Turskoj, Pakistanu, Libanu, Južnoj Africi i Palestini živi 50% svetskih izbeglica.

Tekst Njujorške deklaracije možete pronaći ovde 

Informacije o aktivnostima civilnog društva možete pronaći ovde  

Detaljan plan u 7 tačka možete pronaći ovde 

Štampaj