Varadi: Kosovo nema formalni osnov da tuži Srbiju za genocid
Da bi moglo da podnese tužbu, Kosovo bi trebalo da bude članica Ujedinjenih nacija i Statuta Međunarodnog suda pravde, a ono to u ovom času nije, kaže Tibor Varadi, profesor međunarodnog pravaMeđunarodni sud pravde u Hagu. Priština u ovom trenutku nema pravnog osnova za podnošenje tužbe protiv Srbije za genocid Međunarodnom sudu pravde (MSP), koju je najavio Hašim Tači na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o Kosovu, kaže za „Politiku” Tibor Varadi. „Da bi moglo da podnese tužbu, Kosovo bi trebalo da bude članica Ujedinjenih nacija i Statuta Međunarodnog suda pravde, a ono to u ovom času nije”, kaže Tibor Varadi, koji je pred ovim sudom zastupao Srbiju po tužbi BiH za genocid, dodajući da mu se ne čini vrlo verovatnim da će se to uskoro promeniti.A ako bi i došlo do podnošenja tužbe, bilo bi, kako kaže Varadi, problema oko nadležnosti, dok bi najveći problem ipak bio oko suštine, jer je „vrlo malo verovatno da bi ta tužba mogla da bude osnovana”. Stoga ovaj profesor međunarodnog prava misli da je Tačijeva izjava o skorom podnošenju tužbe protiv Srbije „više politička nego pravno promišljena izjava”, iza koje, „očigledno, ne stoji stručna analiza”.
Tači je na sednici SB UN na kojoj je prisustvovao i Ivica Dačić rekao da je Priština već pripremila odgovarajuću dokumentaciju za tužbu protiv Srbije.
Kosovski šef diplomatije je prvi put u februaru ove godine najavio mogućnost podnošenja tužbe protiv Srbije, izjavivši tada da Kosovo, koje nije član UN, „traži pravni osnov” za tu tužbu.
Na pitanje koliko bi uticaja pred MSP mogla da ima činjenica da su neke važne države priznale kosovsku nezavisnost, te da je za njih Kosovo država, Varadi podvlači: „Da bi se jedna zemlja našla pred Međunarodnim sudom pravde, treba da bude članica UN i članica Statuta MSP.”
S druge strane, Vesna Petrović, profesorka međunarodnog javnog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta Union, kaže da je u ovom trenutku teško pravnički komentarisati Tačijevu najavu da će Priština podneti tužbu za genocid Međunarodnom sudu pravde, budući da se ne znaju detalji dokumenta koji najavljuje.
U svakom slučaju, da bi se postupak pokrenuo, Kosovo, prema njenim rečima, mora da bude potpisnik Konvencije o genocidu. Slično kao i Varadi, Petrovićeva kaže da pred Međunarodnim sudom pravde kao pokretači postupka mogu da se pojavljuju samo države, koje ne moraju da budu članice UN, ali moraju da budu članice Statuta Međunarodnog suda pravde ili da imaju specijalni sporazum sa MSP. „Sve u svemu teško je zamisliti da bi Kosovo moglo da prevaziđe sve proceduralne barijere kada je u pitanju pristup Međunarodnom sudu pravde”, podvlači naša sagovornica.
„MSP je parnični sud, u kojem se države pojavljuju kao stranke u sporu i pozivaju se na član 9 Konvencije o genocidu, koji predviđa da MSP rešava sporove država u slučaju kršenja odredaba konvencije. Ako MSP ustanovi da država koja je tužena nije ispunila obaveze iz konvencije i da je odgovorna za genocid, on može da odluči i o naknadi štete”, kaže profesorka Petrović.
Podsećajući da se Srbija plašila stava MSP prema naknadi štete onda kada je Bosna i Hercegovina tužila SRJ 1993. za genocid, ističe da taj sud tada to nije rekao, već je naveo da je dovoljna satisfakcija Bosni i Hercegovini to što Srbija treba da prizna da se genocid desio i da sarađuje sa tribunalom u Hagu, koji je krivični sud i koji ustanovljava individualnu krivičnu odgovornost pojedinaca za izvršena međunarodna krivična dela, to jest dela navedena u statutu tog suda.
Da je Tačijeva najava bez pravnog osnova, moglo bi se zaključiti i na osnovu ocene lidera opozicione Inicijative za Kosovo Fatmira Limaja, koji je juče izjavio da se Tači izjavama da će kosovske vlasti tužiti Srbiju za genocid „šali i podsmeva žrtvama”. „Kao šalu i podsmevanje žrtvama svi pravni stručnjaci oceniće izjavu ministra spoljnih poslova da ćemo tužiti Srbiju i da će biti istraženi srpski zločini od strane međunarodnog suda”, naveo je Limaj u saopštenju kojim se obratio građanima Kosova. „Nijedan zločin niti masakr koji je izvela država Srbija na Kosovu neće biti istraživan niti će biti osuđen u međunarodnom sudu jer je ta tema za srpsku državu zatvorena okončanjem mandata Haškog suda”, dodao je Limaj.
Međunarodni sud pravde u Hagu odlučuje inače većinom glasova sudija. Ima petnaest stalnih plus dvoje ad hok sudija.
U sporovima koje je Srbija imala sa BiH, Hrvatskom i NATO-om, uvek je, kako podseća Varadi, bilo podele glasova oko nadležnosti i odluke o tome su donete „negde sa uskim, negde sa manje uskim brojem glasova”.
Naš izvor, koji je želeo da ostane anoniman, kaže da bi Srbija, u slučaju da Tači ipak nekako uspe da podnese takvu tužbu, mogla da iskoristi odluku MSP donetu kada je SRJ tužila NATO, aprila 1999, zbog bombardovanja. Tada je sud zauzeo stav da nije nadležan za taj spor jer u vreme bombardovanja SRJ nije bila član UN niti potpisnica Konvencije o genocidu. Ali kada je Beograd iskoristio tu istu argumentaciju u slučaju tužbe BiH, onda je sud odbio prigovor Beograda, uz objašnjenje da takav prigovor ne stoji.
Tekst preuzet sa sajta Politika
